IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Nastavnici na fakultetima danas imaju upola manja primanja od svojih svršenih studenata nakon godinu dana rada u IKT kompaniji. Problem koji niko ne rešava mogao bi se pretvoriti u zamku za našu IKT industriju
U našem prvom članku na temu IT obrazovanja, od pre dve nedelje, imali ste priliku da pročitate dva suprotstvljena viđenja prilika koje se studentima i studentkinjama na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka pružaju u vidu praksi i stipendija.
Dok smo ispitivali oblike saradnje između FTNa i kompanija, došli smo do još jednog problema. Pitanje koje su naši sagovornici istakli kao izuzetno bitno za budućnost naše IKT industrije raspravlja se i iza zidova fakulteta i kompanija, a to je ko će učiti učitelje ako najbolji odu u industriju? Na njega se ne daje odgovor.
Ovo pitanje pronalazimo posebno relevantnim sada, kada najave odluka Vlade ka smanjivanju plata na fakultetima i svođenju plata na platne razrede prete da još više prodube problem. Prof. dr. Siniša Vlajić sa Fakulteta organizacionih nauka smatra da će smanjivanje plata IT nastavnika na državnim fakultetima drastično smanjiti njihovu konkurentnost u odnosu na kompanije koje imaju potrebu za kvalitetnim IT stručnjacima, kao i u odnosu na privatne fakultete kojima je u interesu da zaposle kvalitetne profesore i asistente.
Može se desiti, i to je veoma realno, da će mnogi nastavnici i asistenti otići sa državnih fakulteta jer će im privatni fakulteti i firme ponuditi značajno bolje plate nego što će to moći državni fakulteti. Treba istaći da mi godinama radimo sa našim asistentima u nastavi i na praktičnim projektima, kako bi ih što bolje pripremili da sutra budu dobri profesori. Odlazak asistenata i saradnika, koji predstavljaju budućnost fakulteta, bi bio težak udarac za svaki fakultet. U tom slučaju, nivo i kvalitet nastave bi počeo značajno da se smanjuje, što bi vodilo ka postepenom urušavanju državnih fakulteta i njihovom gašenju.
Nadam se da će Vlada imati sluha za navedeni problem i da će krajnje odgovorno da razmotri negativne posledice koje bi njihova odluka, vezano za smanjenje plata na državnim fakultetima, mogla da donese.
Sa profesorom Vlajićem zabrinutost dele i profesori FTNa, sa kojima smo razgovarali. Šefica Katedre za informatiku na ovom fakultetu, prof. dr. Zora Konjović, ovo vidi kao ozbiljan problem koji može da ugrozi kvalitet državnih univerziteta:
Nastavnici na univerzitetu za ozbiljan angažman u nastavi ima platu koja je otprilike polovina plate koju njihovi svršeni studenti dobiju nakon godinu dana rada u kompaniji. To nisam videla da neko rešava, a bojim se da nećemo imati inženjera ako ne budemo imali nastavnika koji će te inženjere školovati.
Mi skrećemo pažnju, ali zakonska regulativa je takva da fakultet nema mehanizme da tu nešto preduzme. Formalno gledano, vi ne možete da kažete da zbog prioritetnosti IKT industrije, nastavnici treba da imaju veću platu od nekoga ko ima 10x manje studenata i ti studenti se ne zapošljavaju.
Za razliku od oblasti u kojima ne postoji velika potražnja za kadrom, u IKTu se studenti ne otimaju za asistentsku poziciju. Prof. dr. Dušan Malbaški, koji je posle višedecenijskog staža na FTNu prešao na privatni univerzitet Educons, ovo nam potvrđuje:
Na fakultetima je danas biti asistent prilično zahtevno. Pri tom vas uzimaju na određeno vreme i ako za to vreme ne odradite prilično posla dobijate radnu knjižicu. U privredi nije tako. Dobijete veću platu i nemate obavezu da pišete radove. Upravo to je razlog zbog čega studenti, a posebno oni najbolji, ne ostaju na fakultetu.
