IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Konferencije kao što su nedavno održani Balkan Venture Forum ili pariski LeWeb koji se dešava naredne nedelje su sjajne prilike za upoznavanje novih ljudi, slušanje o tuđim iskustavima, promovisanje biznisa, nalaženje partnera, medijskog pokrića…
Toliko je toga što možete postići tokom “social” dela konferencije ukoliko tome priđete na pravi način.
Ako bih svo iskustvo sa raznih okupljanja mogao da sažmem u jednu rečenicu, to bi bilo sledeće – imajte jasan i definisan cilj koji želite da postignete tokom događaja, a onda ga zaboravite.
Jer budimo realni – sve su šanse da na samoj konferenciji nećete postići sve ciljeve koje ste zacrtali. Ali, ukoliko odigrate kako treba, dobićete poziv ili “zeleno svetlo” da ponovo stupite u kontakt sa vašim sagovornikom kako biste diskutovali o onome što vas zanima.
Ako insistirate na tome da sve završite na licu mesta, rizikujete između ostalog i da protiv vas bude podnet zahtev za sudskom zabranom prilaza.
Ok, šta da radim?
Konferencije po definiciji okupljaju veliki broj učesnika, a vreme je ograničeno. Takva postavka okolnosti može da stvori pritisak da se što više prilika ugrabi za tako malo vremena.
Pred prošlogodišnji pariski LeWeb Kolet Balu, koja se bavi PR-om tehnoloških kompanija, je za TechCrunch napravila set odličnih preporuka za netvorking na konferencijama koje ovde prenosimo:
• Jako je bitno da ne budete ona jeziva osoba koja proganja učesnike.
• Imajte obzira prema govornicima, investitorima, novinarima – njih prosto saleću na svakoj konferenciji. Budite drugačiji od gomile, recite šta imate i idite dalje.
• Uzmite vizit kartu, dajte vašu, povežite se putem društvene mreže ili pošalite email nakon konferencije.
• Uvek se isponova predstavite. Nikad ne počinjite sa “Da li me se sećate” jer tako sagovornika stavljate u nezgodnu poziciju.
• Kada vam se neko koga ste ranije sreli isponova predstavi, nemojte ih dovesti u neprijatnu situaciju podsećajući ih na vaš predhodni susret. Sva je šansa da će pokušati da vam u nečemu pomognu, pa im nemojte uzvratiti time što ćete učiniti da se osećaju kao potpuni idiot.
• Nemojte prilaziti nikome kada su usred nečega – npr. kada su okruženi masom ljudi, kada odlaze sa govorničkog podijuma ili čak i sa mesta događaja.
• Prihvatite kada vaš sagovornik mora da okonča razgovor. Olakšajte im i pustite ih da odu.
• Razmislite pre nego što krenete da dodirnete nekoga. Dodir ne može da stvori osećaj veze i bliskosti tamo gde isti nisu prethodno postojali. Samo ćete postići da delujete čudno.
• Ako imate zajedničkog poznanika, zamolite ih da vas predstave – pre će vas zapamtiti nego ako sami priđete.
• Posmatrajte govor tela druge osobe i pratite znake koji govore da je vreme da završite razgovor.
• Nije poenta da zadržite sagovornika čitav sat. Poenta je da zablistate i budete zapamćeni.
• Budite direktni ako želite da pričate sa nekim o ma čemu. Nemojte samo reći “Trebali bismo otići na kafu nekad”.
• Konačno, priđite sa namerom da nešto pružite, radije no da pitate. Na primer “Mogu li vam dati feedback / Da li biste voleli da vas upoznam sa / Imam savet u vezi sa…”
Bonus – ne pokušavati kod kuće
Možda će vam neki od navedenih saveta delovati isuviše očiglednim. Međutim, nekada nismo ni svesni kakve se sve greške i fejlovi dešavaju u ovakvim situacijama.
Na seminaru Beogradske Berze kome sam imao prilike da prisustvujem, jedna učesnica je prilazila govornicima sa memorisanom frazom: “Vi delujete kao da imate dosta informacija. Zanima me…”, nakon čega bi se okrenula narednoj osobi sa istom frazom, čineći da deluje ne samo neozbiljno već i kao da tretira učesnike kao objekte sa informacijama poput hard diskova.
Šta god radili, nikako ne zaboravite da su i vaši sagovornici samo ljudska bića. Znate, ono, sa sve emocijama i slično. Naprosto nemojte činiti da se zbog vas osete samo kao banka podataka.