IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Čak i oni koji samo u lokalnim medijima čitaju tehnološke rubrike znaju za vest iz 2016. godine o tome kako je Google-ova veštačka inteligencija AlphaGo pobedila južnokorejskog igrača u kineskoj strateškoj igri Go, a onda i ove godine odnela pobedu nad najboljim Go igračem sveta, Kinezom Ki Đijem. Ono što je veća vest od toga ko je bolji Go majstor jeste to što Kina ni ne želi toliko da pobeđuje u ovoj igri. Ona želi da sedi na AI tronu.
Naime, u planu kineske Vlade je da Kina potisne zemlje sa Zapada i postane vodeća sila u oblikovanju AI budućnosti. Da se radi o ozbiljnom planu govori i činjenica da je direktivom koja je predložena u julu ozvaničena namera da do 2030. godine vrednost autputa kineske AI industrije bude 150 milijardi dolara. Smernice koje direktiva sadrži ukazuju i na to da će država uložiti u industriju i ohrabriti privatna ulaganja, obrazovanje u ovoj oblasti i kreiranje open source platformi. A jednom kada stignu dotle namera im je da se veštačka inteligencija uveliko primenjuje u raznim industrijama — manufaktura, poljoprivreda, logistika, finansije…
Za to kakva je trenutno situacija što se tiče ulaganja u AI, nema preciznih podataka. Ipak, kako piše The New York Times, po broju provincija i gradova koji troše milijarde dolara na razvoj robotike, može se naslutiti da deo tog novca odlazi i u AI razvoj. Samo u gradu Sjangtanu se potroši dve milijarde dolara na robotiku i veštačku inteligenciju, AI kompanije u Sudžou dobijaju subvencije za otvranje prodavnica u iznosu i do 800.000 dolara, a u Šendženu mogu da se nadaju iznosu od milijardu dolara za AI projekte. U nekim izvorima stoji i da ko hoće da pokrene AI firmu u Kini, tamo će dobiti više finansijske podrške nego bilo gde u Evropi ili Americi.
Šta Kini ide u prilog?
Po Goldman Sachsu, da bi jedna zemlja uz pomoć veštačke inteligencije ostvarila ekonomski progres, potrebno je da bude jaka u četiri oblasti — razvoju računara, raspolaganju podacima, infrastrukturi i talentu. Po ovogodišnjem Goldman Sachs izveštaju Kina ima resurse, želju i podršku vlade za stvaranje ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju. Za sada, zapadne zemlje ne prestiže samo u naprednom računarstvu.
Kinezi su bez sumnje populacija koja proizvodi podatke. Od gotovo 1,4 milijarde Kineza 730 miliona su korisnici interneta. A znamo da što više podataka dobija, veštačka inteligencija je „pametnija”. Procene su da Kina generiše 13 procenata svih digitalnih informacija (od kojih se gro prikuplja od vodećih kineskih tehnoloških kompanija čiji proizvodi su deo svakodnevice prosečnog Kineza) i da će taj udeo do 2020. godine biti 20-25 odsto. Čak i činjenica da čuvanje privatnosti korisnika nije tako strogo kao na Zapadu ide u prilog kineskim naučnicima, koliko i to što imaju pristup podacima koje proizvode univerziteti, kompanije i država (uvid u zdravstvene kartone, đačke ocene, broj pešaka/vozila na ulici….).
Iste kompanije koje AI softvere „hrane” podacima vode u izgradnji infrastrukture. Na primer, prema rečima Ki Lua, COO-a Baidu-a (firme koja važi za kineski Google), ova gigantska kineska kompanija ima cilj da izgradi ekosistem koji će pomoći komercijalizaciju veštačke inteligencije. Samo jedan od njihovih načina je sklapanje partnerstava u okviru inicijative za samovozeće automobile Apollo, za koju veruju da će izgraditi sistem čiji hardver će moći da se iskoristi i za građenje industrijskih robota ili kućnih robota.
Kineske kompanije talenat traže kako kod kuće tako i po ostatku sveta. Na Univerzitetu nauke i tehnologije u Hong Kongu studenti u AI laboratorijama dobijaju stipendije od Tencenta (koji smo pominjali kada smo pisali o tome kako Kina postaje zemlja bez gotovine), a za uzvrat Tencent dobija najnovije tehnologije i dostignuća, i priliku da zaposli te studente kada završe fakultet. Tencent i Didi Chuxing (kineski Uber) od skoro imaju svoje AI laboratorije i u Americi, a već pomenuti Baidu je još 2013. godine otvorio laboratriju za mašinsko učenje The Institute of Deep Learning u Kini, da bi ih danas imao još nekoliko zajedno sa ispostavom u Silicijumskoj dolini, gde zapošljava 1.800 istraživača i inženjera koji su posvećeni veštačkoj inteligenciji.