Jedan oblik rada koji studentima na višim nivoima studija može da unese kompromis u izboru između korporativnog i akademskog sveta je podeljeno radno vreme u kompaniji i na fakultetu. Novosadski RT-RK, na primer, praktikuje da zapošljava asistente 30% na Fakultetu tehničkih nauka, 70% u kompaniji. Na zalost iz Instituta RT-RK nismo dobili više detalja vezanih za razlike u primanjima pošto su ona “predmet individualnih ugovora sa klauzulom tajnosti”.
No, prof. dr. Ivan Luković, direktor departmana za računarstvo i informatiku na FTNu, ističe da je balans između izrade naučnih radova, držanja predavanja i rada u firmi izuzetno teško održati.
I među našim asistentima mi uočavamo tendenciju da posle određenog rada ovde, žele da pređu u privredu, jer nisu u stanju da izdrže tempo sa ovom zaradom koju dobiju. Mi smo tu prepušteni sami sebi.
Pre 20, 30 godina je postojao pojam da ste vi u firmi, doktorirate, idete napred. To je i danas moguće, ali imam utisak da samo najbliža okolina tih ljudi zna koliki je napor potreban da bi se tako nešto uspelo. I od onih koji počnu u takvom ambijentu, pitanje je koliko njih uspe.
Iz firme je još gora presija. Imaju osam sati radnog vremena, vrlo često se tu provuče i prekovremeni rad. Posle toga bi trebalo da rade na svom istraživanju od 10 uveče do 2 ujutru. Koliko dana tako možete da izdržite da radite, a da budete efikasni? A doktorat traži 4-5 godina kontinuiranog rada.
Konkurentnosti IKTa preti još jedan trend koji prati najbolje studente — odlazak iz zemlje. Prof. Luković ističe da nastavnici, iako su zabrinuti, svojim najboljim studentima i saradnicima rado potpišu pismo preporuke:
Ako nam budu odlazili inženjeri dalje, kao što i odlaze, ako budu odlazili asistenti, a i mi koji smo bliži penziji, stvoriće se ozbiljan vakuum i ako počne pad, iz toga više nema izlaza. Ipak verujem da imamo sve preduslove da do toga ne dođe.
Naši sagovornici nisu bez ideje kako poboljšati obrazovanje IKT kadra, tako da od toga beneficije imaju i fakulteti, kompanije i industrija. Prof. Luković ističe ulogu države u privlačenju i zadržavanju kvalitetnog kadra na univerzitetima, pre svega omogućavanjem novim ljudima ubacivanje na projekte koje sprovodi fakultet, a ne samo kompanije. On zapaža da, iako je kriterijumima konkursa za projekte kod Ministarstva prosvete i nauke propisano da nove mlade saradnike mogu da uključe na projekat u svakom trenutku, ova procedura je “gotovo nemoguća”.
Prednost ovoga je da uključivanjem na projekat mogu dobiti dodatnu količinu novca za rad koji svakako moraju napisati. Prepreke su da smo ograničeni budžetom projekta i brojem istraživačkih meseci. Mlade istraživače možemo uključiti samo kada neko ode u penziju ili napusti fakultet. A projekti bi bili jedan od načina na koji bismo mogli da ih motivišemo da ostanu ovde.
Raspoloživost nastavog kadra bitan je element odobravanja upisnih kvota, što znači da bi pritisak na fakultet koji dolazi od studenata i industrije mogao biti smanjen ohrabrivanjem zapošljavanja novih saradnika. Ovo je problem koji je specifično vezan za državne univerzitete, koji su zavisni od državnog budžeta. Privatni fakulteti, u ovom pogledu, imaju mnogo više fleksibilnosti i mogućnosti za razvoj kadra, što nam potvrđuje i prof. Malbaški.
Prednost koju mi imamo na privatnom univerzitetu, u poređenju sa državnim jeste da se ovde stvari mnogo brže mogu menjati.
