Od koga je dobro je — IT rukovodioci o merama Vlade, koje su iz nejasnog razloga još nejasne

S određenom dozom zakašnjenja, kako ukazuje ekonomista Mihailo Gajić, Vlada je iznela mere za spas privrede. Kako je rekao ministar finansija, koji ih je obrazlagao, na njima se dugo i temljeno radilo, ali one neće biti jedine. No, i ove već iznete mere delu privrednika nisu jasne i nisu sigurni kako će sve funkcionisati. Među njima je i Nikola Vučićević iz 365ADS, koja se bavi razvojem eksperimentalnih tehnologija. 

„Mislim da treba pozdraviti donošenje svih pozitivnih finansijskih mera u ovom periodu, ali nisam pobornik poreskog zaduživanja u koje firme upadaju odlaganjem plaćanja poreza za sledeću godinu. U ovom slučaju, trebalo bi primeniti efikasniji model na osnovu kojeg će kompanije plaćati porez u skladu sa stopom pada prihoda. Dakle, ukoliko neka firma ne prihoduje u određenom periodu, ne bi trebalo ni da plaća porez za taj isti period”, smatra Vučićević. 

Mere ostale nedorečene

Za njega bi najviše značilo kada bi se PDV plaćao tek pošto se faktura naplati, a ne prilikom njenog slanja, jer mnogi sada kasne s plaćanjem. Istina, oslobađanja plaćanja PDV-a za donatore je najavljena kao mera, ali je ona ostala nedorečena. Upravo s tom nedorečenoću ima problem i finansijska direktorka jedne beogradske kompanije koja posluje u IT sektoru. 

„Što se tiče direktne pomoći u vidu minimalca za vreme trajanja vanrednog stanja, sprovođenje te mere nije do kraja utvrđeno i postavlja dodatna pitanja, tako da ne mogu u ovom trenutku da je ocenim”, navodi ona i smatra kako bi mere odlaganja plaćanja poreza trebalo produžiti i na treći kvartal, jer će  privatnom sektoru biti potrebno još neko vreme da se stabiluzuje. 

Treba što pre krenuti s realizacijom

Kako bi se sektor na vreme stabilizovao, ove mere ne treba da kasne, ukazije Gajić, jer su do maja ostala još dva meseca za koje treba isplatiti plate, zato s isplatama treba krenuti još u aprilu, smatra on. Na ubrzavanje realizacije mera apeluju i iz Digitalne zajednice, u kojoj u načelu podržavaju donete mere, ali žale što nije usvojen njihov predlog za odlaganja primene Testa samostalnosti. 

Kako kaže Vuk Popović, osnivač kompanije Quantox, koja se bavi pružanjem softverskih usluga, njihov cilj jeste da iz ovoga izađu bez drastičnih posledica i u tom smislu za njih i njihovih 300 zaposlenih, ove mere su prilično značajne i svaka olakšica od strane države je sada dobrodošla. 

„Jako je važno i kakve će mere biti donete u zemljama naših klijenata i kako će se oporavljati globalno tržište nakon ovoga. Ukoliko one ne budu povoljne i ne pokrenu tržište na globalnom nivou, jedina mera koju bi Srbija mogla da preduzme jeste da poput Velike Britanije isplaćuje 80 odsto plata, ali svesni smo da to nije moguće”, kaže Popović. 

Pomoć u vidu minimalca nije značajna

Teško do kredita

Međutim, koliko god nedovoljna, za mikro, mala i srednja preduzeća bi ta naknada mogla da bude jedina pomoć u likvidnosti. Razlog jeste taj što banke zbog visokog rizika poslovanja često nisu spremne da ih kreditiraju, pa ova preduzeća i inače često imaju problem sa likvidnošću, navodi Gajić.

Moguće šansa su im krediti koji će ići direkto kroz Fond za razvoj, umesto preko komercijalnih banaka. Međutim, ta institucija je poznata kao rupa bez dna, o čemu svedoči i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, od pre šest godina, a Gajić sumnja da su se u međuvremenu oslobodili političkog uticaja. 

Dobro je da je išta učinjeno

Ukoliko bismo utiske onih kojima bi ove mere mogle da pomognu sveli u jednu rečenicu, ona bi glasila: „Nismo ništa očekivali, dobro je da su nešto uradili, ali ovo svakako nije dovoljno”. Upravo činjenica da nekima ove mere neće biti dovoljne, dok će drugima biti suvišne, upućenima daje nadu da će sledeće mere biti strukturne, odnosno fokusirane na najugroženije. 

Naravno, dok se ne donese Uredba o primeni ovih mera, sve će ostati na nedovoljno jasnoj prezentaciji ministra finansija, a preduzeća će plaćati poreze kao i ranije.