CarGo u prekršaju zbog PayPala — NBS: Krivi su, iako nisu krivi

Rigidne i zastarele odredbe institucija Srbije ograničavaju razvoj inovativnih kompanija (i usluga) građanima — ozbiljan nastavak priče o NBS-u, PayPalu i CarGou.

Za odgovore i komentare NBS, pogledajte ovaj tekst.

Devizna inspekcija pre nekoliko nedelja uručila je zapisnik i najavu pokretanja tužbe za domaći Car:Go, kompaniju koja omogućava zakazivanje prevoza putem aplikacije. Razlog? Naplata putem PayPala rezidentima Srbije.

Iako je PayPal u Srbiji omogućen pre godinu dana, u velikom broju slučajeva nije bezbedan za korišćenje zbog Zakona o deviznom poslovanju, koji zabranjuje transakcije u stranim valutama između rezidenata Srbije.

Problem leži u tome što ni kompanija, ni pojedinac ne mogu da na osnovu nečijeg PayPal naloga utvrde rezidenturu, niti bi mogli da uplatu stopiraju ukoliko bi dobili tu informaciju. Ali, iz CarGo primera shvatamo da Narodna banka Srbije može da dođe do te informacije i da vas nakon toga utuži.

Zaključak — PayPal je bezbedno koristiti samo za slanje novca van zemlje, a jedini način na koji su srpske kompanije sigurne da posluju u skladu sa zakonom je taj da ne koriste PayPal. Dakle, to da je PayPal važan činilac u razvoju međunarodnog poslovanja domaćih kompanija pada u vodu, jer uvek postoji rizik da vaš proizvod plaća i neko iz Srbije i da, usled toga, možete da nadrljate.

Ali, da krenemo od početka.

Šta se desilo?

CarGo je konkurencija privatnom gradskom prevozu, koji se ističe nižim cenama i mogućnošću naručivanja isključivo putem aplikacije.

Kako nam u kompaniji kažu, ne bave se prevozom, već prodajom “vaučera za prevoz” na internetu, kojim njihovi korisnici plaćaju vožnje prevoznicima kroz njihovu distribuciju.

Iz Zapisnika devizne inspekcije, možemo videti i dalje detalje njihovog poslovanja:

Korišćenjem prevoza pomoću aplikacije CAR:GO plaćanje za izvršenu vožnju se ne vrši u vozilu. Nakon završetka vožnje aplikacija obaveštava mejlom korisnika i izvršioca vožnje o ceni izvršene usluge sa svim njenim elementima, startu, vremenu i distanci izvršenog prevoza.

Na osnovu tako dobijenih elemenata za cenu vožnje prevoznici, odnosno taksisti, ispostavljaju fakturu društvu CARGO TECHNOLOGIES DOO u visini 80% od vrednosti izvršene usluge prevoza, kako je predviđeno ugovorima sa prevoznicima.

Putem CarGo aplikacije plaćanja je moguće izvršiti na nekoliko načina — karticom, Telenor bankom, mobilnim računom ili PayPalom, s tim da i u uslovima korišćenja i na sajtu je naglašeno da je PayPal tu samo za inostrane korisnike.

Međutim, uplate preko PayPala su upravo bile ono što je interesovalo deviznu inspekciju. Na osnovu podataka koje Cargo Technologies dobija od PayPala o uplatama koje dolaze putem ovog servisa, ni kompanija, pa ni inspekcija nisu bile u stanju da utvrde rezidenturu uplatilaca. Stoga je NBS uputila zahtev ka 20 domaćih banaka o transakcijama koje su se od rezidenata Srbije desile ka ovoj kompaniji.

Rezultat toga je spisak od 66 transakcija ukupne vrednosti 2.140€ usled kojih se Cargo Technologies nalazi u prekršaju i preti joj kazna do 1.000.000 dinara.

Relevantne delove Zapisnika devizne inspekcije možete pogledati ispod. Iz njih smo izuzeli podatke o kompaniji koji nisu relevantni za ovaj tekst, kao i spisak rezidenata i njihovih poverljivih ličnih podataka, koji svakako nije trebalo da se nađu ovde.

Odgovor CarGo

CarGo Technologies je na ovaj zapisnik odgovorio u nekoliko stavki, koje ćemo mi ovde sumirati:

1. Prodaja CarGo kredita za prevoz se ne obavlja na teritoriji Srbije već na Internetu, i moguće ju je ostvariti bilo gde iz sveta — stoga ne kršimo odredbe.

