Kako Zakon o porezu na dohodak građana vidi rekreaciju zaposlenih i team building?

Sve više kompanija organizuje rekreacije i druženja za svoje zaposlene. Iz tog razloga se gotovo svaki put u toku same organizacije događaja pojavi i pitanje poreskog tretmana ovih izdataka. U poreskom smislu tretman predmetnih izdataka nije bio konzistentan, a u periodu pre izmene Zakona o porezu na dohodak građana organizovanje rekreativnih, sportskih i team building aktivnosti zaposlenih imalo je karakter zarade.

Imajući u vidu tendecije poslovanja, prepoznata je potreba da se izdaci za rekreaciju i druženje zaposlenih oslobode obračuna poreza i doprinosa na lična primanja i u celosti priznaju kao trošak poslovanja firme. Kako bi ovakav tretman bio omogućen, novim članom 18a Zakona o porezu na dohodak građana od 1. januara 2019. godine uvodi se poresko oslobođenje na ovakvu vrstu izdataka.

S njim u vezi objavljen je Pravilnik o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po osnovu organizovanja rekreacije, sportskih događaja i aktivnosti za zaposlene koji je stupio na snagu 20. jula 2019. godine i time konačno jasno definisao uslove za novi poreski tretman ovih izdataka.

S obzirom na to da je izmena Zakona nastupila 1. januara 2019. godine, od tog datuma se i primenjuje, bez obzira na to što je Pravilnik stupio na snagu 20. jula 2019. godine. Prema tome, poslodavci koji su u periodu od 1. januara do 19. jula organizovali rekreativne aktivnosti, a naknadno na osnovu Pravilnika utvrde da nisu ispunjeni uslovi za oslobođenje, trebalo bi da podnesu izmenjenu poresku prijavu za odgovarajući obračunski period i da po tom osnovu plate porez i doprinose i pripadajuću kamatu za neblagovremeno plaćene javne prihode.

U skladu sa novim članom Zakona ne plaća se porez na zarade na izdatke poslodavca u cilju:

1. stvaranja i održavanja uslova za rekreaciju zaposlenih na radnom mestu,
2. naknade troškova kolektivne rekreacije zaposlenih,
3. organizovanja sportskih događaja i aktivnosti zaposlenih (team building).

Stvaranje i održavanje uslova za rekreaciju zaposlenih na radnom mestu (izdaci za izgradnju i/ili nabavku opreme za rekreaciju na radnom mestu)

Poresko oslobođenje po osnovu ovih izdataka u skladu sa članom 2. Pravilnika može se ostvariti:

1. ako su takvi izdaci poslodavca dokumentovani na način da se iz njih sa sigurnošću može utvrditi vrsta i visina izdataka;
2. ako je plaćanja u vezi sa izdacima poslodavac vršio direktno na račun dobavljača; 
3. ako je opštim aktom poslodavca uređeno pravo na rekreaciju zaposlenih na radnom mestu i da s tim u vezi poslodavac ima obavezu da stvori uslove za rekreaciju; 
4. ako je opštim aktom poslodavca uređeno da svi zaposleni imaju pravo na korišćenje prostorija i opreme za rekreaciju, kao i pravo na rekreaciju iste vrste, kvaliteta i obima.

Važno je da poslodavac ovo pravo uredi opštim aktom. Opštim aktom se smatraju kolektivni ugovor i pravilnik o radu, a u slučaju da njih nema ovo pitanje može da se reši donošenjem posebnog pravilnika ili odluke o kolektivnoj rekreaciji. Poslodavac je dužan da obezbedi mogućnost rekreacije svim zaposlenima i o tome ih obavesti. Zaposleni nema obavezu da koristi tu mogućnost.

Ukoliko je zbog specifičnosti poslovanja kod poslodavca otežano korišćenje prostorija, odnosno opreme za rekreaciju svim zaposlenima (veći broj zaposlenih, fizička ili funkcionalna podela poslovno-organizacionih jedinica i sl.), pravo na poresko oslobođenje može se ostvariti ukoliko poslodavac obezbedi druge sopstvene prostorije ili opremu koje omogućavaju adekvatnu rekreaciju iste vrste, kvaliteta i obima, i to predvidi opštim aktom. 