Ovo je bitno naglasiti, jer sa zahtevima koji se stavljaju pred IKT stručnjake — da znaju da obave posao, a ne da imaju diplomu — i privatni fakulteti su prinuđeni da ulažu u kvalitet studija i obezbede potrebne sposobnosti kadru. U razgovoru sa prof. Malbaškim saznali smo da i Educons istražuje i planira usvajanje modela u kome će preduzeća sa potrebom za kadrom i resursima za ulaganje u studente stati iza svakog od Fakulteta koji je u skopu ovog privatog univerziteta.
S obzirom na fleksibilnost i sposobnost bržih promena, nije nerealno poverovati u mogućnost nekih privatnih institucija da dostignu, pa i preteknu državne, kada je u pitanju osposobljavanje IKT kadra. Zbog specifičnosti IKT industrije i činjenice da će većina svršenih studenata sa fakulteta direktno otići u privredu, potrebno je razraditi model koji danas kroz stabilnije izvore finansiranja iz budžeta motiviše da grade 4+1 (četiri godine osnovne, jedna godina master) programe.
Za školovanje koje odgovara brzim promenama tehnologije i vremenu potrebnom za edukovanje kadra, Uredbom o finansiranju trebalo bi da se uzme u obzir da bi modelom 3+1 i 3+2 na ekonomičniji i brži način došli do većeg broja IT profesionalaca.
Ono što mnoge fakultete u Srbiji sprečava da se šire jesu ograničeni prostor i infrastruktura. Ovo nam potvrđuje i Đorđe Krivokapić, asistent na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, ističući da posao na fakultetu smatra i dalje izuzetno prestižnim.
Ključna su ograničenja u infrastrukturi koju na raspolaganju imaju tehnički fakulteti, te bi bilo neophodno nju obezbediti i onda povećati kvote studenata smerovima u oblastima IT-a & IT biznisa (potražnja za upisom postoji, kako svedoče junski rezultati upisnih prijava). Tako bi bilo dovoljno ljudi i za “velike” i za ostale. No, i dalje bi bilo neophodno podsticati najbolje studente da pokušaju da ostvare svoje snove kroz preduzetničke poduhvate.
Takođe, jedna od sugestija koju nam je preneo Đorđe, jeste da se informacione tehnologije otvore ka multidisciplinarnosti i tako povećaju fleksibilnost studijskih programa, dostupih resursa, ali i doprinesu potencijalima drugih grana privrede, nauke i obrazovanja kroz uključivanje master studenata sa drugih programa na IT preduzetništvo.
IT je danas od ključnog značaja za brojne profesije od bibliotekara do umetnika, društvene istraživače od arheologa do psihologa, prirodnjake i medicinare od genetičara do farmaceuta, i svi oni mogu i treba da budu biznis osnova i pokretačka snaga tehnološkog startapa.
Softverski inženjeri su neophodni, ali po mom iskustvu, najozbiljniji startapi nastaju kada se ujednine sa dobrim poznavaocima konkretnog tržišta i tehnologije sa jedne i menadžerima sa druge strane.
Zbog ograničenih finansijskih izdataka koje država može da svake godine usmeri ka institucijama, polje za transparentnu saradnju između fakulteta i kompanija je i šire od onog što trenutno postoji, ali je na državi da to podrži.
Prof. Luković predlaže da je prvi korak da dolaženju do novih dugoročnih rešenja vođenje razgovora na nivou akademske zajednice, industrije i države, ne bi li se formirao ambijent u kome su svi zainteresovani da daju svoj doprinos.
Ja mislim da bi svaka firma donirala mnogo više fakultetu ako bi od toga videli konkretne koristi – u vidu poreza, izdataka, itd. Kada bismo imali takve vrste programa, dobro osmišljenih i kontrolisanih, mislim da bi ulaganja kompanija možda i bila veća i onda bi se možda i sama država rasteretila u smislu troškova koje ima.
