„Neka se plate oporezuju na osnovu prometa”: Međunarodne IT firme o ekonomskim merama Vlade

Danas je 101 dan od kada smo čuli prvu vest o koronavirus, tamo negde u Kini, kada je to delovalo kao samo jedna tačkica na radaru. U Srbiji je gotovo mesec dana vanredno stanje, koje je i privredu dovelo u nepovoljan položaj. Zato je ministar finansija 31. marta predstavio mere za spas privrede, a mi ni deset dana kasnije ne znamo kako će i kada one biti sprovedene, mada se nadamo da će se to razrešiti do ponedeljka. 

„Nisu bitni iznosi, koliko agilnost sprovođenja mera”, kaže Milovan Milić, osnivač i izvršni direktor srpsko-američke kompanije Devtech, koja ima velike kancelarije u Beogradu i Novom Sadu i bavi se razvojem softvera i IT uslugama. Za njega donete mere u načelu deluju kao dobre i smatra da mogu da pomognu privredi, samo je pitanje kako će i kojom brzinom biti spovedene.

„Mnogi od nas nisu očekivali takve mere, posebno ne direktno davanje novca. Međutim, moj utisak je da državni aparat nije bio pripremljen da brzo odgovori. Svakako bi bilo bolje da su mere kreirana onog trenutka kada je donesena odluka o uvođenju vanrednog stanja. U Sjedinjenim Američkim Državama, koje imaju mnogo složeniji sistem od našeg, sprovođenje mera je počelo gotovo u trenutku kada su donete, a sada najavljuju i sprovođenje novog seta”, ukazuje Milić za Startit Dnevnik.

Odlaganje plaćanja bilo čega može da ima pozitivan i kontra efekat

Njegovo viđenje situacije deli i Aleksandar Marjanović, direktor komanije Zuhlke, koja ima veliku kancelariju u Beogradu i još niz u drugim evropskim državama. Za njega je sporno to što je nakon iznošenja mera Vlade ostalo mnogo nepoznanica, a pre svega one koje se tiču vremenskih okvira.    

„Nisu nam za sada potrebni detalji i mehanizmi kako će to biti sprovedene, ali treba da znamo kada će koja mera početi da se primenjuje, kako bismo imali određenu predvidivost. Odlaganje plaćanja bilo čega može da ima pozitivan i kontra efekat, u zavisnosti od toga kakvi će biti prihodi kompanije, u tim periodima. Zato je važno da znamo na koji način će biti uređen način otplate”, kaže Marjanović. 

Neke države su konkretnije i brže izašle s merama

On navodi da za sada nisu ušli u dublju analizu mera i njihov uticaj, jer čekaju da ih prvo Vlada donese i obrazloži, a to bi prema najavama trebalo da se desi u ponedeljak. Kaže i da su neke države lošije reagovale, ali one u kojima imaju svoje kancelarije su evidentno konkretnije i brže izašli s merama i počeli da ih sprovode pre nekoliko nedelja. 

„Mi smo poslali predloge mera koje postoje u državama poput Nemačke, Švajcarske i Austrije. Tamo je uređeno da poslodavac može zaposlenom, uz saglasnost, da omogući i skraćeno radno vreme i da ga plati za period efektivnog rada, a da država učestvuje plaćanjem do punog iznosa plate. Naravno za to postoje različita ograničenja, ali bi takva ili slične mere bile značajne. Takođe, postoje modeli u kojima se plaćanje poreza i doprinosa na plate, u određenom periodu, oporezuje na osnovu prometa, što bi, s obzirom na trenutnu situaciju, koristilo velikom broju kompanija.”

Marjanović očekuje da Vlada ima bržu reakciju i smatra da je bolje da iznese manji set mera i krene u njihovu realzaciju odmah, nego da predstavlja veliki set, na čiju se implementaciju dugo čeka i privreda se uvodi u sve veću neizvestnost. Istovremeno Milić smatra da sam broj mera ne utiče na brzinu njihovog donošenja, već je glavni problem to što se nije krenulo na vreme. Ono u čemu su oba sagovornika saglasna jeste da je kranji rok da saznaju šta i kada od države mogu da očekuju.