2. CarGo Technologies doo nije u stanju da utvrdi da li je neko nerezident ili rezident zato što nam je samo dostupno ime, prezime i email adresa korisnika PayPal-a. Dodatno, korisnik CarGo aplikacije može biti potpuno druga osoba od korisnika PayPal-a koji je platio uslugu.

3. CarGo je u uslovima korišćenja i na sajtu naveo da je PayPal samo za korisnike iz inostranstva, ali nema kontrolu nad tom transakcijama.

4. I za kraj, pitanje: Zašto poreski inspektori ne prepoznaju da postoji povreda propisa na strani banke koja je dopustila transakciju PayPal-a, pošto su banke te koje su dužne da onemoguće nedozvoljenu transakciju? CarGo moze reći je u tom delu bio savestan jer je smatrao da su sve uplate u devizama od nerezidenata inace poslovna banka ne bi predmetni transfer dozvolila.

Veorvatno je da je CarGo, poznajući lokalne propise, poslovao sa rizikom da će ući u prekršaj. Ono što je zanimljivo, i o čemu smo već pisali, je da zaista nema načina da kontroliše ili provera rezidenturu osoba koje vrše plaćanje i da je ovu “rupu u zakonu, tačnije kontroli” iskoristio da podigne svoj broj korisnika.

Međutim, suština ostaje — servis koji smo priželjkivali i za koji smo intenzivno zagovarali, sada je samo još jedan alat za iznošenje novca iz zemlje.

Da se razumemo, PayPal je odličan i za privatne korisnike, ali njegova vrednost, kao najpoznatiji servis za plaćanje na svetu sa preko 500 miliona korisnika, presudna je za razvoj globalnog preduzetništva.

Apsurd je da ovaj servis ne možemo koristiti za naplatu naših usluga i proizvoda širom sveta, jer uvek postoji rizik da neko od tih korisnika bude iz Srbije i da završimo sa prijavom. Što znači — iako ne možete da znate rezidenturu uplatilaca i ne možete sprečiti uplate, krivi ste — iako niste krivi.

Evo i šta osnivač i direktor Cargo-a, Vuk Guberinić misli o svemu ovome:

vuk-guberinic-cargo-direktorNBS nas tereti da su transakcije putem PayPal-a rezervisane za trgovinu sa nerezidentima, što je apsurdno jer se nisu udubili u samo tehničko poslovanje PayPal-a. CarGo kao trgovac nije u stanju da utvrdi nečiju rezidentnost ni u jednom mogućem scenariju jer tu informaciju po zakonu čuva i njom raspolaže isključivo banka korisnika tj. kupca.

Posle se u analizama pitamo kako je moguće da nam je e-trgovina na tako niskom nivou da za 15 godina od uvodjenja Sistema naplate putem interneta, u Srbiji ima ukupno 350 e-prodavnica od kojih 30 uspešno posluje!

Mi  činimo sve, zajedno sa drugim članovima startap zajednice da u pregovorima sa NBS kao i svetskom bankom dodjemo do rešenja kako bi cela IT industrija (namerno kažem industrija jer zapošljava i prinosi više od Železare i FIATaa zajedno) imala alternativu i lakoću plaćanja i poslovanja.

Šta možemo da uradimo?

Postoji nekoliko potencijalnih rešenja koje mi uviđamo koji bi mogli da utiču na popravljanje ove regulative.

Za početak, može se kreirati izuzetak za transakcije koje se održavaju na internetu kada je u pitanju zabrana plaćanja u stranim valutama između rezidenata, kao što je već to urađeno na tržištu nekretnina. U našem komšiluku, Hrvatskoj, upravo su ovo rešenje primenili (Mišljenje za PayPal i PayMill).

Druga opcija bila bi svakako uvođenje naše valute u PayPal sistem, ali tu prebacujemo odgovornost i investiciju na privatnu kompaniju u Americi, kojoj bi trebalo da bude važnije da pospeši internet preduzetništvo u Srbiji nego što je samoj državi.

Treća, koja donekle zavisi i od PayPala, ali i od Narodne banke Srbije je da se ovaj servis uvede kao zvaničan lokalni procesor plaćanja, što bi značilo da treba da pripremi značajnu dokumentaciju i uslove, uključujući i predstavništvo u Srbiji.

Još jedno rešenje, ovaj put usmereno samo preduzetnicima, je da osnuju privredno lice u nekoj drugoj zemlji, što se već dešava.

