MIT-ovi i drugi stručnjaci predviđaju trajniji rad van kancelarije, više preduzetništva, manje života u gradovima

Početak marta potpuno je izmenio realnost za milione zaposlenih širom sveta. Ko god je mogao da radi od kuće, oberučke je prihvatio takvu opciju. Zaposleni u IT industriji, medijima i marketingu spremno su iz poslovnog dres-koda prešli u udobne papuče i pidžame, a Zoom sastanci postali su svakodnevni vid komunikacije.

Ni posle pet meseci situacija se ne menja, a kako stvari stoje, neće se ni promeniti u doglednom vremenu. Velike kompanije, među kojima je Facebook poslednji u nizu, gotovo svakodnevno produžavaju rad na daljinu. Mnoge na taj benefit dodaju i isplaćivanje bonusa zaposlenima za opremanje kućnih kancelarija. 

Dok je Google u julu objavio da će oko 200.000 njegovih zaposlenih nastaviti da radi od kuće do sledećeg leta, Mark Zakerberg je izjavio još u maju da očekuje da će čak polovina radnika Facebooka trajno raditi od kuće do 2030. godine, budući da se firma postepeno prilagođava takvom modelu rada. Startit Dnevnik je već pisao o neobičnoj odluci Twittera, da zaposlenima omogući da se uopšte ne vrate u kancelarije. 

Rad od kuće preobraziće tržište rada

Kako predviđa istraživanje Harvardove poslovne škole, koje prenosi The Atlantic, kada se epidemija završi šestina zaposlenih nastaviće da radi od kuće ili iz zajedničkih poslovnih prostora bar dva dana nedeljno. Ukoliko opcioni rad od kuće zaista postane standard, izvesno je da će pojedini radnici lakše pronaći najpoželjnije poslove na tržištu, a da pritom ne menjaju mesto boravka. Tome u prilog ide i izveštaj Upworka, platforme za zapošljavanje frilensera, u kom se navodi da je moguće da će čak petina radne snage preći na rad na daljinu.

Zaposlenost u uslužnim delatnostima, koje podrazumevaju restorane, hotele i zabavne parkove trostruko brže je porasla u odnosu na druge grane privrede u SAD-u u poslednje dve decenije, navodi dalje The Atlantic. Ipak, napredak ovog sektora možda je završen, ističe ekonomista sa MIT-a Dejvid Autor.

U istraživačkom radu koji je napisao sa koleginicom Elizabet Rejnolds, prognozira se da će porast rada na daljinu, ili „teleprisutnost” dovesti do načina života koji je više vezan za dom – a samim tim će biti i manje posla za druge. Kako autori rada navode, ukoliko broj poslovnih putovanja opadne za 10 ili 20 procenata, to će značiti manje poslova kod avio-prevoznika, u hotelima i restoranima. 

Lokalni poslovi mogli bi takođe da trpe, dodaje se u tekstu. Kako Dejvid Autor ističe, većina ljudi provodi vreme na poslu ili kod kuće. Što više ljudi bude radilo iz svojih domova, manje će njih ručati po restoranima, manje će se ići u šoping, manje će biti poslova na održavanju, čišćenju i obezbeđivanju poslovnih zgrada. Ono što je e-commerce učinio za fizičke prodavnice, rad na daljinu čini za radnike uslužnog sektora, održavanja i transporta, gde ukupno radi oko 30 miliona Amerikanaca. 

Ono što je sigurno, jeste da će nakon aktuelne krize broj zaposlenih koji rade od kuće sigurno porasti. Kako nam je pokazala robna industrija, prebacivanje komercijalnih aktivnosti na internet, značajno utiče na ekonomiju, čak i kada je to teško unapred predvideti.

Rad na daljinu dovešće do porasta preduzetništva

Poslednjih nekoliko decenija, piše u nastavku The Atlantic, kancelarija predstavlja poslednje društveno uporište. U vremenu kada opada interesovanje za brojne institucije u kojima je moguće socijalizovati se, jedino mesto gde ljudi starosti od 25 do 55 godina dolaze gotovo svaki dan, gotovo svake nedelje — jeste posao. Tokom sadašnjeg eksperimenta sa radom na daljinu, kompanije su primorane da svoju ustaljenu praksu prilagode novonastalim okolnostima.

U zavisnosti od toga koga pitamo, menadžeri smatraju da je eksperiment prolazi iznenađujuće uspešno ili izrazito nepovoljno. Nije isključeno da bi mnogi zaposleni svojim poslodavcima priznali da se osećaju neproduktivno, emocionalno i fizički iscrpljeno. Nešto od toga svakako je i posledica pandemije, ali i usamljenosti. Za mnoge zaposlene promenili su se odnosi sa kolegama, budući da su im se kancelarije praktično pretvorile u virtuelne grupne sastanke. 

Postepeno, dok postaju svesni da je njihova veza sa kancelarijom virtuelna, sve više Amerikanaca nalaze poslove sa strane, ili čak pokreću svoje sopstvene kompanije. Ambiciozni inženjeri, medijski, marketinški i PR stručnjaci mogu se osetiti spremnim da rade samostalno. U jednom trenutku, oni shvate da su sami, te da svoju nezavisnost mogu da unovče. Tako SAD potencijalno stupa u novu eru preduzetništva, napojenu egzistencijalnom krizom. 

Kako The Atlantic zaključuje, i umeren porast rada na daljinu suštinski može da izmeni tržište radne snage, ekonomiju i politiku. Zaposleni će sve više novca i vremena trošiti unutar svojih domova, a umesto da se druže sa kolegama, vreme će provoditi u onlajn komunikaciji. Mnogi od njih će se preseliti van poslovnih centara. Elektronska trgovina, digitalno preduzetništvo i migracije već su bili realnost i pre pandemije. Ona nas je samo brže uvukla u budućnost.

Zapratite naše 2020? sadržaje

Kako bismo pomogli publici, a i sebi, oko odgovora na pitanje kako treba da rastemo i razvijamo se u narednom periodu, pozvali smo niz profesionalaca i preduzetnika da nam budu gosti narednih nedelja i podele sa nama iskustva i refleksije na dosadašnji tok ove 2020. godine, te razmišljanja o tome šta nas sve čega u narednom periodu.

Uz ove goste, naši članovi redakcije će u narednim nedeljama sa vama deliti pažljivo probrane vesti, analize i predviđanja uz koje ćemo svi moći da mudro i uspešno privedemo 2020. kraju, a zatim se najbolje moguće spremimo i za narednu godinu.

Sve članke Startit Dnevnika možete ispratiti putem Facebooka, Twittera ili prijavom za direktan prijem svih članaka direktno na vašu mejl adresu: