IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Za nama je zanimljiva godina koja je ostavila dosta novina na polju nauke, ali još više na nivou saradnje nauke i privrede, usmeravajući nauku na sve oblasti života. Nova ulaganja, proširenje centara koji promovišu nauku, muzejske postavke su samo neki od sadržaja koji su obeležili razvoj nauke u Srbiji u 2016. godini.
Evo nekoliko događaja koje vredi istaći kao najznačajnije iz godine koja je sada već iza nas:
Otvaranje 12 novih naučnih klubova širom Srbije
Centar za promociju nauke otvorio je u toku 2016. godine nove naučne klubove u čak 12 gradova Srbije. Od severa ka jugu, u pitanju su: Kanjiža, Kikinda, Šabac, Smederevo, Kragujevac, Užice, Čačak, Kruševac, Knjaževac, Niš, Novi Pazar i Leskovac, a 13. klub u Beogradu u Knez Mihajlovoj ulici 5.
Glavni cilj je povezivanje svih zainteresovanih za nauku i tehnologiju, njihovo upoznavanje, povezivanje, razmena iskustava i diskucija o naučnim temama. Planirani su brojni seminari, skupovi, konferencije, predavanja, prezentacije i radionice.
Ovi centri pored aktivnih delova nude i mesto za odmor i biblioteku.
Decentralizacija znanja je nešto što je već godinama trend u svetu, ne samo u nauci. Poznato je da se brojni instituti, tehnološki parkovi i druge institucije od velikog značaja često nalaze i van velikih gradova i metropola. Dva su razloga za to: dosta talenata ostane zapostavljeno po manjim mestima nemajući priliku da se priključi centralizovanim gradskim događajima, dok sa druge strane manja mesta omogućavaju fokusirani rad u okviru date problematike.
Otvoren program saradnje nauke i privrede
Novim programom donacija za podršku inovativnim naučnoistraživačkim projektima u Srbiji otvorene su mogućnosti povezivanja nauke i privrede.
Program je finansiran od strane Evropske unije u iznosu od 2,4 miliona evra, Republike Srbije u vrednosti od milion evra, a privatni sektor je učestvovao sa dodatnih milion evra. Idejni tvorac je Svetska banka, a u Srbiji ga sprovodi Inovacioni fond.
Glavna ideja projekta je saradnja privatnih preduzeća i javnih naučnoistraživačkih institucija u Srbiji sa glavnim ciljem da se formiraju inovativna rešenja koja bi imala primenu na tržištu. Fond obezbeđuje 300 000 evra bespovratnih sredstava po projektu.
Pored ovoga, Fond za inovacionu delatnost od marta 2016. godine sprovodi i pilot program za transfer tehnologije.
Istorijski muzej Srbije — izložba o Pupinu
Aleksandra Ninković Tašić je organizovala izložbe o našim najvećim naučnicima i verno prikuplja sve detalje njihovog života i rada u inostranstvu već čitavu deceniju.
Ove godine nam je po prvi put spremila izložbu o Mihajlu Pupinu, njegovom životu, nasleđu, motivaciji, izazovima, ličnoj borbi ali i saradnji sa svojim dobrim prijateljima Nikolom Teslom i Milutinom Milankovićem.
Izložba je nosila naziv – Pupin – od fizičke do duhovne realnosti. Čitav događaj je od velikog značaja, znajući da naše obrazovanje, čak i visokoškolsko, ne nudi brojne podatke i edukaciju na temu života i rada naših naučnika. Za razliku od Srbije, brojne zemlje u inostranstvu promovišu ne samo svoje već i naše srpske naučnike.
Konačno, nadamo se da će ovakva praksa postati tradicija i na našim prostorima, jer su nasleđe nauke i tehnologije ljudi poteklih sa naših prostora mnogobrojne.
Drugi ERC grant u Srbiji
Ove godine osvojen je i još jedan ERC grant, drugi po redu u Srbiji. Inače, ERC grant je jedan od najprestižnijih grantova dodeljen od strane European Research Council-a i predstavlja jezgro do sada najvećeg evropskog programa za finansiranje nauke, Horizont 2020, koji se dodeljuje već sedam godina u zemljama Evropske unije.
2015. godine osvojen je i odobren prvi ERC grant za Srbiju u vrednosti od 1.7 miliona evra nepovratnih sredstava. Ova sredstva su odobrena po prvi put za istraživanje novog pristupa u razumevanju neolitskog rasta populacije u periodu od 10.000 do 5000 godina pre nove ere na Balkanu.
Ove godine osvojen je drugi ERC grant u vrednosti od 1.4 miliona evra za istraživanje fundamentalnih osobina materije, odnosno za istraživanje kvark-gluonske plazme – kvarkova. Naučnica dr Magdalena Đorđević sa Instituta za fiziku u Beogradu je na čelu tima koji je osvojio ovu prestižnu nagradu.
O prestižnosti i značaju ovog događaja govori činjenica da se uspešnost države u nauci određuje na osnovu broja dobijenih ERC grantova, dok se dobitnici iz manjih država poput Srbije često nazivaju i ‘herojima modernih istraživača’.
Po prvi put postojanje ovog stanja materije dokazano je pre desetak godina u eksperimentima Instituta u SAD i Ženevi. U ovom trenutku neophodno je odrediti tačne osobine ovog stanja materije i uporediti eksperimentalne sa teorijskim modelima, što je i osnova ovog ERC granta. Ovo stanje podrazumeva stanje materije na ekstremno visokom temperaturama i pritiscima kada su kvarkovi slobodni.
Tim istraživača, osim naučnika i doktoranata iz Srbije, obuhvata i tri strana istraživača.
Startap:Nauka, novi projekat Startita
Paralelno sa razvojem Startita, razvila se i ideja, potreba i želja za preduzetništvom u nauci. To je pokazala i stavka broj 2 na ovoj listi, gde je inicirano povezivanje nauke sa privredom.
U okviru projekta Startap:Nauka, pokušali smo da uvedemo naučnu zajednicu u razmišljanje, planiranje i sporvođenje projekata od šireg, globalnog značaja. Sve sa željom da se pre svega doktoranti i mladi naučnici usmere ka formiranju sopstvenih kompanija i proizvoda interesantnih globalnom tržištu.
Projekat se zasniva na nizu radionica i predavanja na institutima i fakultetima u Beogradu i Srbiji – Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Valjevu, odnosno Petnici. U okviru ovog projekta planirano je i održavanje prvog MIT medicinskog hakatona krajem januara 2017. godine.
U novu godinu ulazimo sa više entuzijazma da je moguće pokrenuti stvari i uz minimalna sredstva, ali i sa nadom da će ova godina doneti još više razloga za slavlje, priznanja i saradnju.