Umesto zaključka, citiraću Slobu Markovića iz njegovog teksta u Vremenu “Ko je zaustavio internet” iz 2012. godine:

sloba markovićMeđutim, naplata pouzećem ili preko uplatnice prosto nije opcija u poslovanju na globalnom tržištu. Za naplatu roba i usluga koje se plasiraju preko globalne mreže neophodna je upotreba nekog od servisa za internet naplatu, koji obezbeđuju lako i brzo primanje uplata od kupaca.

Tu dolazimo do problema sa kojim se već godinama suočava svako ko želi nešto da kupi ili proda putem interneta – restrikcija sadržanih u važećem Zakonu o platnom prometu i Zakonu o deviznom poslovanju.

KAKO SMO SE NAŠLI U PROBLEMU: Ova dva zakona, poslednji put suštinski menjana pre desetak godina, uspostavila su sistem u kome glavnu (i praktično jedinu) ulogu u pružanju finansijskih usluga igraju banke.

Tako smo došli u situaciju da već godinama ogromna većina banaka u Srbiјi ne pruža domaćim preduzećima pristupačne proizvode za naplatu roba i usluga preko interneta; samo јedna banka u Srbiјi ima takav proizvod u svojoj ponudi, a i za njega su uslovi korišćenja tako postavljeni da se broј preduzeća koјi ga koriste meri desetinama, iako se proizvod nalazi u ponudi banke već pet godina.

Istovremeno, domaća preduzeća nemaјu mogućnost da izlaz pronađu kod finansijskih institucija u inostranstvu, jer ih u tome sprečavaju restriktivni propisi o deviznom poslovanju, koji suštinski zabranjuju građanima i preduzećima da otvaraju račune i drže novac u inostranstvu.

*

Mi smo uputili poziv za komentar i odgovore na pitanja Narodnoj banci Srbije, koji nisu stigli na vreme za ovaj tekst, ali smo ih detaljno preneli u novom — pročitajte ga ovde.

Predstavljamo poslodavca
admin-ajax.php-3-1-1.png

Quantox

Tim iz cele Srbije.

Quantox je posvećen tim IT stručnjaka sa više od decenije iskustva u proizvodnji web i mobilnih aplikacija za klijente iz preko 15 zemalja širom sveta. Veoma samouvereno kreiramo apsolutno svaku vrstu digitalnog proizvoda, od desktop i mobilnih aplikacija, do uređaja za virtuelnu realnost.

Zoja Kukić

  • Wednesday, 6. July 2016.

    Ne znam kako su devizne transakcije. Moja placanja su sva u dinarima. Tacnije, kada placam sa paypal-a povlace mi se sredstava sa dinarskog racuna. Ali naravno, fokus nije na valuti vec na stavu. Ekipa, rep na rame, i pravac Bec. Registrujte firmu u Estoniji, ubecajte cene za tih 20%, i udrite dalje. Isplacujte naknade preko paypal-a iz Estonske kompanije, cime rezident Srbije, placa firmi iz Estonije, a firma iz Estonije pojedincu iz Srbije. Pojedinac iz Srbije je odgovoran da prijavi porez. Firma iz Estonije je odgovorna da prebaci novac pojedincu iz Srbije. NBS je odgvorna da izigrava krelece za nase novce. Svako svoju odgovornost, sve dok se ne preklapaju, na konju ste.

  • Wednesday, 6. July 2016.

    Nije mi jasan ovaj deo koji je naveo Slobodan Marković, a u vezi sa otvaranjem računa preduzeća u inostranstvu. Kako onda posluje veliki broj firmi iz inostranstva? Ono što je tragedija da te država Srbija tera da firmu otvoriš u nekoj drugoj zemlji da bi mogao da radiš u Srbiji. To je apsurd koji može biti jasan samo poreskoj upravi i NBS, jer ti ako otvoriš firmu sa logično računom u inostranstvu ti nemaš nikakav problem sa poreskom i NBS, a ako radiš sa firmom iz Srbije i ne plaćaš nikakav porez u Srbiji ti si u problemu. :(

  • Wednesday, 6. July 2016.

    Oj Srbijo među šljivama

  • Wednesday, 6. July 2016.

    Svakako je potrebna intervencija drzave, koja moze, ako ima volje, da sredi ovo postojece stanje. Tako stati na nogu domacim IT preduzecima i idejama je u najblazu ruku receno retardirano. Kome se to ne svidja uvoz stranih para?

  • Wednesday, 6. July 2016.

    Ja sam imao dugo firmu i uvek sam morao vise da se bavim birokratijom umesto da radim posao. Na kraju sam ugasio firmu i sad radim preko stranih firmi. Od tad do danas, nikad nisam imao nikakav problem jer sam nevidljiv za Poresku upravu. Svima savetujem da otvore Stripe Atlas kompaniju (bravo za Startit) i zaborave na vodjenje firme u Srbiji. Ko jednom proba, nikad mu nece pasti napamet da ponovo ima firmu u Srbiji.

