Ugroženo zdravlje i međunarodne sankcije mogu biti posledice lažnih podataka o pandemiji

Da li znate koliko ima zaraženih korona virusom u Srbiji? Da li znate gde da taj podatak pronađete? Da li verujete tim podacima?

U Srbiji je 6. marta objavljeno da je registrovan prvi slučaj COVID-19. Bilo je potrebno 20 dana da građani podatke o broju zaraženih i preminulih mogu da vide u svakom trenutku na posebno napravljenom sajtu. Pomislili smo, napokon je i Srbija dobila otvorene podatke o aktuelnoj pandemiji.

Bile su najave da će se set podataka širiti, pa ćemo tako saznati i koliko je ljudi u bolnicama, kućnom karantinu, koliko ih je testirano i izlečeno, a svi ti podaci bi bili raspoređeni po gradovima i opštinama. Umesto toga, samo nekoliko dana kasnije podaci su prestali da se ažuriraju, a informisanje je ponovo bilo svedeno na konferencije kriznog štaba.

Posle nekoliko nedelja sajt je proradio i bio je delimično proširen opseg informacija, a kasnije je ukinuto izveštavanje po opštinama. Kada je vanredno stanje ukinuto, krizni štab je odlučio da nas o stanju više ne izveštava nekoliko puta tokom dana, već da se konferencije za medije organizuju po potrebi.

BIRN: Broj zaraženih i umrlih višestruko veći od zvaničnog

Sve bi to bilo u redu da zakazivanje poslednje konferencije nije uslovljeno pisanjem BIRN-a, u kojem navode da je broj zaraženih i umrlih višestruko veći od zvaničnog. Novinari ove istraživačke mreže su imali uvid u državni informacioni sistem Covid19, koji je pokazao da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa umrla 632 pacijenata, dok se zvanično saopštavao broj 244. Manipulisalo se i s brojem novozaraženih u poslednjim danima protekle nedelje, koji je zvanično bio manji od 100, a prema saznanjima BIRN-a se kretao između 300 i 340 dnevno.

Ko nas ovde, zašto i koliko laže, ako se ispostavi da su navodi tačni? To je pitanje na koje ćemo možda dobiti odgovore na današnjoj konferenciji. Ono što je mnogo važnije pitanje jeste kako takva vrsta manipulisanja podacima utiče na nas.

Pročitaj i: 

Da li se domaći IT radnici plaše povratka u kancelarije, ili jedva čekaju?

Nepoverenje je ono što svi građani osećaju, a nepoverenje u državne institucije nije novina u Srbiji, to već godinama pokazuju brojna istraživanja. Problem je što građani u ovim situacijama moraju da veruju zvaničnim organima, jer će u suprotnom verovati teorijama zavera, negiraće postojanje virusa ili će upasti u paniku.

Posledica 1: Ugroženost zdravlja građana

Ako se o pandemiji sve manje govori, ako se građanima stvara utisak da je ona prošla i da je broj zaraženih mali, oni mogu stvoriti pogrešnu sliku. Ko god je prošeta gradom može videti pune autobuse, kafiće i tržne centre. Na stadionima je hiljade ljudi, okupljamo se po kućama, a upravo tako su se Italijani ponašali početkom godine.

Naš zdravstveni sistem je prvi talas izdržao. Kako nadležni kažu, to smo uspeli zahvaljujući policijskom času i zabranama. Podsetimo, poilicijski čas je uveden kada je ukupan broj zaraženih bio manji od 100, koliko se danas beleži na dnevnom nivou, čak i prema zvaničnim podacima. Da li će sajamske hale ponovo postati bolnice i da li će resiratora biti dovoljno za sve?

Poslednjih dana smo čuli informacije iz nekoliko kompanija o zaraženima među zaposlenima i sve počinje da liči na mart. Za to nisu krivi poslodavci, oni su slušali preporuke nadležnih. U kancelarijama se poštuju mere, ali su ljudi opušteniji, jer čemu strah kada je broj novozaraženih tako mali, a virus sada deluje bezazleno?

Posledica 2: Međunarodne sankcije za građane Srbije

Neki su odlučili da putuju i sasvim logično su očekivali da im resorni ministar da najtačniju informaciju. Međutim, ko je poverovao ministru da su granice sa Grčkom otvorene, mogao je samo da se vrati kući s iste te granice, na kojoj su mu reki da dolazi iz zemlje u kojoj situacija s pandemijom nije stabilna?

Pročitaj i: 

Domaće IT firme o povratku u kancelarije: Zdrav razum, propisane mere i rešenja u dosluhu sa strukom

Ta rečenica izolovano ne zvuči previše značajno, ali šta ako postane epitet koji će i druge države kačiti za Srbiju? To je još jedan od problema koje može izazvati manipulisanje podacima. Ukoliko druge države ne budu verovale našim institucijama, mogu prema nama da primene strože mera, pa nećemo moći iz zemlje, niti će iko moći da dođe kod nas ili će provere biti rigoroznije, a karantini obavezni.

To je ogroman udarac na poslovanje i ekonomiju, posebno ako znamo da je izvoz gotovo 40 odsto BDP-a. Da ne govorimo o problemima uspostavljanja poslovne saradnje i daljeg razvoja, kao i smanjenje kvaliteta života.

Posledica 3: Rad na razvoju otvorenih podataka u Srbiji će biti uništen

Ukoliko se na kraju ispostavi da je država lagala u ovako osetljivoj situaciji, o podacima koji su važni, postavlja se pitanje zašto bi bila iskrena kada su neke druge stvari u pitanju? Kako da verujemo da su podaci o trošenju našeg novca tačni, ako se manipulisalo podacima o broju umrlih?

Transparentnost je jedna od osnovnih vrednosti savremenih demokratskih država, ali čemu sva ulaganja u inicijative za otvorene podatke, u koje više niko neće verovati? Ako podaci nisu tačni, pouzdani i blagovremeni, oni su bespotrebni, čak štetni.

Predstavljamo poslodavca
MDCS-logo-1-1.png

Microsoft Development Center Serbia (MDCS)

We believe in people

Microsoft’s mission is to empower every person and organization on the planet to achieve more. This is what inspires us to learn and grow every day. MDCS is created with a mission to take an active part in conception of novel Microsoft technologies by hiring unique local talent from Serbia and to contribute components to some of Microsoft’s premiere and most innovative products. MDCS is becoming widely recognized across Microsoft as a center of excellence for the Big Data and Machine Learning based solutions.

Petar Paunović

Unesite termine za pretragu