Opet korak unazad za otvorene podatke — smenjen stručnjak za izveštavanje o kvalitetu vazduha

Smenjen je načenik Odeljenja za izveštavanje i informacioni sistem životne sredine, koje pripada Agenciji za zaštitu životne sredine, Dejan Lekić. Kako je on jedan od odgovornih što je ova institucija imala otvorene podatke, to predstavlja još jedan korak nazad u polju pristupa informacijama, nakon što je prošlogodišnjim manipulaciijama podataka o pandemiji već načinjena šteta u pogledu poverenja građana u otvorene podatke institucija. 

To što danas o kvalitetu vazduha možemo da se informišemo putem aplikacija i interneta, velika je zasluga upravo Lekića. On je zagovornik postojanja otvorenih podataka, a na poziciji načenika je bio punih 17 godina, koliko i postoji Agencija. 

Kako je za N1 rekao, sumnja da je njegova smena usledila zbog toga što je podržao kolegu Milenka Jovanovića koji je nedavno dobio otkaz u istoj instituciji, jer se usprotivo odlukama nadležnih.

„Iz Agencije su me na niže radno mesto prebacili u Ministarstvo za zaštitu životne sredine, bez ikakvog objašnjenja, iako sam diplomirani inženjer i magistar veštačke inteligencije. Kada sam se pobunio zbog toga što je moj kolega dobio otkaz, jer je u pitanju stručnjak koji je samo iznosio svoje mišljenje, usledilo je rešenje o premeštanju na niže radno mesto što me je veoma iznenadilo i povredilo s obzirom na to da mi nikada nije bilo ukazano na propuste u radu u Agenciji za zaštitu životne sredine”, objasnio je Lekić za N1.

Njegov kolega Jovanović je dobio otkaz jer se suprotstavio odluci direktora Agencije za zaštitu životne sredine da se promene kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha, a bez odobrenja stručnjaka. Sve to dešava se u trenutku kada građani sve češće na sajtu AirVisual, kao i ostalim servisima za izveštavanje o kvalitetu vazduha, primećuju visoke koncentracije zagađujućih materija. Da je svest probuđena pokazuje i tržište jer se, do skora ne tako lako dostupni, prečišćivači vazduha mogu naći u svakoj većoj prodavnici. 

Kada su otvoreni podaci u pitanju, državne institucije tu često prave jedan korak napred, a dva nazad. Pre ove ideje da se javno dostupnim podacima o kvalitetu vazduha manipuliše, imali smo manipulaciju podataka o pandemiji. U početku je sve izgledalo idealno, imali smo kompletno dostupne i otvorene podatke, tako da je svako mogao da ih uzme, analizira i predstavi kako želi. 

Ubrzo su podaci nestali, pa se sporadično pojavljivali, a onda je BIRN izvestio kako podaci koji su nam dostupni nisu u skladu s podacima koji postoje u samom sistemu. 

Pisanje ovog istraživačkog medija, pored svih dokaza, nadležni su osporavali. Onda su i članovi Kriznog štaba počeli da tvrde ono što je BIRN otkrio svojim istraživanje, a potom da nam objašnjavaju kako nisu rekli ono što smo svi čili. Tako su građani dovedeni u potpunu zabludu, pa čak trećina njih ne veruje da virus uopšte postoji.

Teško je da će u nedostatku adekvatnih podataka poverovati i da zagađeje vazduha ne postoji, jer ono se vidi i oseća. Međutim, sve to pokazuje jednu važnu anomaliju, a to je da nadležni još nisu spremni da građanima predstave podatke, iako imaju zakonsku obavezu da to čine.