Kako „test samostalnosti” izgleda u nekim evropskim državama?

Izmene Zakona o porezu na dohodak građana i uvođenje testa samostalnosti izazivaju sukobljene reakcije, o kojima je Startit Dnevnik redovno pisao. Ono što je ostalo kao nedoumica jeste način na koji će poreski inspektori tumačiti pojedine odredbe testa, s obzirom na to da nisu precizno definisane Zakonom.

U iščekivanju Metodološkog uputstva za primenu testa samostalnosti u poreskoj kontroli, advokat Miomir Stojković iz kancelarije „Stojković Advokati” je za Startit Dnevnik napravio presek zakonske regulative u nekoliko evropskih država. 

Slovenija

U Republici Sloveniji postoji sličan mehanizam provere da li se odnos između preduzetnika i nalogodavca može smatrati samostalnim ili ne. Naime, poreski organi u toku kontrole prvo proveravaju sve elemente ugovornog odnosa, što podrazumeva i to da li (i u kojoj meri) proces pružanja usluge organizuje naogodavac, u čijem prostoru i ko određuje radno vreme, te da li preduzetnik kontinuirano u dužem periodu pruža usluge samo jednom nalogodavcu.

Zanimljiv je stav da poreski inspektori u Sloveniji takođe obraćaju pažnju i na dinamiku plaćanja preduzetnika, odnosno da li je preduzetnik plaćen na mesečnom nivou ili samo nakon što je usluga pružena. Ukoliko se naknada preduzetniku isplaćuje na mesečnom nivou, to može biti indikator da preduzetnik nije samostalan u odnosu na nalogodavca.

U praksi jedan od značajnijih kriterijuma (a često i ključan prilikom utvrđivanja samostalnosti) je onaj koji se tiče procenta prihoda koji preduzetnik ostvaruje od nalogodavca. Ukoliko preduzetnik više od 80 odsto svojih godišnjih prihoda ostvaruju radom za samo jednog nalogodavca, to će biti snažan indikator da on nije samostalan.

Holandija

U Holandiji se na osnovu tri ključna kriterijuma, karakteristična za radni angažman, može utvrditi da li je neki ugovorni odnos zapravo radni odnos. U radnom odnosu poslodavac ima pravo da zaposlenom naredi kako će neki zadatak izvršiti, zatim taj zadatak mora isključivo uraditi zaposleni i za to prima odgovarajuću naknadu.  

Kako bi se utvrdilo da se ne radi o prikrivenom radnom odnosu, proverava se da li je preduzetnik slobodan u odabiru načina na koji će pružati uslugu, što podrazumeva i odabir radnih sati i dana kada će pružati uslugu. Takođe se proverava do koje mere preduzetnik snosi rizik u pogledu pružene usluge.

U Holadniji poreski organi pružaju poreskim obveznicima savete i pomoć u pojašnjenju nedoumica koje su se javljale u praksi u vezi sa primenom navedenih pravila.

Mađarska

Sudovi u ovoj zemlji su već donosili odluke kojima je odnos između preduzetnika i nalogodavca okarakterisan kao zavistan, a broj indikatora kojima se proverava priroda odnosa je veliki.  

U Mađarskoj se samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca utvrđuje na osnovu dve grupe faktora, a postoji niz indikatora kojima se potvrđuje da je u pitanju prikriveni radni odnos:  

• Ukoliko ugovor između preduzetnika i nalogodavca sadrži detaljan opis radnih aktivnosti koje preduzetnik mora regularno da izvrši u toku pružanja usluge.
• Ukoliko preduzetnik nema mogućnost da angažuje podizvođače prilikom pružanja usluge. 
• Ukoliko je nalogodavac odredio da preduzetnik ima obavezu da svoje usluge pruža na jasno definisanom mestu i u okviru određenog vremena.  
• Postojanje jasno utvrđene hijerarhije između preduzetnika i nalogodavca. Samostalni preduzetnici mogu da dobiju osnovna uputstva u pogledu realizacije određenog projekta, ali u suštini oni imaju pravo da samostalno odluče o načinu kako će realizovati određeni zadatak.

Nemačka

U Nemačkoj ne postoji samo jedan specifičan propis koji se bavi ovom tematikom. Naime, sudovi i drugi državni organi često primenjuju brojne kriterijume prilikom utvrđivanja samostalnosti preduzetnika. Cilj je utvrditi stepen zavisnosti preduzetnika u odnosu na nalogodavca. Postoje brojna pitanja, kojima se utvrđuje priroda tog odnosa:  

• Da li preduzetnik mora da pruža usluge lično ili može angažovati podizvođača?
• Ko snosi ekonomski rizik prilikom pružanja usluge?
• Da li preduzetnik predstavlja deo organizacione strukture nalogodavca?
• Čija su osnovna sredstva koja preduzetnik koristi prilikom pružanja usluge?
• Da li preduzetnik ima uobičajeno radno mesto u prostorijama nalogodavca?
• Da li preduzetnik ima mail adresu ili broj telefona koji pripada nalogodavcu?
• Da li preduzetnik prisustvuje internim sastancima, treninzima, kao i drugim internim aktivnostima kod nalogodavca (Novogodišnja proslava, team building, itd.)?
• Da li preduzetnik za pružene usluge ostvaruje mesečnu naknadu ili je plaćen nakon pružene usluge?
• Da li preduzetnik ostvaruje više od 80% od ukupnih prihoda samo od jednog nalogodavca?
• Da li preduzetnik reklamira svoje usluge na tržištu?

Češka

Praksa u Češko je ukazala na poteškoće prilikom utvrđivanja da li se određeni ugovor sa preduzetnikom može okarakterisati kao prekriveni radni angažman. Generalno rečeno, ukoliko odnos između preduzetnika i nalogodavca ne ispunjava određene kriterijume koje se uglavnom prepisuju zaposlenju (npr. da zaposleni posao obavlja lično, u skladu s instrukcijama nalogodavca), odnos između preduzetnika i nalogodavca se može smatrati samostalnim.

Na osnovu ovog preseka se može uvideti da postoje brojne sličnosti u svim zemljama, te poklapanja s „testom samostalnosti” u Srbiji. Ono što se razlikuje jeste samo postupanje poreskih organa, te njihovo tumačenje kriterijuma, ali bi takve nedoumice mogle da se reše podzakonskim aktima, tačnije uputstvom, koje će biti od pomoći ne samo inspektorima, već i preduzetnicima.