Saradnja fakulteta i privrede — Pojedine predmete na Matematičkom fakultetu drže stručnjaci iz IT kompanija

Nije retkost čuti kritike za domaće fakultete oko neusklađenosti sa potrebama kompanija koje zapošljavaju diplomce, a ovo je posebno izraženo u IT sektoru, koji se vrlo brzo menja. Matematički fakultet pokušava ovaj izazov da reši novim konceptom — obogaćivanjem svojih osnovnih studija na smeru Informatika predmetima koje realizuju zaposleni uspešnih IT kompanija.

Fakulteti su ograničeni finansijskim sredstvima čiju količinu diktira država. To uzrokuje manjak kvalitetnih nastavnika, pa su fakulteti primorani da se na drugačiji način trude da svojim studentima ponude raznovrsne kurseve. Matematički fakultet je našao dobar način za to, zbog čega može poslužiti kao primer ostalima za proaktivno delovanje.

Kursevi se trenutno realizuju, po akreditaciji Fakulteta, a mogu da ih slušaju studenti treće godine. Njima je, u okviru grupe izbornih predmeta, omogućeno da biraju između dve varijante – da slušaju jedan standardni akademski kurs ili dva do tri stručna kursa kompanija.

U fazi izbora i definisanja stručnih kurseva, kažu sa Matematičkog, profesori su uticali na sadržaj tamo gde postoji potreba. Za svaki ovakav kurs zadužen je po jedan profesor, koji prati njegovo odvijanje, sadržaj i proces proveravanja znanja, na kome, pritom, nema brojčanog ocenjivanja.

Ove godine, studentima je ponuđeno šest ovakvih kurseva:

• Devana: Izrada kompletne veb aplikacije
• Endava: Osnove testiranja (testiranje metodama crne kutije)
• Pamet: Programiranje veb aplikacija korišćenjem Spring frameworka za programski jezik Java
• RT-RK: Android ispod haube
• Seven Bridges Genomics: Primenjena bioinformatika
• Zuehlke: Testiranje u razvoju softvera (testiranje metodama bele kutije)

Sprovođenje kurseva od strane kompanija nije potpuna novina na Matematičkom fakultetu, a zaposleni kažu da je za ovakvim kursevima uvek postojala velika zainteresovanost studenata.

Ovako nešto Matematički fakultet prvi put je uveo 2011. godine i do sada su svoje kurseve, pored kompanija koje smo pomenuli, realizovali Microsoft i njegov Razvojni centar u Srbiji, Oracle, IBM i Tehnološko partnerstvo. Sada se, međutim, zainteresovanost kompanija znatno povećala, te su kursevi postali brojniji. Tako se ove godine realizuje osam ovakvih kurseva, dok je do sada bilo najviše dva do tri godišnje.

Šef Katedre za računarstvo i informatiku na Matematičkom fakultetu, profesor Predrag Janičić kaže da je Fakultet svestan važnosti saradnje sa privredom i da se taj segment sve više razvija:

Mi smo otvoreni za saradnju sa svim IT kompanijama. Na početku našeg projekta saradnje, pozvali smo oko osamdeset kompanija. Veliki broj njih odgovorio je pozitivno, a sada smo u kontaktu sa još većim brojem kompanija, uključujući strane kompanije koje tek treba da dođu u Srbiju.

U prethodne dve godine ostvarili smo neki oblik saradnje sa oko trideset IT kompanija koje rade u Srbiji. Svaka kompanija na početku se izjašnjava (a kasnije to može i da promeni) za koje sve modele saradnje je zainteresovana — npr. za držanje predavanja na stručnim seminarima, za držanje gostujućih predavanja u okviru redovnih kurseva, za obezbeđivanje učešća na stručnim konferencijama studentima, za sponzorisanje studentskih takmičenja itd.

Ipak, stručni kursevi jesu najozbiljniji oblik saradnje. Na pitanje po kom principu su izabrane baš pomenute kompanije, odgovara nam da su izabrane već proverene, ali da su otvoreni i za ponude novih kompanija:

Za držanje stručnih kurseva interesovanje iskazuju obično kompanije koje su već ostvarile neke druge forme saradnje, te u nekoj meri poznaju studente i nastavnike, kao i način rada na MatF-u. Te kompanije imaju prednost u odnosu na one kojima bi ovo bio prvi vid saradnje sa nama.

