IT Industrija
🔥 Najčitanije
3
🔥 Najčitanije
3
Inicijativa „Digitalna Srbija” (DSI) danas je objavila izveštaj o stanju domaćeg startap ekosistema koji su kreirali sa saradnicima iz EY-a i PwC-a. Izveštaj, nazvan „Startap skener”, za cilj ima da pruži detaljniju, sveobuhvatniju sliku srpskog startap ekosistema od one koju je stvorio Startup Genome po prvi put ove godine. Inače, DSI je i inicirao uključivanje beogradsko-novosadskog ekosistema na ovu čuvenu svetsku startap mapu.
Autori izveštaja, u čijem centru se nalaze inovativni tehnološki biznisi, su Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija“, Tanja Kuzman iz PwC-a i Adam Kovač iz EY-a, a uključuje i druge aktere kao što su korporacije, univerziteti, organizacije za podršku startapima i investicioni fondovi. Ključno je da se daje osvrt na to gde se naš startap ekosistem nalazi i koje su njegove prednosti u odnosu na druge zemlje, a definiše i prostor gde može doći do unapređenja.
Kao što je Startit već pisao, procena Startup Genome-a je da se srpski startap ekosistem nalazi u ranoj fazi razvoja. Broj startapa u ekosistemu kreće se između 200 i 400, što je u skladu sa prosekom za ovu fazu razvoja. Ovaj broj je sličan onome koji imaju Varšava i Bukurešt, a imamo duplo više startapa od Budimpešte.
Najperskpektivnije grane u domaćem ekosistemu su blockchain i razvoj video-igara, a pored toga, domaći startapi se značajno bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka (Big Data), kao i pametnim gradovima.
Primarni klijenti srpskih startapa su preduzeća, 57 odsto, dok 41 odsto njih prodaje direktno potrošačima. Među B2B (Business-to-business) startapima, 33 odsto je orijentisano na mala i srednja preduzeća, 24 odsto na velika preduzeća, a dva odsto razvija proizvode za vlade i nevladine organizacije.
Domaći startapi su mnogo više orijentisani na tržišta SAD, 37 odsto i Evrope, 26 odsto, nego ukupno na Srbiju i države bivše Jugoslavije, 22 odsto (po 11 odsto na oba tržišta), a samo šest odsto startapa definiše svoje tržište kao „globalno”. Azija, na primer, još uvek nije primamljiva za srpske startape, iako se sve više globalnih interesuje za to tržište, a sa Kinom, Rusijom i Turskom održavamo dobre ekonomske odnose.
Kada pričamo o dosegu globalnog tržišta, više od polovine startapa u Beogradu i Novom Sadu kao većinu svojih kupaca imaju one koji su izvan Srbije. Međutim, autori skreću pažnju na to da postoji prostor za unapređenje u pogledu globalnih ambicija.
Najbolje rangirani globalni ekosistemimi predstavljaju izvor iskustva i znanja za kreiranje poslovnih modela i startapa koji imaju potencijal da postanu globalni lideri. Povezanost osnivača startapa u Srbiji sa globalnim liderima je jača od proseka, ali i se napominje da i tu postoji prostor za poboljšanje u pogledu integracije tih osnivača u naš ekosistem.
Domaći osnivači startapa su dobro povezani sa globalnim predstavnicima najviše zahvaljujući poslovnim vezama koje su lokalni preduzetnici razvili sa preduzetnicima iz Londona i Silicijumske doline.
Domaći startapi su u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80 odsto sredstava otišlo u samo dve kompanije. Ono što je i Startup Genome izveštaj pokazao, jeste sledeći problem — više od 50 odsto domaćih startapa se u potpunosti finansira iz sopstvenih sredstava. Startapi beogradsko-novosadskog ekosistema u seed fazi dobijaju oko 90 odsto manje sredstava nego što je globalni prosek za istu fazu razvoja — srednja vrednost seed runde kod nas je 20.000 evra.
Globalni startapi su i dosta ambiciozniji od domaćih. To se najbolje primećuje kroz podatak da duplo više globalnih startapa cilja tržište od preko 30 milijardi dolara — 30 odsto naspram naših 15 odsto.
Domaći osnivači startapa imaju u proseku 33 godine, a 67 odsto njih ima više od trideset godina, što je nezanemarljivo manje od globalnog proseka koji iznosi 37 godina starosti. Slično globalnom proseku, tek svaki osmi, ili oko 12 odsto, osnivača startapa u Beogradu i Novom Sadu su žene. Većina osnivača srpskih startapa su se po prvi put iskušali kao preduzetnici, a iskustvo u ekosistemu nedostaje i na drugim poljima, pre svega među investitorima i zaposlenima.
„Startap skener” je objavio da u Beogradu trenutno radi tri startap haba i više od 10 coworking prostora, dok Novi Sad ima samo jedan startap hab i dva coworking prostora. Ipak, decentralizacija u ovoj oblasti se dešava, pošto više od 10 gradova u Srbiji ima svoje tehnološke i preduzetničke prostore, koji takođe nude i programe namenjene startapima.
Za kraj, u izveštaju je skrenuta pažnja na neke od velikih prepreka koje tek treba da budu preskočene. Naime, skoro jedini izvor finansiranja srpske privrede su banke, s tim da kapitalni crowdfunding nije regulisan, a da je rizični kapital (VC — venture capital) uveden tek nedavno.
Takođe, mogućnosti digitalizacije finansijskih transakcija u Srbiji su prilično ograničene, pre svega zbog Zakona o deviznom poslovanju (ZDP), što predstavlja dodatni problem za lokalne startape. Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu.
Celokupan izveštaj „Startap skener” možete pročitati na sledećem linku.