Otvaranje firme u Estoniji — koje banke preporučuju domaći preduzetnici, kako otvoriti račun i kome se plaća porez?

Pošto smo se već bavili temom e-prebivališta i obradili osnovne procedure za njegovo dobijanje, sada smo se usmerili na rešavanje dilema koje se tiču otvaranja računa u banci, plaćanja poreza i drugih birokratskih procedura.

Sanja Vatić - 7. Decembar, 2017.

Estonski program e-prebivališta lansiran je 2014. godine, a interesovanje za njega među domaćim preduzetnicima ne jenjava. U poslednjih godinu dana mnogi su se raspitivali kako da otvore firmu i bankovni račun u Estoniji.

I tako čak i nakon nedavne bezbednosne pretnje sa ID karticama rezidenata kada je glavna strepnja bila mogućnost krađe digitalnog identiteta vlasnika, mnogim preduzetnicima je i dalje lakše da otvore firmu u Estoniji nego da se bore sa ovdašnjom birokratijom.

Osim mučnih sati pred šalterima i hvatanja za glavu nad formularima, mnogo razloga za otvaranje firme u Estoniji leži i u statistici:

Poslednjih godina otvaranje firme u Estoniji pokazalo se kao posebno korisno IT preduzetnicima koji svoj proizvod nameravaju da prodaju van granica naše zemlje. Takve firme mogu da otvore i račune u inostranstvu, mogu da koriste PayPal, dobiju pristup EU fondovima za inovacije i EU tržištu.

Pošto smo se već bavili temom e-residency-a i obradili osnovne procedure za dobijanje elektronskog prebivališta i otvaranja firme, u ovom tekstu ćemo probati da razjasnimo dileme domaćih preduzetnika koje se tiču otvaranja računa u banci, plaćanja poreza i drugih birokratskih procedura.

Šta je to e-prebivalište?

Za one koji nisu upoznati s konceptom e-prebivališta radi se o digitalnom identitetu koji Estonija daje gotovo svakome ko aplicira za e-residency, preda dokumentaciju i plati 100 evra da postane njen e-rezident.

Kada jednom dobiju e-prebivalište, digitalni rezidenti ove zemlje imaju pravo da u Estoniji otvore firmu i bankovni račun. Osnivački ulog je 2.500 evra, s tim da je moguće odlaganje plaćanja i plaćanje u ratama.

Sve ove formalnosti moguće je završiti onlajn.

Do sada je na ovaj način blizu 100 državljana Srbije apliciralo za e-prebivalište Estonije, a nešto više od 20 njih je tamo osnovalo firmu.

Naravno, biti e-rezident ne znači imati državljanstvo Estonije, biti njen poreski obveznik ili imati pravo prebivalište. To ne znači ni imati dvojno prebivalište. Prema rečima advokata Miomira Stojokvića, sa pravnog aspekta situacija izgleda ovako:

E-residency predstavlja sui generis tvorevinu stranog prava kojom se omogućava pravna lokacija fizičkom licu bez stalnog boravka u državi e-prebivališta.

U tom kontekstu, koncept e-prebivališta, koji naš pravni sistem ne poznaje, u suprotnosti je sa klasičnim karakteristikama prebivališta i boravišta.

Odnosno, po našem zakonu i prebivalište i boravište su uslovljeni stanovanjem. I jedno i drugo podrazumeva postojanje fizičkog mesta u kome je takva aktivnost moguća, pa Stojković nastavlja:

Međutim, iako se za e-rezidenta ne bi moglo smatrati da ima dva prebivališta, e-prebivalište ipak našim državljanima omogućava da na zakonit način pokrenu i obavljaju privrednu delatnost u stabilnom okruženju države članice EU.

Račun u banci

Do skoro je za otvaranje računa u banci bilo potrebno najviše vremena. Preduzetnici su morali da odu u Estoniju i lično otvore račun. Međutim, to više nije slučaj. Sada se i ovaj proces može obaviti preko interneta.

Otvaranjem računa u Estoniji preduzetničke firme bez preteranih komplikacija ulaze u SEPA zonu, tj. omogućeni su im bankarski transferi u zemljama Evropske unije. Ono što je u tom smislu naročito značajno za nekoga ko posluje u Srbiji jeste mogućnost da razvija posao i van granica i ne bude ograničen načinima plaćanja i naplaćivanja svojih usluga preko interneta. Odnosno, ne postoji ništa što će ih sprečiti da koriste npr. PayPal, Braintree ili neki sličan payment processor.

Nažalost, otvaranje računa onlajn za sada omogućava samo jedna banka – Holvi. Mesčni troškovi u ovoj banci su trenutno 35 evra, a sve se rešava na daljinu.

