Oko 1200 nameta koji nisu porez pada na teret preduzetnika

NALED-ov godišnji Regulatorni indeks Srbije pokazao je da je privreda za 20 najvećih neporeskih nameta izdvojila oko 148 milijardi evra, kako prenosi ova organizacija.

Popisano je oko 1200 najrazličitijih neporeskih ili parafiskalnih nameta, a prednjače oni koji idu u republički budžet, sa 50,7 odsto udela, a najveće su tri — posebna naknada za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara), naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta (14,9 milijardi) i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa (14,9 milijardi).

Kako je Startit ranije pisao, problem parafiskalnih nameta opterećuje privredu, jer se najčešće poreske olakšice prenose na manje budžete opština i drugih institucija, što onda za posledicu ima povećanje taksi i drugih neporeskih nameta. Na kraju, sve se ponovo prelomi na privredi kojoj su poreske olakšice trebalo da pomognu.

NALED je i ranije pledirao za izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama, svestan da je za reformu potrebna jaka politička volja. Registar neporeskih nameta koji organizacija pravi od 2012. godine, za cilj ima transparentnost, procedure za beleženje, nadgledanje, prijavljivanje i registraciju novih nameta, elektronsko plaćanje istih, itd.

NALED se nada da će uskoro predstaviti model svog registra na uvid Ministarstvu finansija, i tako ih uveriti u prednosti ovog sistema. Kako Srbija sarađuje sa Evropskom unijom na trogodišnjem planu reforme javne uprave, ova vrsta inicijative za kreiranje transparentne dokumentacije i procesa javnih politika predstavlja savršenu priliku za javno-privatnu saradnju.