IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Ono što je bilo najavljivano kao mogućnost, ovih dana se i obistinilo — Fiat fabrika u Kragujevcu je neplanski prekinula sa radom. Razlog je epidemija virusa korona u Kini, zbog koga ne pristižu delovi potrebni za ugrađivanje u vozila.
Uticaj epidemije se, van Kine, sve više oseća u svetskoj ekonomiji. Brojne kompanije širom planete, bez obzira na delatnost kojom se bave, najavljuju da će pretrpeti negativne posledice. Razlog je, upravo, saradnja sa Kinom. Ova država je za samo 40 godina prebrodila veliki broj svojih socio-ekonomskih problema i postala druga najveća ekonomska sila na svetu. Zbog toga gotovo sve velike kompanije na neki način zavise od kineskog tržišta, a ono je prilično usporilo u poslednjih mesec dana zbog epidemije.
Tehnološke kompanije pokušavaju da se stabilizuju
U ponedeljak je Apple upozorio svoje investitore da će korona virus naneti veću štetu njihovom poslovanju nego što su prvobitno procenili.
S jedne strane, Apple će očekivano manji broj uređaja prodati na ogromnom kineskom tržištu. Sve njihove prodavnice, kao i brojne prodavnice njihovih partnera, zatvorene su u prethodnom periodu. One prodavnice koje su ostale otvorene, rade po skraćenom vremenu i beleže vrlo mali broj kupaca.
Drugi deo problema je činjenica da se u Kini nalazi i veliki deo Apple pogona za proizvodnju. Iako se stvari polako vraćaju u normalu, a fabrike ponovo otvaraju, iz kompanije su izjavili kako se to dešava sporije nego što su očekivali. Još uvek se gotovo polovina populacije nalazi u nekoj vrsti karantina, pa im je kretanje onemogućeno, samim tim i dolazak na posao.
Spekulacije su da bi Apple u ovom kvartalu mogao da izgubi čak četiri milijarde dolara. Bez obzira na to da li je ovo istinita informacija, jasno je da dešavanja u Kini imaju bitan uticaj na poslovanje kompanije. Primera radi, samo u poslednja tri meseca 2019. godine Apple je u Kini prodao uređaje u vrednosti od 13,6 milijardi dolara.
Kompanija koja je nedavno prestigla Apple po prodaji telefona, Huawei, ponovo je otvorila svoju centralu u gradu Šendžen gde je zaposleno oko 40.000 ljudi. Za razliku od Apple-a, njihova proizvodnja se brže vraća u stari tempo, ali su se uslovi za radnike bitno promenili. Svakog jutra, pri dolasku na posao, oni moraju da daju informacije o svojoj temperaturi i tome gde su se kretali prethodne dve nedelje. Postojaće punktovi za merenje temperature u kancelarijama i na parkinzima, a maske za lice i gelovi za dezinfekciju ruku će se deliti po kompaniji.
Druga dva kineksa giganta, Tencent i Alibaba, odlučili su da odlože vraćanje u kancelarije za još jednu do dve sedmice. Zvaničnici Tencenta ovakvu odluku objašnjavaju brigom za svoje zaposlene. Sličnom logikom se vodio i Microsoft, čiji će timovi u Kini bar još nedelju dana raditi od kuće, dok u Hong Kongu nastavljaju da rade iz kancelarija, što nisu ni prekidali.
Sve grane osećaju posledice
U provinciji Hubei, koja je izvukla najdeblji kraj epidemije, procenjuje se da je potrošnja goriva smanjena za oko 50 odsto, a da je u čitavoj Kini smanjena za 15 odsto. Kako Kina ima oko 16 odsto udela u svetskom BDP-u, ovo se odrazilo na čitavu planetu. Dnevna globalna potrošnja nafte je smanjena za milion barela, što ne čudi kada se uzme u obzir da je Kina najveći uvoznik na svetu, sa godišnjih 380 miliona tona. Slično se dešava i sa gasom, što ostavlja posledice na sve države iz kojih Kina uvozi energente.
Da praktično nijedna zemlja nije izuzeta iz ove priče govori i to što popularne turističke destinacije ostaju bez desetine miliona kineskih turista koji su već otkazali aranžmane.
FactSet, kompanija koja, između ostalog, prati javne izveštaje o finansijskom delu poslovanja svetskih kompanija, objavila je kako je korona virus postao glavna tema za investitore. Istraživanje je pokazalo da se korona virus pominjao u čak 38 odsto izveštaja o finansijskim rezultatima od početka godine. Ova tema je najčešća u IT-u i zdravstvenom sektoru.
Investitori su upitali većinu kompanija da li mogu da procene koliko negativan uticaj sve ovo može da ima na njihov biznis, a 34 odsto je odgovorilo da je prerano da se o tome priča. Dakle, kako se situacija razvija, moguće je da će već do kraja kvartala još veći broj kompanija objaviti negativne posledice koje očekuju.
Uticaj epidemija na ekonomiju
Korona virus nije prva velika epidemija u modernom dobu. Kada je virus počeo da se širi, veliki broj stručnjaka i medija ga je poredio sa epidemijom SARS-a koja je započela 2002. godine.
U prvoj polovini 2003. većina Kine je bila zatvorena na sličan način kao danas. U pokušaju da se smanji kontakt između ljudi i spreči širenje SARS-a, tržni centri, sportski objekti, diskoteke, kafići, bioskopi i pozorišta Pekinga su prestali sa radom, a 80 odsto kapaciteta luksuznih hotela je ostalo prazno.
Tadašnja epidemija je trajala oko sedam meseci. Za to vreme su industrije turizma i transporta doživele velike gubitke. Avio-kompanije na azijskoj obali Tihog okeana izgubile su šest milijardi dolara, a, poređenja radi, procenjuje se da će kompanije u istom regionu zbog korona virusa izgubiti čak 27,8 milijardi dolara.
Veliki deo finansijskog udara tokom ovakvih situacija dolazi od troškova proizvodnje lekova, rada lekara i hospitalizacije pacijenata. Međutim, to su samo najočigledniji faktori, a indirektne posledice su mnogo veće. Takođe, teže ih je izračunati.
Ljudi menjaju svoje ponašanje kako bi smanjili rizik od zaraze — ne idu na posao, ne posećuju prodavnice i tržne centre i ne putuju. Sve ovo bitno usporava ekonomiju zbog smanjenja potražnje, pa, ukoliko pandemija potraje dovoljno dugo, efekti na proizvodnju mogu da budu ogromni. U nekim slučajevima se zatvaraju škole, što znači da i zdravi nastavnici i deca moraju da ostanu kod kuće. Budući da nastava mora kad-tad da se nadoknadi, u jednom trenutku ovo postaje dodatni teret za budžet država.
Posledice su se te 2003. osetile i van Kine. Svetska banka je procenila da je SARS pandemija umanjila globalni BDP za 33 milijarde dolara, iako su Evropa i SAD u velikoj meri bile pošteđene širenja virusa. Efekti korona virusa mogu višestruko premašiti ovu vrednost — procene se kreću do čak bilion dolara.