CarGo u prekršaju zbog PayPala — NBS: Krivi su, iako nisu krivi

Rigidne i zastarele odredbe institucija Srbije ograničavaju razvoj inovativnih kompanija (i usluga) građanima — ozbiljan nastavak priče o NBS-u, PayPalu i CarGou.

Zoja Kukić - 6. Jul, 2016.

Za odgovore i komentare NBS, pogledajte ovaj tekst.

Devizna inspekcija pre nekoliko nedelja uručila je zapisnik i najavu pokretanja tužbe za domaći Car:Go, kompaniju koja omogućava zakazivanje prevoza putem aplikacije. Razlog? Naplata putem PayPala rezidentima Srbije.

Iako je PayPal u Srbiji omogućen pre godinu dana, u velikom broju slučajeva nije bezbedan za korišćenje zbog Zakona o deviznom poslovanju, koji zabranjuje transakcije u stranim valutama između rezidenata Srbije.

Problem leži u tome što ni kompanija, ni pojedinac ne mogu da na osnovu nečijeg PayPal naloga utvrde rezidenturu, niti bi mogli da uplatu stopiraju ukoliko bi dobili tu informaciju. Ali, iz CarGo primera shvatamo da Narodna banka Srbije može da dođe do te informacije i da vas nakon toga utuži.

Zaključak — PayPal je bezbedno koristiti samo za slanje novca van zemlje, a jedini način na koji su srpske kompanije sigurne da posluju u skladu sa zakonom je taj da ne koriste PayPal. Dakle, to da je PayPal važan činilac u razvoju međunarodnog poslovanja domaćih kompanija pada u vodu, jer uvek postoji rizik da vaš proizvod plaća i neko iz Srbije i da, usled toga, možete da nadrljate.

Ali, da krenemo od početka.

Šta se desilo?

CarGo je konkurencija privatnom gradskom prevozu, koji se ističe nižim cenama i mogućnošću naručivanja isključivo putem aplikacije.

Kako nam u kompaniji kažu, ne bave se prevozom, već prodajom “vaučera za prevoz” na internetu, kojim njihovi korisnici plaćaju vožnje prevoznicima kroz njihovu distribuciju.

Iz Zapisnika devizne inspekcije, možemo videti i dalje detalje njihovog poslovanja:

Korišćenjem prevoza pomoću aplikacije CAR:GO plaćanje za izvršenu vožnju se ne vrši u vozilu. Nakon završetka vožnje aplikacija obaveštava mejlom korisnika i izvršioca vožnje o ceni izvršene usluge sa svim njenim elementima, startu, vremenu i distanci izvršenog prevoza.

Na osnovu tako dobijenih elemenata za cenu vožnje prevoznici, odnosno taksisti, ispostavljaju fakturu društvu CARGO TECHNOLOGIES DOO u visini 80% od vrednosti izvršene usluge prevoza, kako je predviđeno ugovorima sa prevoznicima.

Putem CarGo aplikacije plaćanja je moguće izvršiti na nekoliko načina — karticom, Telenor bankom, mobilnim računom ili PayPalom, s tim da i u uslovima korišćenja i na sajtu je naglašeno da je PayPal tu samo za inostrane korisnike.

Međutim, uplate preko PayPala su upravo bile ono što je interesovalo deviznu inspekciju. Na osnovu podataka koje Cargo Technologies dobija od PayPala o uplatama koje dolaze putem ovog servisa, ni kompanija, pa ni inspekcija nisu bile u stanju da utvrde rezidenturu uplatilaca. Stoga je NBS uputila zahtev ka 20 domaćih banaka o transakcijama koje su se od rezidenata Srbije desile ka ovoj kompaniji.

Rezultat toga je spisak od 66 transakcija ukupne vrednosti 2.140€ usled kojih se Cargo Technologies nalazi u prekršaju i preti joj kazna do 1.000.000 dinara.

Relevantne delove Zapisnika devizne inspekcije možete pogledati ispod. Iz njih smo izuzeli podatke o kompaniji koji nisu relevantni za ovaj tekst, kao i spisak rezidenata i njihovih poverljivih ličnih podataka, koji svakako nije trebalo da se nađu ovde.

Odgovor CarGo

CarGo Technologies je na ovaj zapisnik odgovorio u nekoliko stavki, koje ćemo mi ovde sumirati:

1. Prodaja CarGo kredita za prevoz se ne obavlja na teritoriji Srbije već na Internetu, i moguće ju je ostvariti bilo gde iz sveta — stoga ne kršimo odredbe.

2. CarGo Technologies doo nije u stanju da utvrdi da li je neko nerezident ili rezident zato što nam je samo dostupno ime, prezime i email adresa korisnika PayPal-a. Dodatno, korisnik CarGo aplikacije može biti potpuno druga osoba od korisnika PayPal-a koji je platio uslugu.

3. CarGo je u uslovima korišćenja i na sajtu naveo da je PayPal samo za korisnike iz inostranstva, ali nema kontrolu nad tom transakcijama.

4. I za kraj, pitanje: Zašto poreski inspektori ne prepoznaju da postoji povreda propisa na strani banke koja je dopustila transakciju PayPal-a, pošto su banke te koje su dužne da onemoguće nedozvoljenu transakciju? CarGo moze reći je u tom delu bio savestan jer je smatrao da su sve uplate u devizama od nerezidenata inace poslovna banka ne bi predmetni transfer dozvolila.