Naši ljudi se mahom opredeljuju da odu u Estoniju i otvore račun. Većina srpskih preduzetnika zabrala je LHV banku, gde se račun otvara lično, proces otvaranja traje 15-ak minuta, mesečni trošak održavanje debitne kartice je tek dva evra, a integriše se i sa biznis servisom LeapIN (o kom će biti reči malo kasnije) preko API-a.

O razlozima zbog kojih je izabrao LHV Marko Kažić, CEO startapa Zamphyr i estonski e-rezident od 2015. godine, kaže:

Mi smo se odlučili za LHV jer su mlada banka, imaju dobar portfolio IT klijenata, a i zasnivaju dosta svog biznisa na API integracijama i cashless filozofiji poslovanja, pa tako recimo TransferWise i LHV imaju API bridge preko kog možete da konvertujete novac uz minimalne troškove. Nešto što bi naše banke mogle da probaju, ne 2030. godine, nego već danas.

Njegov digitalni sunarodnik Dušan Dželebdžić, CTO društva F5 Digital Solutions OÜ, takođe se odlučio za LHV:

Banka ima razumnu tarifu, prilično kvalitetan e-banking softver, a i LeapIN-ov self-service portal se fino integriše sa njom. Pored e-ID kartice, autentikacija u e-banking je moguća i putem SmartID aplikacije, što je prilično zgodno kad nisam u kancelariji.

Osim Holvi i LHV banke, na zvaničnom sajtu preporučuju i Swedbank. A neki od srpskih e-Estonaca pominju i BlueOrange iz Letonije.

Preduzetnici treba da imaju na umu da većina banaka vrši transakcije samo u evrima, što je potencijalno problematično kada kada se posluje sa klijentima iz SAD.

No, i ovo se mahom jednostavno rešava – izdavanjem faktura u evrima. Ili, kao što je Marko pomenuo, primanjem uplata u dolarima preko servisa Transferwise koji se povezuje sa računom u banci i nudi novčane transfere u pet valuta (GBP, USD, INR, AUD i SEK).

Kako se raspolaže novcem u Srbiji?

Iako ne postoje prepreke za otvaranje bankovnog računa u drugoj državi, domaći propisi postavljaju određena ograničenja.

Ona se tiču zadržavanja deviza na inostranom računu ili prometa kapitala (npr. obaveze evidencije i izveštavanja o određenim poslovima, postojanje transakcione dokumentacije u propisanoj formi/sadržini, pravila o transfernim cenama između povezanih lica, itd.) za koja je neretko potrebno odobrenje Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.  

Ovo objašnjava i Miomir Stojković, i naopminje da je za svaki konkretan slučaj potrebno da vlasnik (sa knjigovođom i advokatom) proveri o kojim propisima mora da vodi računa:

Bez obzira da li prenosi sredstava plaćanja imaju obeležja izvršenja posla između rezidenata i nerezidenata ili ne, važno je voditi računa o deviznim propisima za čije tumačenje i primenu su nadležni Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije.

Naime, pomenuti regulatori imaju veoma konzervativan pristup/princip pri tumačenju deviznih pravila koji se svodi na to da je dopušteno sve što je propisano, i obrnuto, sve što nije propisano smatra se zabranjenim.

Propisi o kojima preduzetnici treba da vode računa zavise od konkretnih poslovnih radnji, a prema rečima Stojkovića kod nas su to najčešće veoma rigidni i šturi propisi koji uređuju prekogranična plaćanja, naplate, prenose potraživanja, prebijanja, garancije, kreditne poslove i držanja deviza kod ino banaka, itd.

A šta je sa porezom?

Ono što je važno jeste da se napravi razlika između poreza na dohodak i poreza na dobit. Prvi se tiče države u kojoj preduzetnik ima prebivalište i oduzima se od bruto plate, a drugi plaća kompanija državi u kojoj je registrovana kao poreski obveznik – odnosno, porez se plaća tamo gde se generiše vrednost.

Osim ukoliko ne isplaćuju sebi platu i dividende, za paušalce u Estoniji nema poreza na dobit. Drugim rečima, oni se oporezuju samo kada se profit distribuira, a ukoliko se profit ulaže u kompaniju on se ne oporezuje. Ako se dobit isplaćuje estonski porez je 20 odsto, a na njega se dodaje domaći porez na kapitalnu dobit (15 odsto).

Dobra stvar je što su i B2B usluge neoporezive.