Takve kompanije mogu da predlože stručne kurseve i obično se krajem juna, na osnovu analize predloženih kurseva i aktuelnih nastavnih potreba, finalizuje spisak stručnih kurseva za narednu akademsku godinu.

Sa Fakulteta potvrđuju da im je cilj da razviju saradnju sa što većim brojem kompanija:

Matematički fakultet i Katedra za računarstvo smatraju da je saradnja sa IT kompanijama veoma važna i zbog toga od prošle godine imamo, iz reda nastavnika, i koordinatore za odnose sa privredom.

Sve IT kompanije zainteresovane za saradnju sa nama mogu da se jave na adresu [email protected]. Na veb strani Katedre može se naći dosta informacija o mogućim oblicima saradnje sa IT sektorom.

Bolje pozicioniranje kompanije kao poslodavca

Kursevi koje realizuju IT kompanije odvijaju se isključivo na dobrovoljnoj bazi, bez ikakvih finansijskih obaveze ni fakulteta prema kompaniji, ni obrnuto. Za studente se ovi kursevi ni po čemu ne razlikuju od standardnih, pa odabir kursa ne povlači nikakve obaveze prema kompaniji. Profesor Janičić ovakav model vidi kao dobar za sve tri strane:

Korist je indirektna, dugoročna i nije mala: stručni kursevi obogaćuju naše studije, a IT kompanije usavršavaju svoje znanje kroz pripremu i držanje ovakvih kurseva, povećavaju svoju vidljivost i potencijalno privlače nove zaposlene u budućnosti.

Dodatno, IT kompanije često imaju potrebu da interno organizuju obuku zaposlenih i ovi stručni kursevi obično su slični sa kursevima koje interno već drže. Zato je držanje kurseva na Matematičkom fakultetu za njih i prilika da, u saradnji sa univerzitetskim nastavnicima, unaprede svoje kurseve.

Manjak informatičkog kadra očigledno je jedan od glavnih razloga da se, iako ovaj model postoji od 2011. godine, poslednjih godina naglo poveća zainteresovanost kompanija za njega. Danas, kada je kompanijama teže da nađu nove zaposlene, mnoge se agresivno uključuju u saradnju sa fakultetima. Držanje stručnih kurseva, međutim, može biti jako korisnije od, recimo, sponzorisanja događaja na fakultetu.

Jasno je da se, pri saradnji kompanije sa Fakultetom, ona direktno povezuje sa budućim kandidatima za posao, kako bi oni sutradan videli konkretnu kompaniju kao poželjnog poslodavca. Međutim, za razliku od drugih vidova saradnje, ovde se ide korak dalje. Tako se kompanija ne povezuje sa svim studentima IT usmerenja, već samo sa određenom grupom, koju čine oni koji će upravo znati da rade na način na koji se radi u konkretnoj kompaniji — tako će ona uštedeti dodatno jer skraćuje period navikavanja i troškove internih obuka novih zaposlenih.

Zainteresovanost veća, broj profesora manji

Fakulteti koji obrazuju za rad u IT industriji postaju sve interesantniji budućim studentima. Iz godine u godinu, raste zainteresovanost, ali se kvote za upis tek minimalno povećavaju. Jedan od bitnih uslova koji mora biti ispunjen kako bi kvote rasle jeste da postoji dovoljan broj nastavnika na fakultetima. Predstavnici nekih od najpoželjnijih fakulteta su već izrazili zabrinutost jer najbolji studenti,  zbog veće plate, često biraju da odu u privredu umesto da ostanu na fakultetu.

Sa Matematičkog fakulteta kažu da problem postoji i da on u potpunosti može biti rešen isključivo povećanjem plata za nastavnike:

Odliv kvalitetnih informatičkih kadrova iz obrazovnog sistema u privredu zaista jeste veoma aktuelan problem. Taj problem može da se reši samo dodatnim i postojanim stimulisanjem kadrova. Mi možemo da stimulišemo naše kadrove kvalitetnim uslovima rada i napredovanja, kao i dobrom atmosferom u kolektivu, što činimo u granicama naših mogućnosti. Još uvek, dosta naših najuspešnijih studenata bira da ostane na Fakultetu u ulozi saradnika i asistenata (istovremeno i doktoranada) sa ciljem daljeg usavršavanja ili univerzitetske karijere.

