Na svaki dinar podrške preduzetnicama, gotovo 5 dinara podrške za preduzetnike

Na šest konkursa sprovedenih na republičkom nivou u periodu 2016-2018 dodeljeno je nešto više od milijardu dinara bespovratnih sredstava, od čega je 841,5 miliona pripalo firmama u vlasništvu muškaraca, a 183,7 miliona preduzetnicama ili samo 17,9 odsto ukupnog fonda. Na svaki dinar dodeljen ženama, 4,6 dinara otišlo je drugom polu, stoji u izveštaju NALED-a koji je rađen za potrebe Kancelarije UN Women u Srbiji.

Analiza pokazuje da su konkursi podjednako otvoreni i za muškarce i za žene, ali da postoji niz ograničenja koja indirektno diskriminišu žene zbog čega muškarci češće dobijaju podršku. NALED će tokom narednih meseci predstaviti celokupne nalaze, kao i preporuke za unapređenja, svim zainteresovanim stranama, resornim institucijama i široj javnosti nakon čega ćemo kroz dijalog zajedno moći da tražimo najbolja rešenja za jačanje rodne ravnopravnosti i ekonomsko osnaživanje žena u Srbiji — izjavila je Stanka Pejanović, članica UO NALED-a i izvršna potpredsednica Grupe Gorenje.

Žene su vlasnice samo 31,7 odsto preduzetničkih radnji i firmi u Srbiji, a među preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za podršku razvoju biznisa tek je svaka peta u njihovom vlasništvu, stoji dalje u izveštaju koji se fokusirao na skeniranje četiri oblasti — programi podrške mikro, malim i srednjim preduzećima na republičkom i lokalnom nivou, konkursi lokalnih samouprava za podršku organizacijama civilnog društva i programi Fonda za inovacije — kao i na njihov efekat na rodnu ravnopravnost.

A koje su to prepreke na koje žene koje su vlasnice firmi u Srbiji nailaze? Pre svega, kriterijumi su mahom usmereni ka dodeli novca prerađivačkim i izvoznim delatnostima gde su žene tradicionalno manje zastupljene. Takođe, programi su najčešće otvoreni za privredna društva firme dok su žene sklonije osnivanju preduzetničkih radnji. Na kraju, neretko se kao sredstvo obezbeđenja zahteva posedovanje nekretnine što sve zajedno eliminiše većinu žena s obzirom na to da su žene vlasnici tek 24 odsto nepokretnosti u Srbiji, kaže se u NALED-ovom izveštaju.

Zaključak je i da sve ovo preti da dodatno umanji učešće žena u privredi i doprinos ekonomskom razvoju.

Dvostruki aršini

Srbija, naravno, nije usamljen slučaj po pitanju pribavljanja sredstava za poslovanje. U tom smislu je značajno pomenuti da žene vlasnice startap kompanija nailaze na specifične prepreke u nalaženju investicija, što je potvrdilo i jedno istraživanje iz 2017. godine, koje je sumirajući sedam godina investitorskih pitanja upućenih startapima došlo do zaključka — različita pitanja se postavljaju muškarcima i ženama koje stoje iza biznisa.

Studija je prikupila pitanja i odgovore upućene startapima na TechCrunch Disruptu u Njujorku od 2010. do 2016. godine i pokazala da se pitanja za muškarce dominantno fokusiraju na potencijalne uspehe, dok su kod žena u fokusu potencijalni gubici.

Recimo, ako su vlasnici startapa bili muškarci, pitanje je bilo: kako ćete osvojiti kupce? U slučaju da je vlasnik žena pitanje je: kako ćete zadržati kupce? Još jedan primer: dok muške vlasnike pitaju „kako ćete monetizovati svoj projekat”, vlasnice pitaju o troškovima i „koliko će sve to koštati”.

Istraživači su otkrili da su 67 odsto pitanja upućenih muškarcima preduzetnicima bili pobednički orijentisani i fokusirali se na nade, postignuća, napretke i ideale. S druge strane, kod žena je 66 odsto pitanja bilo odbrambenog fokusa, koji je posvećen bezbednosti, odgovornosti, sigurnosti i predostrožnosti.