Otvorenijim pristupom mogućnostima ulaganja kompanija u univerzitetske centre otvara se više prostora za mala i srednja preduzeća da učestvuju u kreiranju inovativnih rešenja za naše i strano tržište. Podsticanje zapošljavanja u ograničenim krugovima koji resurse države, usmerene ka edukovanju studenata, usmerava ka zadovoljenju potrebe najjačih kompanija preti da uguši prostor za napredovanje preduzetništva i inovativnosti.
Prema tom scenariju, država i najjača preduzeća stvaraju zatvoren krug naručivanja kadra za kompanijske potrebe i osposobljavanja najprosperitetnijih osoba za dalje održanje monopola i stagnaciju IKT industrije.
Objavio/la članak.
petak, 17. Jul, 2015.
Jelena
petak, 21. Avgust, 2015.
Grozota - gde ima kakvih/kolikih stručnjaka to se može uvek osporiti. Da li je neko platio svoj seminarski ili ga je sam radio, to je tek promašena tema (ako je iko bio na odbrani bilo kog rada, na bilo kom fakultetu, zna da asistenti lepo pitaju i DOBRO znaju ko je zaista SAVLADAO gradivo, a ko je PROMAŠAJ - pa se manite kompleksa njemu su uradili, ja sam sam, jadan ja). Na FONu ima jako kvalitetnih predavača (IT), ovu izjavu potkrepljujem svojim četvorogodišnjim iskustvom u razvoju i svaka im čast na trudu za crkavicu! A svima je jasno da se vrši pritisak na državne fakultete kako bi privatni dobili primat i za koju godinu će moći samo puniše da školuju decu kvalitetno. Ja ne mislim da je ovo na bilo kom ličnom nivou udar na predavače, na akademce u pokušaju, na one koji zaista žele da uče ili na one koji samo da dodju do papira za zid u fotelji koja ih ;eka - kako se ko snadje i svaka mu čast! Ovo je udar na celo društvo, ovo je udar po našem džepu ako sutra hoćemo da školujemo decu, ovo je težak nokaut za već grozotu u kojoj se nalazimo! Svim predavačima 5x veće plate i za buduće generacije besplatno školstvo - samo ovo može da bude motivacija da kvalitet ispliva (pravilo rivalstva) - ja kao očajan učenik, kao propali umetnik i kao neko ko do te mere voli svoj posao da imam podlive na zadnjoj loži i zadovoljno okruženje koje postavlja zahteve (ko razume shvatiće) P.S. Tek teorije zavere tipa IT firme su krive - priroda nas je namestila da do cilja dodjemo na što lakši način, a što se tiče društvenih/ekonomskih/socijalnih pitanja, e tu država postoji da reguliše - ako ti je država omogućila da opereš pare ili utajuš porez - ja ovo tumačim kao podršku za tako nešto. Samo BESPLATNO ŠKOLSTVO može da spreči kupovinu diplome.
Goran
sreda, 29. Jul, 2015.
I evo jedne ideje koja mi je sada pala na pamet. Zasto vece kompanije koje imaju sredstava ne uloze u neku zajednicku kompaniju ili edukativni centar koji bi imao obuku i predavanja konkretno specijalizovana za one struke i znanja koja se trenutno najvise traze a da sve bude besplatno za polaznike? Ljudi nemaju novca da placaju kurseve a na fakultetu ce malo toga konkretnog nauciti sto je primenljivo i potrebno bas IT sektoru.
Goran
sreda, 29. Jul, 2015.
