Kazna do 1.000.000 dinara za poslodavce koji ne donesu plan primene mera za sprečavanje epidemije

Pravilnik koji stupa na snagu 11. jula daje poslodavcima rok od 30 dana da donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti. Taj plan je “sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu”.

Poslodavac je takođe dužan da prati odluke nadežnih organa tokom epidemije i usaglašava svoj rad s tim odlukama. U samom Pravilniku je propisano da plan mora da sadrži: 

1) preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti;

2) zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti;

3) mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.

Šta podrazumevaju sve tri navedene stavke detaljno je opisano u samom aktu, a poslodavac je dužan i da odredi odgovorne za praćenje i kontrolu primene tih mera. Proveru efikasnosti primene mera vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu, čije su obaveze takođe propisane. 

Zaposleni takođe imaju obaveze i mogu da plate kaznu

Što se obaveza zaposlenih tiče, oni treba da sprovode preventivne mere, namenski troše zaštitna sredstva, dodatno brinu o ličnoj higiijeni, odeću da ne drži pored sredstava i opreme za zaštitu, obavesti poslodavca ako oseti simptome bolesti, kod sebe, članova porodice ili drugih zaposlenih, kao i da obavesti poslodavaca o uočenim nepravilnostima. 

U samom Pravilniku nisu propisane kaznene mere, ali se one nalaze u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. U njemu je propisana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara, ako “ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada”. Kazna za zaposlene koji ne budu poštovali propisane mere kreće se od 10.000 do 20.000 dinara. 

Pročitaj i: 
Da li paušalci treba da vrate minimalac ukoliko se zaposle? Zavisi koga pitate

Firme, pustite ljude kućama