Na smanjenje zagađenja može da utiče najviše EPS, a pravo rešenje su samo novi izvori energije

Osnovni problem s klimatskim promenama jeste to što su one poput vožnje na auto-putu, gde imamo pravo samo da ukočimo, ali ne i da vozimo unazad, objasnio je klimatolog i profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đorđević u svom gostovanju na Agelastu.

Razlog se krije u tome što na povećanje temperature zemlje utiče efekat staklene bašte, a jedan od glavnih razloga za taj efekat je ugljen-dioksid.

„Ugljen-dioksid je takav gas da kada ga jednom stavite u atmosferu, vrlo teško ga je skloniti odatle, za razliku od nekih drugih polutanata. Na primer, PM čestice, o kojima se dosta govori u poslednje vreme, speru se kada padne kiša. Mi smo tako zagadili tlo, što nije dobro, ali ih u vazduhu nema. Kada emitujete ugljen-dioksid, on u vazduhu ostaje stotinama, pa i hiljadama godina”, navodi Đorđević.  

U Beogradu je do prošle godine ugašeno 1.300 kotlarnica čime je smanjena emisija ugljen-dioksida za 500.000 tona godišnje. To je tek stoti deo, jer Srbija proizvodi 58 do 62 miliona tona ugljen dioksida godišnje, što je kao da izgori šuma površine Afrike. Najveći deo tog zagađenja dolazi iz energetskog sektora, o čemu je Startit Dnevnik već pisao, ukazujući da je upravo Elektroprivreda Srbije ta koja može da utiče na bolji kvalitet vazduha. 

Da bi do smanjenja zagađenja došlo mora da dođe do modernizacije postrojenja, postavljanja određenih filtera, ali trajno rešenje jeste prelazak na nove izvore energije, odnosno prestanak korišćenja uglja u proizvodnji električne energije. Kada se uporede mape zagađenja sa mapama o korišćenju termoelektrana, one su gotovo identične. Tamo gde se termoelektrane nalaze u procesu gašenja, vazduh je znatno čistiji nego u zemljama u kojima se koriste, bez obzira na to da li imaju najsavremenije filtere ili ne. Međutim, ugljen-dioksid je otišao u atmosferu i tamo će ostati i kada se termoelektrane od starosti same uruše. 

Zašto je potrebno toliko dugo da se ukloni ugljen-dioksid

Da bi lakše ljudima objasnio zašto je potrebno toliko dugo da se izvuče ugljen-dioksid, Durđević se vraća na to kako su nastala fosilna goriva iz kojih mi danas dobijamo energiju, kao što su nafta i ugalj. Zapravo, tim biljkama su bili potrebni milioni godina da bi sav taj ugljen-dioksid sakupili iz atmosfere i sabili u fosilna goriva ispod zemlje, a mi ga danas oslobađamo njihovim korišćenjem. 

„Ne postoji brz proces kojim bi se uklanjao ugljen-dioksid, nego bismo morali da sačekamo biosferu da narednih nekoliko hiljada godina to učini. U tom smislu su ugljen-dioksid i klimatske promene dosadne, jer vi možete samo da stanete, i znate da kada stanete, zauvek ćete ostati na toj crti.”

Upravo ta kontraintuitivnost otežava stvar s klimatskim promenama. Osnovna zabluda je da čovek može da reši probleme koje napravi u životnoj sredini, a zapravo priroda je jedina koja samu sebe može da obnovi. Čovek jedino može da prestane da je zagađuje, te dozvoli prirodi da spreči ovako drastične klimatske promene. 

Zapravo, šta god da čovek želi da preduzme kako bi očistio vazduh, takvi postupci će zahtevati dodatno ulaganje elergija. Međutim, da bi se dobrinelo smanjemu uticaja čoveka na klimatske promene, treba da se razmišlja o tome kako da se troši što manje energije, a ne kako da se saniraju posledice. Možda nije moguće u potpunosti isključiti sagorevanje fosilnoh goriva kao način za dobijanje energiije, ali je moguće to raditi na efikasniji način. 

Na Agelast podkastu iz kog smo dobili materijal za ovaj tekst, možete poslučati četvoročasovnu emisiju o ekologiji u kojoj ima priče o plastici, klimatskim promenama, ambalaži, limenkama, vazuhu i svemu što negativno utiče na životnu sredinu i kako to možemo da rešimo. Možda treba imati na umu da je Zemlja bila svega četiri stepena hladnija kada je na njoj vladalo ledeno doba, ako nastavimo ovako da se ponašamo ona bi ubrzo mogla da postane za četiri stepena toplija.