No, zabrinuti smo za budućnost jer je veoma važna i finansijska stimulacija, koja je isključivo u rukama države. Nijedna strategija za izgradnju kvalitetnog i održivog sistema informatičkog obrazovanja ne može da opstane ako ne obuhvati i značajne materijalne stimulacije.

Model stručnih kurseva takođe može uticati na smanjenje obima ovog problema. Angažovanjem kompanija na kursevima, smanjuje se obim posla nastavnika – tako oni za platu koju dobijaju mogu da se posvete manjem broju predmeta jer neke teme, koje su oni možda morali da obrađuju, preuzimaju kompanije, a oni samo nadgledaju taj proces.

Na Matematičkom fakultetu, ipak nastavnici realizuju veliki broj predmeta, pa stručni kursevi i dalje imaju jako mali udeo u celokupnom programu. Za neke druge fakultete, angažovanje kompanija na stručnim kursevima moglo bi da bude jako značajno za rasterećenja kadra.

Jasno je da je sve veća zainteresovanost studenata za fakultete IT usmerenja. Ipak, iz grupe sličnih fakulteta, Matematički se ove godine izdvojio — za jedno mesto na smeru Informatika konkurisalo je 4,6 kandidata, što je ovaj smer učinilo drugim najpopularnijim na Beogradskom univerzitetu, nakon Psihologije. Sa Matematičkog kažu da se on po mnogim faktorima izdvaja od sličnih fakulteta i da sve to utiče na popularnost među budućim studentima. Kao jedan od faktora, prepoznaju i dobru povezanost sa privredom:

Pored opšteg porasta interesovanja za informatiku, mislimo da je važan faktor kvalitet i dinamičnost naših studija. Planove i programe informatičkih predmeta temeljno i redovno inoviramo u skladu sa savremenim stručnim i naučnim tokovima (čemu doprinosi i uspešan istraživački rad članova Katedre).

Većina naših predmeta pokrivena je kvalitetnom literaturom. Popularnosti naših studija doprinosi kvalitet naših diplomiranih studenata koji su veoma cenjeni i traženi na IT tržištu. Pored ovih i drugih faktora, kvalitetu i popularnosti naših studija značajno doprinosi saradnja sa IT kompanijama, te planiramo da je negujemo i obogaćujemo i dalje.

Fakulteti između teorije i prakse

Na fakultetima u Srbiji nije nimalo lak zadatak – sa jedne strane, privreda vrši pritisak u želji da programi budu prilagođeniji njihovim potrebama, a sa druge fakulteti pokušavaju da održe prisutnost određenog nivoa teoretskog znanja koje studente čini akademskim građanima. U takvoj situaciji, fakulteti moraju konstantno ispitivati odnos teoretskog i praktičnog znanja u svojim programima, kako bi zadržali poziciju koju imaju.

Kompanijski kursevi su značajni za studente. Pohađanjem ovih kurseva, oni se približavaju tržištu i obrazuju prema njegovim trenutnim potrebama. To ih čini umnogome konkurentnijim u odnosu na studente koji nisu imali priliku da pohađaju ovako nešto, s obzirom na najčešću zamerku privrede u vezi sa neuskađenošću programa trenutnim potrebama.

Da vlada mišljenje da fakulteti ne spremaju dovoljno dobro svoje studente za industriju svesni su i zaposleni na Matematičkom fakultetu. Profesor Janičić, međutim, smatra da postoji razlog zašto su programi takvi kakvi jesu:

Mi smatramo da su temelj kvalitetnog akademskog informatičkog obrazovanja znanja koja se stalno osavremenjavaju, ali koja su u velikoj meri bazična, opšta i trajna i sa kojima je lako ovladati konkretnim relevantnim alatima ili tehnologijama.

Sa druge strane, smatramo da su stručni kursevi odlična dopuna našim akademskim kursevima, sa ciljem olakšanog počinjanja rada u IT sektoru našim studentima. Na njima se naši studenti upoznaju sa trenutno popularnim tehnologijama, alatima, metodologijama i slično.

Dakle, iako ovaj model ima dosta pozitivnih strana i povezanost fakulteta sa privredom jeste važna, sami fakulteti moraju biti odgovorni i kontrolisati uticaj kompanija na svoje programe, kako ne bi, poput u situaciji sa FTN-om, došli u sumnju da državni fakulteti obrazuju kadrove podobne isključivo odabranim privatnim kompanijama.