Nedostatak kvalitetnih ljudi i programera je evidentan a fakultet magistratura i doktorat nisu nikakva garancija da neko nesto i zna da radi. Moje licno misljenje je da je sve povezano. Mi danas imamo gomile uspesnih firmi kako iz drugih oblasti tako i iz IT sveta koje ne prijavljuju realne profite vec mizerni neto profit i u saradnji i uz ko zna koje kombinacije vrse utaju poreza. Sve to mozete videti kada odete na apr i malo izanalizirate podatke koji su tamo uneti. Koliko toga jos ne znamo i nije nigde objaljeno je tek prica za sebe. Gospodin Prelovac navodi da bi plate trebalo da budu vece. Slican problem je u svim bransama a od skora i u privatnom sektoru. Novca nema jer je novac izasao iz zemlje preko fantomskih offshore kompanije i po nekim procenama cifra je nekih 100 milijardi dolara ukradenih, utajenog poreza nazovite to kako god zelite. Da bi se uopste moglo govoriti o uredjenju sistema treba prvo srediti sudstvo i poresko jer je tu glavno leglo korupcije i propasti standarda svih nasih gradjana sto se naravno odrazava i na IT sektor. Sa druge strane ako budemo cekali da drzava nesto resi nikada to necemo ni docekati jer smo svedoci (ne)sposobnosti tih i takvih ljudi kao i njihovog (ne)morala. Moje misljenje je da se treba izolovati i od drzave i od svih struktura koje krse Ustav i zakone republike Srbije. Ne raditi nista sa njima. Napraviti paralelan sistem i vrsiti pomoc i masovnu edukaciju ljudi ali i pronalazenje i osmisljavanje poslova za iste. Internet je ogromno trziste i svi mogu na njemu zaraditi svoj deo kolaca. Jeste da je konkurencija velika i da imamo kocenje od strane nasih struktura na svakom koraku ali mislim da je to izvodljivo ako ima volje za tim. Naravno ovo treba da povuku oni koji najvise i zaradjuju u IT sektoru u zemlji jer ako ne ulazes u scenu i ne pomazes joj na kraju cemo ostati bez scene pa ce to uticati i na Vase kompanije i uopste na kvalitet svega stoi se bude ovde radilo.
Ilija
ponedeljak, 27. Jul, 2015.
Nadam se samo da neko iz "drzave" nece ovo da procita i da se "ukljuci". Sem ako ne zelite da i ova grana propadne kao i sve ostalo cega se oni uhvate
Petar
utorak, 21. Jul, 2015.
Stvar je veoma prosta, homo economicus razmislja cega mora da se odrekne, da bi izabrao nesto drugo....dakle, kao sto rece gospodin Prelovac, povecajte malo ponudu pa da vidimo, dajte deo profita projekata ljudima koji rade na njima, a ne da iskusni asistenti rade za 500 - 600 Evra i dodate im 200 na to....tako se to ne radi, ukoliko on moze za isti posao da dobije 1500 ili vise u privatnoj firmi. Dakle, povecajte ulog, nije tesko.
Rookie
utorak, 21. Jul, 2015.
junior je lepo sve objasnio. Ja sam čak fine pare zgrnuo tokom svojih studija što sam solidnom broju FONovaca radio projekte i domaće, i naravno malo ih pripremio da mogu to da odbrane. A opet, koliko je teško provaliti da li je neko pisao svoj kod ili ne? Veoma je prosto, ali asistent zažmuri na jedno oko, malo izmuči koleginicu sa 3-4 "teža" pitanja i pusti je sa 6, 7. Ona srećna, može svojima da kaže da je položila ispit, i da se pohvali na društvenim mrežama "kako sabija državni faks" i svi srećni i zadovoljni. A kad dodje do posla, ili će negde biti junior nekoliko godina, jer ne zna ništa, a zaposlena je na osnovu faksa, ili će otići u neki marketing, PR, HR, ali će ponosno isticati da je sa IS smera na FON-u, a ne sa menadžmenta.
Ivan
ponedeljak, 20. Jul, 2015.