  • Wednesday, 6. July 2016.

    Iz ugla korisnika Car Go, u slucaju da je banka dostavila Poreskoj nase licne podatke, kakve su mogucnosti da tuzimo Banku ili Poresku, zbog neovlascenog koriscenja nasih licnih podataka?

  • Wednesday, 6. July 2016.

    Stripe Atlas.

  • Thursday, 7. July 2016.

    A kako će drugačije polupismena bratija iz devedesetih da vodi državu nego kao slepi vodič? Ne znaju ništa, pa mi za njima tumaramo…

  • Thursday, 7. July 2016.

    Propratni materijal sadrži bar jedan JMBG uz ime i prezime.

  • Thursday, 7. July 2016.

    Isto pitanje! Iz ugla korisnika Car Go, u slucaju da je banka dostavila Poreskoj nase licne podatke, kakve su mogucnosti da tuzimo Banku ili Poresku, zbog neovlascenog koriscenja nasih licnih podataka?

  • Thursday, 7. July 2016.

    Nažalost, porencijalne povrede zakona bile su poznate čim je Paypal “stigao” kod nas i CarGO je svesno rizikovao ovde. Svakako da nije dovoljno naglasiti na sajtu da domaći korisnici njihovih usluga ne treba da plaćaju putem Paypala. Sve se svodi na kalkulaciju rizika – da li da aktiviraju taj sistem plaćanja i time podrže eventualno domaće i strane korisnike ali da strahuju od potencijalne kazne, ili da izbace u potpunosti Paypal, posluju u okvirima zakona i potencijalno možda zbog toga izgube korisnike spremne da samo tim putem plaćaju njihove usluge. :( Trenutno je najrealnije rešenje registracija firme u drugoj zemlji što pokazuje sasvim novi domet nebrige vlasti ove zemlje za domaće preduzetništvo i privredu, da je to neverovatno.

  • Thursday, 7. July 2016.

    Pobogu, objavili ste JMBG privatnog lica, pomerite skenirani dokument.

  • Thursday, 7. July 2016.

    Da li je u navedenom slučaju, devizni prekršaj napravljen jer se radi o pravnom licu (Car go doo) ili bi inspekcija isto reagovala da je npr neko, od zaposlenih iz Car Go doo, otvorio Pay Pall nalog na lično ime i primio novac od privatnog lica iz Srbije?

  • Thursday, 7. July 2016.

    Povezite DINARSKU karticu sa PayPal-om. Debitnu! Banka vrši konverziju ako treba po malo manje povoljnom kursu ali NEMA DEVIZA. Radi sa AIK bankom 100% provereno, za ostale ne znam. Može neko da vam kaže kako to “za firme ne može”… lažu ili nisu obavešteni. Tretirajte uplate kao “prodaju preko interneta”. Niste oslobođeni poreza ali jeste oslobođeni istavanja fisklanog računa. Sve kao MALOPRODAJA.

  • Friday, 8. July 2016.

    Milane po odredbama zakona tj podzakonskog akta NBS treba da izda dozvolu da bi imao račun u inostranstvu to što ona to nekad ne može da kotroliše ne znači da nije prekšeno to ali duga tema to. Milice ne možeš da ih tužiš dali su podatke tvoje državniom organima u cilju neke istrage tj u ovom slučaju inspekcije ali to je više tema za pravnika. Nažalost dosta firmi koristi Pay Pal i može da dođe u istu situaciju pošto ne mogu da se ograniče domaći i strani koristici.

  • Friday, 8. July 2016.

    Sto komplikujete. Otvorite bilo koju offshore kompaniju da se ne zna ko je vlasnik i onda mozete da raditr sta hocete a porez 0. Drzava ionako pospesuje i stiti sve koji vrse utaju poreza i vadjenje novca iz zemlje. Kada mogu politicari i tajkuni da to rade vec 20 godina posto je kako kazu “sve legalno i po zakonu” onda mozete i vi. Pa kada cela Srbija bude prestala da placa poreze ko ove vec navedene lopine onda ce mozda uraditi nesto po tom pitanju i izvrsiti proveru porekla imovine svih gradjana Srbije. Do tada radite lo i svi ostali. Ili jednaka prava i zakoni za sve u Srbiji ili zakona nema. Drzava za sada stoji na strani bezakonja i navodi ljude da bas to i rade.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu