IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Od 27. do 29. januara organizujemo prvi hakaton posvećen problemima sa kojima se suočavaju pacijenti i lekari u Srbiji. MIT Hacking Medicine spojiće IT i zdravstvenu zajednicu sa ciljem osmišljavanja digitalnih rešenja za obolele od hroničnih bolesti ili one koji im pomažu u lečenju.
Dobili smo značajan broj pitanja u vezi sa načinom funkcionisanja medicinsko-tehnoloških i hakatona uopšte, te smo najčešća pretočili u ovaj tekst.
Šta je hakaton i koja je njegova svrha?
Hakatoni su višesatni događaji posvećeni kodiranju i timskom prototipovanju softverskih ili hardverskih rešenja. Iako su neki takmičarskog karaktera, svi hakatoni za cilj imaju deljenje znanja i iskustva, usvajanje novih veština kroz rad i povezivanje sa drugim profesionalcima. Hakatoni su neretko društveno orijentisani, a pored toga fokus može biti programiranje u određenom programskom jeziku, građenje rešenja kao odgovora na postojeći problem u praksi ili čisto zabava.
Kao krajnji rezultat hakatona nastaju radne verzije softverskih i hardverskih proizvoda, iliti MVP. Iako su hakatoni tek u poslednjih nekoliko godina zadobili značajnu pažnju i popularnost, oni nisu novost u svetu programiranja. Još od 1960-ih studenti na MIT-ju su radili u blokovima od po 24 sati, a prema Wired-u, neke redovne karakteristike Facebook-a poput “Like” dugmeta duguju svoje postojanje hakatonu.
Koliko traje i da li smem da spavam?
Hakatoni uglavnom traju 24 ili 48 sati, a ponekad i duže. Ovo ne znači da učesnici/e nemaju prostora za odmor ili spavanje — događaj je balans vrednog rada, druženja, zabave i odmora.
Svakako, kako bi završili sve u zadatom roku, retko ko na hakatonu spava po 8 sati. No, ovo ne treba da obeshrabri vaše učešće — na hakatonu je obezbeđen prostor za odmor i spavanje, a oni koji su iz grada u kom se hakaton održava mogu odlaziti svojim domovima.
Kako se formiraju timovi?
Hakaton počinje predstavljanem teme događaja, a na nekima, kao što će biti slučaj sa našim medicinskim hakatonom, učesnici/e u prvih nekoliko sati hakatona prezentuju probleme koje su uočili i koje žele da reše.
Motivisani ovim i u skladu sa potrebama, ostali učesnici biraju kom timu žele da se pridruže, a u skladu sa slobodnim mestima u okviru tima raspoređuju se u okviru ekipe kojoj mogu najviše da doprinesu svojim znanjem i iskustvima. Iako učesnici mogu da prijave svoj tim unapred, ohrabruje se individualno prijavljivanje, a svaki član tima mora da se prijavi zasebno.
Šta ako se zaglavimo usred procesa?
Iako se očekuje da na hakaton dođete sa određenim setom iskustva i znanja, razumno je očekivati da će se timovi suočiti sa problemima koji ih zaglave i uspore u procesu izrade rešenja. Zato su tu mentori koji mogu da pomognu kod pronalaženja izlaza i inspirisanju narednih koraka.
Mentori dolaze iz oblasti programiranja, web dizajna, UX/UI dizajna, biznis razvoja, razvoja proizvoda i ostalih oblasti koje su potrebne u procesu razvoja aplikacije ili hardvera. Takođe, iako svako ima svoj tim, učesnici se ohrabruju da jedni drugima pruže podršku, a uloga dizajnera je “klizna”, odnosno oni mogu pomagati različitim timovima u raznim etapama događaja.
Šta se dešava po okončanju hakatona?
Poslednja faza hakatona je prezentovanje rešenja pred žirijem i javnosti. Na takmičarskim hakatonima ovome sleduje proglašenje pobedničkog tima, a verovatno još bitniji deo ovog procesa je dobijanje komentara i sugestija za unapređenje i naredne korake za razvoj proizvoda.
Dosta startapa je do sada izašlo iz hakatona — upravo zahvaljujući brzom prototipovanju, multidisciplinarnosti i fidbeku koji može da pomogne timu da detektuju kuda dalje. Dobrih primera takvih startapa bilo je u Belorusiji, na primer. Takođe, hakatoni su se pokazali kao popularan metod za regrutaciju kvalitetnih i strastvenih ljudi koji pokažu svoju istrajnost, talenat i znanje pod vremenskim pritiskom.
Koja je vrednost prototipovanja?
Prototipovanje nam omogućava da idejama damo život i proverimo da li mogu da posluže i opstanu u stvarnosti. Vođeni filozofijom “Fail early, fail fast”, prototipovanjem timovi ispituju vrednost ideje i procenjuju da li ima smisla ulagati više vremena i energije u dalji razvoj. Odličan primer dao je Stiv Džobs na primeru građenja filmova za Pixar:
Zdravstveni hakaton Q&A
Kako se menjanje zdravstva uklapa u 48 sati?
Tehnologija korišćena u zdravstvu je kompleksna, a poseban nivo složenosti nosi zahtev da obezbedi dobrobit čoveka i efikasan rad lekara. Iako u toku 48 sati ne možemo izgraditi “celo” revolucionarno rešenje, imamo priliku da spojimo lekare, pacijente i tehnološku zajednicu, te da formulišemo ideje iz kojih mogu nastati globalno važni projekti.
Iz multidisciplinarnosti i pokazane potrebe, između ostalog, mogu nastati aplikacije, chat botovi, redizajn postojećih web rešenja namenjenih pacijentima i lekarima.
Koja je tema MIT hakatona i kakvi se projekti mogu predlagati?
Svaki hakaton ima glavnu temu oko koje se kroje rešenja. Tema MIT Hacking Medicine hakatona u Beogradu je “hronična oboljenja”, što znači da rešenja koja se predlože i grade tokom događaja moraju da odgovaraju na problem sa kojim se suočavaju hronični bolesnici ili zdravstveno osoblje koje se o njima stara.
Problemi i rešenja bi trebalo da budu lokalizovani za teritoriju naše zemlje. No, ukoliko vaše rešenje ima primenu širom sveta, nećemo vas sprečiti da ga osvojite. Sem što moraju biti u vezi sa hroničnim oboljenjima, sami projekti mogu biti bilo kojeg tipa — od mobilnih aplikacija za pomoć hroničnim bolesnicima, preko veb platformi, do izrade hardvera i robotičkih rešenja.
Ukoliko želite da predložite neku ideju i pokrenete tim, preporučujemo da se okrenete lekarima ili pacijentima u svojoj okolini, ili pogledate ka svojim iskustvima i iz njih crpite inspiraciju.
Kako se određuje na čijim predlozima će se raditi tokom hakatona?
Predlozi koje nam pošaljete za hakaton moraju biti dovoljno jednostavni da prototipi mogu da se završe za 48 sati, a u isto vreme da budu funkcionalni i pogodni za korišćenje do završetka hakatona. Takođe, u skladu sa temom, moraju odgovarati na teškoće sa kojima se suočavaju hronični bolesnici ili zdravstveno osoblje.
Iako je hakaton timskog karaktera, za učesnike/ce biramo pojedince koji će činiti tim. Ovo znači da se možete prijaviti kao tim, ali će selekcija i dalje biti pojedinačna. Bitno nam je da nam prijavljeni kroz odgovore pokažu kako će doprineti događaju — svojim prethodnim iskustvima i širinom tehničkog, medicinskog, ili ekonomskog znanja.
Zašto je za ovaj hakaton bitna ravnopravna zastupljenost medicinskih radnika, softverskih inženjera i drugih poslovnih ljudi?
Krajnji korisnici aplikacije ili nekog drugog tipa proizvoda koji nastane na hakatonu neće biti programeri već upravo pacijenti ili zdravstveni radnici. Stoga je njihov udeo od izuzetnog značaja. S druge strane, sama problematika medicine zahteva visoko stručan pristup radu, te se očekuje od medicinskih radnika da formulišu i formalizuju probleme koje će potom programeri, dizajneri i drugi tech-savvy učesnici pretočiti u upotrebljiva i efikasna rešenja.
Kako ja mogu doprineti?
Interesovanje za hakaton su pokazali profesionalci iz IT zajednice, ali i lekari i studenti medicine, što nas posebno raduje. Iako su prijave otvorene za sve zainteresovane, apelujemo na poznavaoce ovih oblasti da se prijave kako bismo omogućili svakom timu da ima članove/ice sa potrebnim znanjima:
- Back-end programeri/ke
- Front-end programeri/ke
- Grafički dizajner/ka
- UX/UI dizajner/ka
- Mobile programer/ka
Prijave su otvorene do 16. januara, a možete se prijaviti popunjavanjem formulara na ovoj stranici.