Veorvatno je da je CarGo, poznajući lokalne propise, poslovao sa rizikom da će ući u prekršaj. Ono što je zanimljivo, i o čemu smo već pisali, je da zaista nema načina da kontroliše ili provera rezidenturu osoba koje vrše plaćanje i da je ovu “rupu u zakonu, tačnije kontroli” iskoristio da podigne svoj broj korisnika.

Međutim, suština ostaje — servis koji smo priželjkivali i za koji smo intenzivno zagovarali, sada je samo još jedan alat za iznošenje novca iz zemlje.

Da se razumemo, PayPal je odličan i za privatne korisnike, ali njegova vrednost, kao najpoznatiji servis za plaćanje na svetu sa preko 500 miliona korisnika, presudna je za razvoj globalnog preduzetništva.

Apsurd je da ovaj servis ne možemo koristiti za naplatu naših usluga i proizvoda širom sveta, jer uvek postoji rizik da neko od tih korisnika bude iz Srbije i da završimo sa prijavom. Što znači — iako ne možete da znate rezidenturu uplatilaca i ne možete sprečiti uplate, krivi ste — iako niste krivi.

Evo i šta osnivač i direktor Cargo-a, Vuk Guberinić misli o svemu ovome:

vuk-guberinic-cargo-direktorNBS nas tereti da su transakcije putem PayPal-a rezervisane za trgovinu sa nerezidentima, što je apsurdno jer se nisu udubili u samo tehničko poslovanje PayPal-a. CarGo kao trgovac nije u stanju da utvrdi nečiju rezidentnost ni u jednom mogućem scenariju jer tu informaciju po zakonu čuva i njom raspolaže isključivo banka korisnika tj. kupca.

Posle se u analizama pitamo kako je moguće da nam je e-trgovina na tako niskom nivou da za 15 godina od uvodjenja Sistema naplate putem interneta, u Srbiji ima ukupno 350 e-prodavnica od kojih 30 uspešno posluje!

Mi  činimo sve, zajedno sa drugim članovima startap zajednice da u pregovorima sa NBS kao i svetskom bankom dodjemo do rešenja kako bi cela IT industrija (namerno kažem industrija jer zapošljava i prinosi više od Železare i FIATaa zajedno) imala alternativu i lakoću plaćanja i poslovanja.

Šta možemo da uradimo?

Postoji nekoliko potencijalnih rešenja koje mi uviđamo koji bi mogli da utiču na popravljanje ove regulative.

Za početak, može se kreirati izuzetak za transakcije koje se održavaju na internetu kada je u pitanju zabrana plaćanja u stranim valutama između rezidenata, kao što je već to urađeno na tržištu nekretnina. U našem komšiluku, Hrvatskoj, upravo su ovo rešenje primenili (Mišljenje za PayPal i PayMill).

Druga opcija bila bi svakako uvođenje naše valute u PayPal sistem, ali tu prebacujemo odgovornost i investiciju na privatnu kompaniju u Americi, kojoj bi trebalo da bude važnije da pospeši internet preduzetništvo u Srbiji nego što je samoj državi.

Treća, koja donekle zavisi i od PayPala, ali i od Narodne banke Srbije je da se ovaj servis uvede kao zvaničan lokalni procesor plaćanja, što bi značilo da treba da pripremi značajnu dokumentaciju i uslove, uključujući i predstavništvo u Srbiji.

Još jedno rešenje, ovaj put usmereno samo preduzetnicima, je da osnuju privredno lice u nekoj drugoj zemlji, što se već dešava.

Umesto zaključka, citiraću Slobu Markovića iz njegovog teksta u Vremenu “Ko je zaustavio internet” iz 2012. godine:

sloba markovićMeđutim, naplata pouzećem ili preko uplatnice prosto nije opcija u poslovanju na globalnom tržištu. Za naplatu roba i usluga koje se plasiraju preko globalne mreže neophodna je upotreba nekog od servisa za internet naplatu, koji obezbeđuju lako i brzo primanje uplata od kupaca.

Tu dolazimo do problema sa kojim se već godinama suočava svako ko želi nešto da kupi ili proda putem interneta – restrikcija sadržanih u važećem Zakonu o platnom prometu i Zakonu o deviznom poslovanju.

KAKO SMO SE NAŠLI U PROBLEMU: Ova dva zakona, poslednji put suštinski menjana pre desetak godina, uspostavila su sistem u kome glavnu (i praktično jedinu) ulogu u pružanju finansijskih usluga igraju banke.

Tako smo došli u situaciju da već godinama ogromna većina banaka u Srbiјi ne pruža domaćim preduzećima pristupačne proizvode za naplatu roba i usluga preko interneta; samo јedna banka u Srbiјi ima takav proizvod u svojoj ponudi, a i za njega su uslovi korišćenja tako postavljeni da se broј preduzeća koјi ga koriste meri desetinama, iako se proizvod nalazi u ponudi banke već pet godina.

Istovremeno, domaća preduzeća nemaјu mogućnost da izlaz pronađu kod finansijskih institucija u inostranstvu, jer ih u tome sprečavaju restriktivni propisi o deviznom poslovanju, koji suštinski zabranjuju građanima i preduzećima da otvaraju račune i drže novac u inostranstvu.

*

Mi smo uputili poziv za komentar i odgovore na pitanja Narodnoj banci Srbije, koji nisu stigli na vreme za ovaj tekst, ali smo ih detaljno preneli u novom — pročitajte ga ovde.