Evo jedne moje ideje kako bi to moglo funkcionisati. U okviru svakog fakulteta koji se bavi IT tehnologijama, organizovati po jednu ''kompaniju'' (nazovite to kako god vam se svidja) koja bi se bavila razvojem softvera za domace i strane kupce. U okviru ''kompanije'' bilo bi mesta i za profesore, asistente a i za sve studente da svi zajedno ucestvuju u projektima i da na taj nacin uce jedni od drugih. Od prodaje softvera fakulteti bi svakako profesorima ponudili i bolje zarade i time iste zadrzali a mozda i privukli novo ljudstvo kome bi takav rad bio interesantniji i privlacniji od rada u kompanijama ciji su vlasnici ''Holandjani''. Starije generacije ce se verovatno setiti primera iz recimo bivse Jugoslavije kada su u okviru tj. u krugu fabrika postojale vise skole i fakulteti gde su studenti ucili od radnika a potom i ostajali tu da rade. Ne trebaju nama stranci da nam kazu sta treba raditi, imamo mi dosta i pametnog i skolovanog kadra, jos samo da malo ubedimo sebe a i druge da tokom zivota ucimo da bi smo to znanje prenosili dalje, zato ljudi delite znanje to je i onako najbolji vid ucenja.
junior
ponedeljak, 20. Jul, 2015.
Kao bivši FON-ovac, mogu da kažem da IT stručnjaka na tom fakultetu ima jako malo. Većin programera iz moje generacije su došli do posla isključivo sopstvenim zalaganjem i radom kod kuće. Javna je tajna da se seminarski i projekti kupuju i da ljudi koji to urade bolje ocene imaju od drugih koji samostalno rade. Mogu da povećaju plate u prosveti deset puta, ništa se neće promenti jer fakulteti moraju da imaju 70% prolaznosti (ili neki sličan broj po zakonu) i da bi studenti bili u fazonu "ovo se lako završava, upisaću ovo." Kada se sve ovo uzme u obzir, nekome ko želi da se bavi IT-em preporučio bi ili da ide na fakultet, da se zeza 3-4 godine, upozna ljude, putuje, a onda godinu dana sam da uči kod kuće, jer će mu to biti dovoljno da postane junior programer.
Slavimir
subota, 18. Jul, 2015.
Odlična tema. Nadovezaću se na nekoliko prethodnih komentara. Nemanja je lepo rekao da postoji potreba za 2 tipa inženjera: izvršioci sa užim znanjem teorije, ali sa više praktičnih znanja i istraživači (budući naučnici) sa obrnutim odnosom teorijskog i praktičnog znanja. Mislim da je nemački model koji traži i jedno i drugo. Nisam siguran koliko bi to zaživelo kod nas, jer nam je privreda nerazvijena i šta bi u suštini istraživači radili i kakva bi njihova povratna veza bila ka našoj privredi. Sa druge strane, makar iz nekog mojeg iskustva video sam par ljudi sa praktičnim znanjem - tipa visoka škola strukovnih studija i oni veoma efikasno umeju da odrade jednu ili nekoliko celina posla. Specijalizirali su se. Kada ih pitaš malo dublje ili uđeš u priču čisto da čuješ tuđe razmišljanje o nekoj temi, a da nije neposredno vezano za to što rade, nisam siguran da ćeš dobiti neki konstruktivan feedback. Kod istraživača opet imaš problem što se nije dovoljno ušlo u konkretnu implementaciju i imaš osećaj da znaju od svega po malo, a na kraju od početka do kraja ne znaju mnogo stvari da odrade. Moje mišljenje je da svako za sebe treba da odredi u kojoj meri će ići u kojem pravcu. Potrebna su oba tipa znanja za ozbiljan i temeljan rad u industriji, jedno bez drugog ne može, pogotovo ako neko to želi da radi 10 i više godina. Naše obrazovanje nema strategiju i to je ono što ljude zbunjuje. U principu ljudi nadoknađuju znanje online kursevima, da li teorijskim, da li praktičnim (vezanim za neku tehnologiju), to i svima preporučujem dok se strategija obrazovanja i model privrede ne definišu. Takođe još jedna dobra stvar naizgled suvoparne teorije jeste u tome da ćeš ti relativno brzo prepoznati da li se neka već "ranije objašnjena tehnologija i koncept" ponovo pojavljuje pod nekim novim upakovanim imenom i time ćeš da uštediš vreme da ono što već znaš jednostavnije prepakuješ u to novo ukoliko ti je potrebno. Ne znam koji student ili student blizu diplome se nije pitao "koja je još to tehnologija ili framework koju treba da naučim pa da dobijem 1 posao ?". Jedno interesantno predavanje na ovu temu jeste prof Srbijanke Turjalić, na TedEx-u.
