IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Kriza oko nestašice čipova i ometeni nabavni tokovi poremetili su niz industrija, a trenutno je najviše pogođena automobilska. Procenjuje se da će u prvom kvartalu proizvodni zastoj dostići cifru od oko milion vozila, tvrdi izveštaj IHS Markit.
Pandemija je primorala mnoge proizvođače automobila, telefona, računarskih komponenti, itd. da uspore proizvodnju ili zatvore pojedina postrojenja. Međutim, po opuštanju mera i otvaranju proizvodnih kapaciteta, kod mnogih se pojavila ogromna potreba za najrazličitijim čipovima koju proizvođači nisu u stanju da zadovolje.
Ova nestašica najviše je pogodila automobilsku industriju, koja se oslanja na dostupnost velikih količina čipova kako bi vozila opremila elektronikom. Industrija je godinama optimizovala logistički tok i pravila velike narudžbine po preciznom vremenskom rasporedu, kako bi izbegla gomilanje čipova, pretpostavljajući da će i narudžbe i ostatak sistema funkcionisati u okvirima zadatih parametara.
Sa dolaskom pandemije, međutim, većina je stopirala narudžbe elektronike, i sada, kada se i druge industrije ponovo pokreću, postoji ogromna potražnja za čipovima. Kako je svojevremeno američki trgovinski rat zabranjivao američkim kompanijama da posluju sa Kinom, većina novih narudžbi zaobišla je SMIC (Semiconductor Manufacturing International Corp.) i otišla na Tajvan.
Pored toga što su elektronski sistemi u automobilima sve složeniji, i što ih je sve teže održavati i popravljati, oni sada počinju da ometaju i proizvodnju. Korist eksperimentalnih elektronskih sistema poput LiDAR-a može biti velika, ali se trenutno prevelikim oslanjanjem na elektroniku svi izlažu riziku od hakerskih napada.
U auto-industriji čipovi kontrolišu senzore na ključnim tačkama motora, vazdušne jastuke, itd. a pojavom digitalnih sistema, poput ekrana osetljivih na dodir i drugih multimedijalnih funkcija, potreba za čipovima je samo porasla. Međutim, sada se auto-industrija takmiči za čipove sa telefonskom, računarskom i tehničkom industrijom, gde takođe postoje nestašice.
Pored naglog porasta potražnje, dogodile su se i dve katastrofe koje prete da još više uspore oporavak. Tajvan je ove godine pogodila nezapamćena suša, i u aprilu će se najverovatnije uvesti restrikcije vode. Na tom ostrvu, međutim, nalazi se TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Co.), najveći i najznačajniji proizvođač silikona na svetu, koji troši ogromne količine vode u proizvodnom procesu.
Takođe, u Japanu je nedavno izgorela fabrika čipova u vlasništvu Renesas-a, što je još više usporilo proizvodnju, jer je prema procenama dve trećine kapaciteta u toj fabrici bilo namenjeno automobilskoj industriji.
Pojedini evropski proizvođači poput Volkswagen-a, Audi-ja još krajem prošle godine objavili su smanjenje proizvodnje, a nedavno su to učinili i Honda, Toyota i Stellantis NV, u čijem je vlasništvu i Fiat. General Motors je u februaru zatvorio 6 pogona širom sveta i suspendovao proizvodnju nekih modela.
Koliko je problem teško rešiti pokazuje činjenica da je GM nedavno na tržište izbacio i vozila koja nemaju čip za bolju regulaciju utroška goriva. Drugi proizvođači odlučili su se za među-rešenje. Ford i Stellantis objavili su da proizvode pojedine modele automobila i drže ih na lageru, da bi prvom prilikom ugradili elektroniku koja im nedostaje.
Iako su prvobitne procene tvrdile da će proizvodnja nadoknaditi gubitke kasnije tokom godine, nove procene Renesas-a upozoravaju da nestašica lako može da traje i nakon leta, i da će automobilsku industriju samo ove godine nestašica koštati oko šezdeset milijardi dolara. Samo Ford i General Motors predviđaju štetu od po 2,5 i 2 milijarde dolara.
Razume se, i druge industrije pate od nestašice čipova: na probleme se žale i Huawei i Qualcomm, kao i proizvođači štampača. Samsung, koji je i sam veliki proizvođač čipova, verovatno će odložiti proizvodnju pojedinih telefona, a a čak je i Xiaomi pripretio podizanjem cena. Dalji odjeci mogući su i u avio-industriji, konzolama, itd.
Trenutni problem nije samo logistički — sve fabrike rade punim kapacitetom, samo ih nema dovoljno da zadovolje potražnju. Zbog gotovo nezapamćenog porasta, TSMC ove godine planira da uloži preko 25 milijardi dolara u izgradnju novih postrojenja, a nedavno je i Intel objavio nameru da uloži velika sredstva u proizvodnju silikona.
Kako je za podizanje proizvodnog kapaciteta u ovoj industriji često potrebno više godina, očigledno je da obe kompanije računaju na to da će se nivo potražnje održati i nakon ovog talasa.
Pandemija je razotkrila krhkost optimizacije nabavnih i logističkih sistema u mnogim industrijama, koje sada plaćaju cenu prevelike koncentracije proizvodnih kapaciteta. Zbog toga se sada i u Americi i u Evropskoj uniji ozbiljno razgovara o pospešivanju domaće proizvodnje elektronike, što Kina već godinama čini.
Ova situacija pokrenula je pitanja „digitalnog suvereniteta”, imajući u vidu koliko je globalna industrija često zavisna od jedne ključne infrastrukture, nauštrb lokalne proizvodnje. Iako je sada nemoguće proceniti dugoročne posledice trenutne krize, kratkoročno će nestašica najverovatnije uticati na povećanje cena u svim spomenutim industrijama, koje će najverovatnije pasti na kupce.