Kuda ste išli danas? Google zna i objavljuje to celom svetu u borbi protiv pandemije 

Ukoliko svoju lokaciju delite s Google mapama, ona je upravo postala javna, ali ne brinite. Lokacije su anonimne, grupišu se i za sada nema informacija za Srbiju. 

Cilj prikupljanja i objavljivanja ovakvih podataka jeste pomoć ljudima zaduženim za kreiranje politika javnog zdravlja u doba pandemije. Na osnovu njih može da se uoči kako su se promenile navike ljudi od pojave COVID-19 u pogledu kretanja i posećivanja određenih mesa. 

„U Google mapama koristimo objedinjene, anonimne podatke koji pokazuju koliko su određena mesta posećena, kako bi smo pomogli da se otkriju ona s najviše koncentracije ljudi. Čuli smo od nadležnih da bi ta ista vrsta podataka mogla da bude od koristi za donošenje odluka za borbu protiv COVID-19”, kažu u Googlu. 

Šta se sve vidi?

To liči ko na onu pomoć koju nam aplikacija daje kada želimo da saznamo gde su gužve na putevima, kako bismo ih izbegli, ali sada pruža mnogo veći set informacija. Podaci se trenutno zbrajaju i ažuriraju za 131 zemlju, u okviru kojih se mogu izdvojiti i uže regija, a nakon što odaberete regiju, možete da dobijete pdf s detaljnim informacijama.

Svaki izveštaj sadrži informacije o obrascima kretanja u šest kategorija: maloprodaja i rekreacija, hrana i lekovi, parkovi i javne površine, stanice javnog prevoza, radna mesta, prostori za stanovanje. 

Ti podaci se upoređuju s onima s kraja januara, kako bi se pokazao procenat smanjenja ili povećanja boravka na nekoj lokaciji. Ukoliko bismo te podatke pogledali za susednu Hrvatsku u kojoj postoje slične mere samoizolacije, oni pokazuju da je broj boravaka kod kuće skočio za 15 odsto u odnosu na januar, dok su sve ostale kategorije u padu, a posebno poseta maloprodajama i rekreaciji za 84 odsto. Za tri četvrtine je pao i broj onih koji borave na stanicama javnog prevoza. Broj ljudi u parkovima se prepolovio, ali s obzirom na to da je kraj januara uzet kao referentan, to i nije preterano relevantno. 

Ima li to ikakve koristi?

Podsetimo, radi kontrole epidemije američka vlada je tražila lokacijske podatke korisnika od kompanija Apple, Google i Facebook, a ovo se može smatrati odgovorom jedne od njih, međutim pitanje je koliko je on značajan. Poznavanje lokacija je do sada pomoglo onim zemljama koje su zahvaljujući njima vršile nadzor. Tajvan je pravio virtuelne ograde, kako bi kontrolisao ljude u karantinu. Tako nešto za sada nije planiramo u razvijenim demokratijama. 

Jedno od ograničenja jeste i preciznost ovih podataka. Nije retko da se na istoj lokaciji nalazi više kategorija, pa je teško razlučiti da li neko ceo dan provodi u prodavnici ili u svom stanu koji se nalazi iznad nje. Takođe, podaci nisu dovoljno precizni da bi se utvrdilo da li se ljudi nalaze na udaljenosti koja se smatra bezbednom. Tako da činjenica da ljudi ima manje na javnim mestima, ne znači da se oni ponašaju odgovorno i drže potrebno rastojanje.