Takođe, u Kini vlada takva kultura da se više razmenjuju informacije među državnim institucijama, univerzitetima i kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom (i Amerika je u ovom smislu otvorena prema Kini, što kada se obrnu uloge nije slučaj jer je u Kini zakonom zabranjena distribucija podataka van granica zemlje). Kina prednjači i u broju objavljenih naučnih radova, a kineski istraživači uveliko rade u američkim istraživačkim centrima.
Dokle se stiglo?
Zbog svega navedenog neke od organizacija koje u Kini prednjače u inoviranju su (opet) Baidu, Alibaba (sa stvarima poput veštačke inteligencije koja pacijentima određuje dijagnozu ili pametnog asistenta za vožnju) i Tencent (chatbotovi).
Baidu je jedna od prvih kineskih kompanija koja je ušla u polje veštačke inteligencije, a počela je kao aplikacija koja imenuje objekte koje korisnici fotografišu. Njihovi algoritmi danas prepoznaju lica u svrhu potrage za nestalim osobama i imaju funkciju prepoznavanja govora (što su postigli pre Microsoftovog softvera i to za čitavo mnoštvo kineskih dijalekata). Pored toga, njihovi bivši istraživači koji su učestvovali u razvoju vojnih robota, u saradnji sa kineskom Vladom sada vode AI laboratoriju. Mimo ove saradnje, na nacionalnom nivou se radi na tome da se uz pomoć veštačke inteligencije predvide teroristički napadi i radnički štrajkovi bazirano na prethodnim slučajevima.
Ali nisu samo giganti i država ti koji rade velike stvari. Mnoge manje kompanije i startapi komecijalizuju svoje AI proizvode i uvode ih u svakodnevi život Kineza. Već postoje proizvodi koji omogućavaju plaćanja uz pomoć sistema za prepoznavanje lica ili procenjivanje štete nakon saobraćajnih nesreća. Postoji i platforma koja sortira preporučene novinske tekstove, sistem procena kreditne sposobnosti građana, pa čak i KFC u kom na osnovu lica mušterije dobijaju preporuke obroka.
Za to vreme u Americi
Već se ustalilo mišljanje da je SAD lider na polju razvoja veštačke inteligencije, ako ni zbog čega drugog onda zbog Google-a i njegove Go pobede, ali i mogućnosti njegovog sistema dubinskog učenja da prepozna objekte i lica na fotografijama, glasovne komande upućene pametnim telefonima i prevođenje. Open source softver uz pomoć kog se to postiže, TensorFlow, koristio bi i kineskim kompanijama da Baidu nije još 2013. godine ušao u iste vode.
Osim što je Kina već neko vreme sposobna da se takmiči sa Amerikom, američko ministarstvo odbrane je uzrdmala i kineska posvećenost i to što se kineski novac sliva u američke AI kompanije — u poslednjih šest godina kineski investitori uložili su novac u 51 američku AI kompaniju. Pošto se očekuje da će AI igrati veliku ulogu u budućnosti naoružanja, Pentagon se zalaže za veću kontrolu novčanih tokova i razvoja tehnologije. Ujka Sem nema toliku kontrolu ni na drugim poljima koliku ima kineska državna administracija (iako ni oni nisu zlato), pa ne mogu u istoj meri da računaju na pristup podacima koje proizvodi stanovništvo. Na sve to, nadogradila se i odluka Trampove administracije da smanji budžet za naučna istraživanja za 10 odsto, pa on sada iznosi 175.000 miliona dolara.
Sa akademske strane, Amerika je na gubitku jer njeni naučnici jako retko znaju kineski i ne mogu da čitaju sve te radove koje objavi kineska naučna javnost, dok Kinezi daleko češće znaju engleski.
Ipak, za Amerikance situacija i nije toliko strašna dogod velike kompanije poput Google-a i Facebooka novac od reklamiranja ulažu u razvoj AI (jer one raspolažu sa značajnom količinom podataka), a cela Silicijumska dolina pomaže da Amerika ostane u AI vrhu.
No, pre će biti da se trka između Kine i Amerike ne dešava na polju istraživanja, već implementacije rešenja. A vreme će pokazati ko je bliži primeni AI ideja. Šta vi mislite, ko lansira sledeći Sputnjik 1, a ko šalje čoveka na Mesec?
Pogledajte još i:
Papirni novac umire tamo gde je rođen — Kina postaje društvo bez gotovine
U međuvremenu u Kini — uspešna kvantna teleportacija i prva kvantna računarska mreža
Kako tech giganti ulažu u AI — najznačajnije inicijative u poslednjih nekoliko meseci