Kako sam izabrao pravu ideju za svoj biznis

U srednjoj školi i tokom studija imao sam nekoliko pokušaja u biznisu o kojima ste već imali prilike da čitate.

Nakon fakulteta, nisam bio zadovoljan mogućnostima za zaposlenje u beogradskim IT kompanijama. Kako sam imao nešto ušteđevine, krov nad glavom, i dosta slobodnog vremena, odlučio sam da sam sebi stvorim posao.

Generisanje ideja

Znate ono kad vam na pamet padne neka aplikacija ili proizvod, pa pomislite

Bilo bi baš kul da ovo postoji…

Stavio sam na papir sve takve ideje koje sam imao u prethodne dve godine. Tako je ubrzo nastala velika lista, ali se uži izbor sveo na sedam, osam ideja koje su delovale solidno i meni bile zanimljive.

Svaka od njih je zahtevala drugačiji pristup prilikom testiranja. Za neke je bila dovoljna AdWords kampanja kako bi se naslutila potražnja, za neke je trebalo praviti lending stranice, ili testirati interesovanje na neki drugi način.

Za svaku od ideja sam znao šta je ono što treba da se desi da bih imao isplativ biznis.

Testirao sam ih tako da sam odmah mogao da vidim da li biznis ima potencijala, a ukoliko bi se pokazalo da nema, odustao bih i prešao na sledeći. Nisam želeo da gubim vreme, već da se posvetim biznisu koji najviše obećava.

Srpska lynda i maske za telefone

Jedna od ideja bio je sajt sa kursevima, nešto što je trebalo da liči na srpsku verziju lynda.com. Platio bih ekspertima iz različitih oblasti da snime kurs sa mnom, a zarada bi dolazila od pretplata na sajtu.

Želeo sam da probam i da preko interneta prodajem aksesoare za telefone. Da bi se to realizovalo, trebalo je da preko prijatelja u Kini sklopim posao sa tada nepouzdanim dobavljačima, nađem špeditera, kao i prostor za inventar.

Ispostavilo se da nije baš jednostavno uvesti i prodati robu iz inostranstva, pogotovo ukoliko želite da ona bude kvalitetna i da uz to imate dobru maržu.

Pokušao sam i sa testovima ličnosti, jer mi je na osnovu Google pretraga delovalo kao da postoji velika potražnja.

Ideja je bila da napravim sajt sa testovima, i putem njega prodajem e-knjige prilagođene svakom od tipova ličnosti.

Tada još nisam pročitao Running Lean i Lean Startup, pa nisam shvatao da ne moraš da imaš gotov proizvod da bi testirao interesovanje za njega.

Kontaktirao sam prijatelje koji se bave pisanjem elektronskih knjiga i predložio im da zajedno uđemo u biznis. Uz to sam unajmio i par frilensera sa Upworka da pomognu sa pisanjem e-knjiga, a nakon što su bile gotove pokušao sam i da ih prodam.

Ovo je jedna od onih “industrija” koje te nauče da veliki broj pretraga ne mora da znači i veliko tržište.

Nijedan od ovih biznisa nije propao, već se uglavnom ispostavljalo da me jednostavno nisu ispunjavali u skladu sa ambicijama i interesovanjima. Tako sam na kraju većinu njih ili ugasio ili prodao.

Počela je da grize

Iz prethodnih tekstova mogli ste da vidite da je ribolov moja velika ljubav. Želeo sam da napravim neki biznis vezan za njega, ali nisam bio siguran šta bi to tačno moglo da bude.

Bilo je i nekoliko ideja na tu temu — aplikacija u kojoj možeš da taguješ gde si ulovio ribu (nešto kao društvena mreža za pecaroše), regionalni forum o ribolovu, mejling lista putem koje bi ljudi mogli da se organizuju da pecaju zajedno.

Primetio sam da postoji mnogo ljudi zainteresovanih za pecanje na Maldivima, Tampi, i još nekim “elitnim” svetskim destinacijama za ribolov.

Zatim još jedno zanimljivo otkriće — nije postojao ni jedan servis koji je omogućavao ljudima da lako zakažu svoju ribolovačku turu. Morali ste to da radite preko turističkih agencija koje nisu bile specijalizovane za to, uz dosta čekanja, telefonskih razgovora i razmenjenih mejlova sa ljudima iz agencije.

Druga opcija je bila da put organizujete sami. Profesionalni ribolovci to inače rade — spremni su da potroše i po nekoliko nedelja na planiranje — ali je za ostale ljubitelje pecanja to suludo i oduzima previše vremena.

Još malo je falilo da mi se upali lampica u glavi.

Sedeo sam tih dana sa prijateljima u kafiću i devojka mog drugara iz srednje je njemu predlagala da turistima koji dolaze u Beograd, kojih je tada bilo sve više, on ponudi ribolovačke ture u okolini grada.

Ideja je bila da ja napravim sajt i promovišem njegovu uslugu na internetu.

On na kraju nije pokrenuo taj biznis, ali ja dođoh na ideju — hajde da pomognem ljudima da lakše rezervišu ture za pecanje širom sveta.

Tako je nastao FishingBooker

U početku nisam imao jasnu sliku o tome kako će biznis izgledati, ali me je strast prema pecanju držala zainteresovanim za ideju.

Za nekoliko dana sam napravio sajt koji nije bio ništa posebno — samo statički sajt sa tri stranice. Nije bilo čak ni kontakt forme, ni dugmeta, već samo napisana imejl adresa firme na koju su ljudi mogli da pošalju zahteve i pitanja.

Napravio sam i Skype broj na koji zainteresovani mogu da me zovu, i namestio forwarding na mobilni telefon kako bih uvek bio dostupan.

Na AdWordsu sam našao tržišta i ključne reči za koje sam mogao da se oglašavam, a da ne potrošim previše novca. Pokušao sam prvo sa pecanjem na Maldivima.

Za samo nekoliko dana, stigao je prvi poziv.

Čovek iz Australije bio je zainteresovan za turu. Nisam tada imao jasno definisan proces rada, pa sam sam morao da zovem turističke agencije i kapetane u tom kraju kako bih svom klijentu organizovao pecanje. Nakon dosta razmenjenih poziva i mejlova sa turističkim agencijama, uspeo sam da mu završim rezervaciju.

Stigla je i prva uplata.

Njegova tura koštala je nekoliko hiljada dolara, dok se moja provizija brojala u stotinama dolara. Da bih došao do tih nekoliko stotina, na AdWords sam potrošio skoro deset puta manju sumu.

Ovo je bio dobar znak.

Postalo mi je jasno da sam na tragu nečeg dobrog i odlučujem da odbacim ostale ideje i posvetim se samo FishingBookeru.

Kako su došle druga, treća, i stota uplata, kao i o tome kako mi je Startap Akademija pomogla u svemu tome, pričaću vam u sledećem tekstu.

Pogledaj još i:

Kako da testirate svoju biznis ideju koristeći WordPress

Prva ideja najčešće nije ona prava — nemojte joj dati ni malo ljubavi

Kako sam višom cenom povećao zaradu 10x — lekcije o izlasku iz slepe ulice biznisa