Nemanja
subota, 18. Jul, 2015.
Da se nadovezem na prethodni komentar. Utakmica izmedju usluga koje pruzaju drzavne kompanije i privatne je normalna stvar. Mi kasno shvatamo ali privatni fakulteti svuda u svetu ne sluze za "pranje diploma" vec za vise novca daju kvalitetniji sadrzaj. To je trzisna utakmica i dokle god nasi drzavni fakulteti ne shvate da moraju da se takmice sa privatnim a ne da ih pljuju i rade sve da im otezaju rad, nista se nece promeniti. Takodje, kad je IT sektor u pitanju, iako izgleda kao da je traznja za vrhunskim strucnjacima - to bas nije tako. Traze se sposobni ljudi koji znaju da rade posao. Veliki broj firmi nije ni Google ni Microsoft da izmisljaju toplu vodu. Startup-ovi otkrivaju nove nise i nove servise koje mogu da ponude a za ciji razvoj opet nisu potrebni eksperti. Tu i tamo poneki tech startup ispliva ali su oni su posebna prica svejedno. Sta je poenta? Ne stvaraju fakulteti u Srbiji uspesne inzenjere vec praksa. Fakulteti imaju los i zastareo program koji je odlican za naucnike i los za privredu. Moj predlog - smanjiti upisne kvote za fakultete i neka skoluju elitne naucnike. Investirati novac u visoke strukovne skole koje ce stvarati ljude koji ce RADITI u privredi. Ili to - ili ukinuti visoke strukovne skole i sve smatrati fakultetima ali onda bi fakulteti trebalo da osmisle programe za "radilice" i programe za naucnike. Ocekivati od akademskih institucija skolovanje radilica je apsurdno.
Nebojsa
subota, 18. Jul, 2015.
Ove recenica je srz: "privatni fakulteti su prinuđeni da ulažu u kvalitet studija i obezbede potrebne sposobnosti kadru" . Sve dok drzavni fakulteti misle i rade drugacije, nece im biti bolje. Zasto oni ne bi bili prinudjeni na ovako nesto, umesto da traze zaobilazne puteve od budzeta, novih programa i drugih motivacija?
Miloš Đekić
petak, 17. Jul, 2015.
@Vladimir dobra ideja samo mislim neizvodljiva u korumpiranom društvu poput našeg. Visina plate će privući loš kadar koji će se zaposliti preko veze i eto nam još gore situacije. Mišljenja sam da bi fakulteti trebalo honorarno da angažuju edukatore iz privrede kao i da svoj stručni kadar uključuje na komercijalne projekte.
Vlada
petak, 17. Jul, 2015.
Nadam se da nase visoko obrazovanje nece poci putem USA. Gde imate jeftin Community College sa niskim kvalitetom nastave, i ultra skupe privatne skole na kojima se dobija pravo znanje od visoko placenih profesora koji su se dokazali u industriji.
Vladimir Prelovac
petak, 17. Jul, 2015.
Jako interesantna i za drzavu goruca tema. Hvala Marija sto si je pokrila. Ne verujem da je resenje u saradnji firmi i fakulteta, treba da se resi uzrok problema a to su male plate i ponizavajuci polozaj ucitelja/nastavnika/profesora jednom recju svih edukatora u Srbiji. Ta zanimanja zajedno sa lekarima i vojskom/policijom treba da imaju najvece plate, na teret budzeta, i da predstavljaju elitni sloj drustva i to ne samo po platama nego i po strucnosti potrebnoj da se taj posao obavlja. Ne postoji bitnija stvar za ovu drzavu nego da ulozi sredstva u edukaciju svog obrazavnog kadra te njihovog dovodjenja na vrh drustvene lestvice kao npr u Finskoj.
Stefan
petak, 17. Jul, 2015.
Nije mi jasno kome treba fakultet za ovaj posao? Sedi kuci uci.