Rekreacija iste vrste i kvaliteta podrazumeva svaku vrstu sportske aktivnosti u cilju poboljšanja zdravlja zaposlenih, nezavisno od vrste sportskih rekvizita ili prostorija koje mogu da koriste svi zaposleni pod jednakim uslovima.

Naknada troškova kolektivne rekreacije zaposlenih

Ukoliko poslodavac ne obezbedi uslove za rekreaciju na radnom mestu može da se opredeli da zaposlenima nadoknadi troškove rekreacije.

Poresko oslobođenje može da se ostvari:

1. ako je opštim aktom poslodavca uređeno pravo na rekreaciju zaposlenih na način da se vrši naknada troškova po tom osnovu; 
2. ako je kolektivna rekreacija zaposlenih dostupna svim zaposlenima pod istim uslovima, odnosno da je iste vrste, kvaliteta i obima za sve zaposlene; 
3. ako je takva naknada troškova dokumentovana na način da se može utvrditi vrsta i visina troškova; 
4. ako se naknada troškova kolektivne rekreacije zaposlenih vrši direktnim plaćanjem na račun dobavljača (zaposleni ne može sam da plati npr. mesečnu članarinu u teretani, a da mu poslodavac refundira taj trošak).

Naknada troškova kolektivne rekreacije podrazumeva:

1. zakup termina u sportskoj hali ili drugom objektu podobnom za kolektivnu rekreaciju u određenom vremenskom periodu; 
2. obezbeđivanje zaposlenima korišćenja sportskih ili rekreativnih usluga (teretana, bazen, zatvoreni ili otvoreni sportski tereni ili tereni za rekreaciju i sl.); 
3. obezbeđivanje zaposlenima mogućnosti korišćenja sportskih ili rekreativnih usluga kod različitih pružaoca usluga, ukoliko je svim zaposlenima dostupan isti broj i vrsta različitih pružaoca usluga pod istim uslovima (omogućavanje istovremenog pristupa različitim teretanama, bazenima, zatvorenim ili otvorenim sportskim terenima ili terenima za rekreaciju).

Ukoliko je zbog specifičnosti poslovanja (veći broj zaposlenih, fizička ili funkcionalna podela poslovno-organizacionih jedinica i sl.) kod poslodavca otežano omogućavanje kolektivne rekreacije svim zaposlenima u isto vreme ili na istom mestu, pravo na poresko oslobođenje može se ostvariti ukoliko poslodavac obezbedi adekvatan vremenski i prostorni raspored na način koji omogućava rekreaciju iste vrste, kvaliteta i obima za sve zaposlene i to posebno predvidi i obrazloži opštim aktom.

Rekreacija iste vrste i kvaliteta podrazumeva svaku vrstu rekreacije sa ciljem poboljšanja zdravlja zaposlenih, bez obzira na to da li takva rekreacija podrazumeva istu vrstu sportske aktivnosti, korišćenje istih sportskih terena ili sadržaja za svakog zaposlenog, odnosno da li takva rekreacija podrazumeva istog pružaoca usluga odnosno istog organizatora pružanja usluga. Na primer, za koleginice je obezbeđena mogućnost korišćenja bazena, a za kolege terena za mali fudbal.

Izuzetak od pomenutog pravila postoji u slučaju kada se određenom zaposlenom ili grupi zaposlenih obezbedi specifična vrsta, kvalitet i obim rekreacije, ukoliko se razlika u ostvarivanju prava zasniva na odgovarajućoj dokumentaciji medicine rada kojom se potvrđuje da određeni zaposleni ili grupa zaposlenih ima potrebu za rekreacijom drugačije vrste, kvaliteta i obima u odnosu na druge zaposlene.

Organizovanje sportskih događaja i aktivnosti zaposlenih (team building)

Poresko oslobođenje može se ostvariti:

1. ako su takvi događaji, odnosno aktivnosti uređeni opštim aktom poslodavca i sprovode se na osnovu obrazložene odluke poslodavca koja sadrži podatke o prirodi aktivnosti, odnosno događaja, kao i njihovoj svrsi; 
2. ako pravo na učešće na takvim događajima, odnosno aktivnostima ima značajan broj zaposlenih; 
3. ako pravo na učešće na takvim događajima, odnosno aktivnostima koristi značajan broj zaposlenih koji imaju pravo na učešće; 
4. ako su učinjeni troškovi dokumentovani na način da se može utvrditi vrsta i visina troškova; 
5. ako poslodavac plaćanja vrši direktno na račun dobavljača.