Ukoliko fizički nisu u Estoniji, preduzetnici su oslobođeni i plaćanja penzionog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog i socijalnog. Dušan Dželebdžić na temu obaveza prema Estoniji dodaje i:

U Estoniji plate nisu oporezovane, tako da bih svoje (teoretske) zaposlene plaćao (teoretski) bez dodatnih tereta.

Takođe, ukoliko firma pređe 16.000 evra  godišnjih prihoda, mora da pređe u PDV sistem, što bi dodatno poskupelo poslovanje (a i krajnju cenu naših usluga). Ovaj limit se od naredne godine podiže na 40.000 evra.

Estonska poreska služba digitalno je povezana sa estonskim bankama, pa je plaćanje poreza jednako brzo i jednostavno kao i dobijanje e-prebivališta. Uz to, sva pitanja o porezu preduzetnici mogu da postave direktno Estonskom poreskom i carinskom odboru na nonresident@emta.ee.

Što se Srbije tiče, veoma je korisno to što je na snazi međudržavni ugovor između Srbije i Estonije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak koji je, prema Ustavu sastavni deo pravnog poretka Srbije i neposredno se primenjuje. Miomir ovo pojašnjava rečima:

Dvostruko oporezivanje se otklanja ako rezident Srbije ostvaruje dohodak, koji se u skladu sa navedenim ugovorom, može oporezivati u Estoniji. U tom slučaju nadležni organ u Srbiji treba da odobri kao odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta iznos jednak porezu na dohodak koji je plaćen u Estoniji.

Ovo ne znači i da je preduzetnik oslobođen svih svojih obaveza prema Srbiji. Za svaki pojedinačni slučaj potrebno je da se konsultuje sa domaćim knjigovođama i pravnicima o porezu po odbitku i sličnim porezima koji mogu da se primenjuju ako prodaje usluge svoje firme u Srbiji.

U zavisnosti od toga kako poslujete, postoje obaveze prema Srbiji o kojima bi trebalo da se konsultujete sa poreskim savetnikom, prvenstveno na vaš lični dohodak jer ste vi poreski rezident Srbije, a samo vaša firma je poreski rezident Estonije.

Ko brine o propisima?

Načelno pravilo je da privredna društva koja su osnovana u Estoniji moraju da poštuju ustav i zakone Republike Estonije, ali i propise i standarde Evropske unije čija je Estonija zemlja članica.

Takođe, obaveze takvih privrednih društva prema Srbiji zavise od konkretnih poslovnih aktivnosti i transakcija u vezi sa entitetima koji su osnovani ili posluju na teritoriji naše države.

Podrazumeva se da preduzetnici mogu i sami da vode knjige i obračunavaju porez, ali mnogi to prepuštaju profesionalcima. Većina njih je brigu o porezu koji duguje Estoniji prepustila nekom od biznis servisa koji su dostupni e-rezidentima, a o onim porezima koje duguju Srbiji brinu njihove ovdašnje računovođe.

Prednosti opredeljivanja za biznis servise ističe Anđelka Ducić, CEO Symbiotica-e i jedna od domaćih preduzetnica sa estonskim elektronskim prebivalištem:

Jeftiniji su od većine srpskih knjigovođa, a i da li zaista želite da sami ulazite u to šta se kako pravda, zavodi, koje su šifre itd. po estonskom sistemu? Oni su knjigovođe koje uz to i pomažu oko otvaranja firme i daju fizičku adresu za primanje pošte.

Od svih biznis servisa među srpskim preduzetnicima najpopularniji je LeapIN. Tako je i u slučaju Zamphyra:

Koristimo usluge LeapIN-a za većinu knjigovodstvenih poslova. Iako je zakon i regulativa prilično jasna i jednostavna u Estoniji, prepustili smo sve poslove profesionalcima.

Osim LeapIN-a, zvanična stranica posvećena e-prebivalištu u Estoniji nudi čitav spisak biznis servisa koji pomažu pri registrovanju firme, dobijanju adrese i obezbeđuju knjigovotstvene usluge, finansijsko, poresko savetovanje…

Ukoliko postoji još neki aspekt otvaranja firme u Estoniji koji vas zanima, pišite nam u komentarima. Takođe, ako ste među onima koji nameravaju da otovre firmu u Estoniji kako bi zaobišli neefikasnu birokratiju pratite naš sajt jer ćemo u narednom periodu u našem Centru organizovati panel diskusiju na temu e-prebivališta.


Pogledaj još i:

Šta je e-residency i zašto sve veći broj domaćih preduzetnika otvara firmu u Estoniji?

Na svaki evro uložen u e-residency program, Estonija je zaradila 43€

Kako otvoriti firmu u Delaveru — Iskustva iz prve ruke sa Stripe Atlasom