Za razliku od kolektivne rekreacije ovde je važno da zaposleni koji ima pravo učešća u rekreativnoj aktivnosti, zaista to pravo i iskoristi.

Značajan broj zaposlenih koji ima pravo na učešće na sportskim događajima, odnosno aktivnostima predstavlja broj u visini od najmanje 70 odsto zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih, a značajan broj zaposlenih koji koristi to pravo predstavlja broj u visini od najmanje 70 odsto zaposlenih od broja zaposlenih koji imaju pravo na učešće.

Zaposleni koji dokumentuju osnovanost i opravdanost nekorišćenja prava na učešće u organizovanim sportskim događajima, odnosno aktivnostima (u slučaju sprečenosti zbog bolovanja, godišnjeg odmora, i drugih osnovanih razloga za odsustvo u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi) uračunavaju se u broj zaposlenih koji su koristili pravo učešća na tim događajima.

Ukoliko poslodavac zbog specifičnosti poslovanja (veći broj zaposlenih, fizička ili funkcionalna podela poslovno-organizacionih jedinica i sl.) na osnovu obrazloženih odluka organizuje više pojedinačnih rekreativnih aktivnosti, pri čemu se njihova vrsta i obim mogu razlikovati u vezi sa tim okolnostima i specifičnostima, smatraće se da je prethodni uslov ispunjen ako, uzimajući u obzir ukupno sve događaje, odnosno aktivnosti u okviru jedne poslovne godine, najmanje 70 odsto zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u toj poslovnoj godini, ima pravo učešća na tim događajima, odnosno aktivnostima.

Ispunjenost prethodno navedenih uslova, poslodavac potvrđuje odgovarajućom dokumentacijom koja sadrži podatke o:

• upućenom pozivu za prisustvovanje sportskim događajima, odnosno aktivnostima i 
• evidenciji prisustva.

Ova dokumenta mogu da se sačine u slobodnoj formi.

Pravo na poresko oslobođenje može se ostvariti i ukoliko svi zaposleni nemaju pravo na rekreaciju iste vrste, kvaliteta i obima, pod uslovom da se razlika u ostvarivanju prava može obrazložiti odgovarajućom ekspertizom medicine rada. 

Na primer, ako specijalista medicine rada preporuči bavljenje određenom vrstom sporta zaposlenima koji obavljaju zadatke za koje je potrebna veća snaga ili kondicija, njima može biti omogućena rekreacija druge vrste u odnosu na ostale zaposlene. Ili kod zaposlenih koji imaju zdravstvene kontraindikacije u vezi sa bavljenjem određenim vrstama rekreacije može biti omogućena rekreacija koja odgovara njihovom zdravstvenom stanju.

Organizovanje rekreativnih aktivnosti i team bulding-a iz ugla drugih propisa

Kako se porez na zarade ne plaća na navedene izdatke, a u skladu sa povezanim zakonskim rešenjima ne postoji ni obaveza plaćanja socijalnih doprinosa (PIO, zdravstveno osiguranje, doprinosi za nezaposlenost).

Troškovi rekreativnih i team building aktivnosti priznaju se u celosti kao trošak firme i nije propisan gornji limit visine ovih izdataka.

Po osnovu ovih troškova ne postoji pravo na odbitak PDV-a s obzirom na to da se radi o nadoknadi troškova zaposlenog koji nisu u direktnoj vezi sa poslovnom aktivnošću firme.

Još podzakonskih akata

Pored u ovom tekstu izloženog podsticaja država se potrudila i da nizom drugih (pod)zakonskih rešenja objavljenih 12. jula 2019. godine u Sl. glasniku 50/2019 pruži podsticaj za funkcionisanje postojeće i otvaranje nove firme iz oblasti delatnosti koje karakteriše intelektualna svojina, istraživanje i razvoj. U pitanju su pravilnici koji su stupili na snagu 20. jula 2019, a o njima će biti reči u narednim tekstovima.

Autori teksta su Milena Kovačević i Marko Šukara iz knjigovodstvene agencije Beograd Aktiva sistem doo.