Kako ovih 28 država nadgledaju svoje građane u borbi protiv pandemije? 

Sve više država priključuje se upotrebi lokacijskih podataka i snimaka sa nadzornih kamera radi, kako navode, praćenja epidemije. Pogledajte na koji način su različite zemlje iskoristile ove informacije. 

Tomislav Jelesijević
23/04/2020

U više navrata je ovih dana najpoznatiji globalni simbol borbe protiv državnog ugrožavanja privatnosti građana, Edvard Snouden, upozoravao da vlade mogu pretvoriti privremene tehnološke mere suzbijanja pandemije u standardnu distopijsku budućnost.

Publikacija OneZero je sabrala primere kako se trenutno nadgledaju građani u preko 25 zemalja širom sveta, a na spisku je i Srbija. 

Nemačka – Telekomunikaciona kompanija obezbeđuje lokacijske podatke institutu koji je zadužen za kontrolu širenja virusa. Takođe je puštena i aplikacija za pametne satove koja prati zdravstvene podatke korisnika. 

Ekvador – Za kontrolu poštovanja policijskog časa koriste lokaciju sa telefona. 

Austrija – Jedna telekokompanija obezbeđuje lokacijske podatke za grupe od preko 20 ljudi, kako bi se pratilo kretanje u zemlji.

Belgija – Tri telekokompanije daju podatke radi analize širenja virusa. 

Brazil – Lokacijske podatke sa pametnih telefona prikupljaju različiti startup-i.

Argentina – Stanovnici koji su prekršili mere izolacije moraju preuzeti aplikaciju koja 14 dana prati njihovo kretanje. Takođe, posetioci zemlje u obavezi su da instaliraju aplikaciju koja prati njihovu lokaciju 14 dana.

Tajland – Na aerodromu se dobija SIM kartica koja od tog trenutka mora biti aktivna dve nedelje.

Indija – Podatke prikuplja od avionskih i železničkih kompanija. Koriste se digitalni i analogni kanali. Na aerodromu se dobija pečat sa datumom do kad traje karantin. U hotelima se sa otiska prsta prelazi na prepoznavanje lica.

Iran – Razvili aplikaciju za testiranje na COVID-19 koja ja prikupila više miliona lokacijskih podataka, pre nego što je dovedena u pitanje njena efikasnost. 

Izrael – Korišćenjem podataka telekokompanija obaveštava one sa kojima su zaraženi bili u kontaktu. 

Kenija – Organizovan je vazdušni nadzor širom granica države, kako bi se sprečio ilegalan ulazak ili uvoz namirnica. 

Italija – Telekokompanija obezbeđuje vladi pristup toplotnim mapama i lokacijskim podacima sa telefona korisnika. 

Norveška – U izradi je dobrovoljna aplikacija koja će pratiti podatke o lokaciji.

Pakistan – Uz nadzor lokacije i tekstualnih poruka obaveštava one koji su bili u kontaktu sa zaraženima u prethodne dve nedelje. 

Australija – Ne prati se telefonska lokacija. Opcije za one koji moraju da budu u karantinu su postavljanje nadzornih kamera u kući ili nošenje nanogice. 

Dubai – Koriste se nadzorne kamere, tablice vozila i podaci iz vozačkih dozvola kako bi se ispratilo da li se poštuje predviđena ruta. 

Poljska – Stanovnici koji se nalaze u karantinu dobijaju poruke putem aplikacije Home Quarantine, sa zahtevom da pošalju svoju fotografiju u narednih 20 minuta i time potvrde da su kod kuće.

Rusija – Samo Moskva ima preko 100 000 kamera koje se koriste za prepoznavanje lica onih koji su u karantinu. Takođe, koriste i podatke o lokaciji sa mobinih uređaja. 

Singapur – Postoji aplikacija koja ne prati lokaciju, već koristeći bluetooth obaveštava korisnike ukoliko su duže od 30 minuta na udaljenosti manjoj od 2 metra. 

Južna Afrika – Koristi se lokacija sa telefona koju obezbeđuju telekokompanije. 

Švajcarska – Ukoliko se više od 20 telefona nađe na prostoru manjem od 100 metara kvadratnih, vlasti dobijaju obaveštenje.

Južna Koreja – Za praćenje kretanja potvrđenih slučajeva virusa koristi se fuzija podataka korišćenja kreditnih kartica, lokacije sa telefona i snimaka sa nadzornih kamera. 

Tajvan – Kroz kretanje izmeću telefonskih stanica prate se lokacijski podaci sa telefona. 

Velika Britanija – Patentiran je softver za praćenje širenja virusa.

Kina – Koriste se svi mogući alati za praćenje: telefoni, nadzorne kamere, dronovi. Postoji aplikacija koja prema određenim kriterijumima korisnike smešta u kategorije, prema kojima onda oni dobijaju dozvole i zabrane kretanja na javnim mestima. 

Hong Kong – Nanogica koja se uparuje sa telefonom je obavezna. Korisnik dobija jedan minut da obiđe celu kuću, kako bi se mapiralo ograničenje kretanja. 

SAD –  Podaci o lokaciji se prikupljaju najviše putem aplikacija koje imaju dozvolu da zahtevaju pristup istim od svojih korisnika. Oni koji odbiju karantin u određenim državama, dobijaju nanogicu. 

Srbija – Nekoliko puta dnevno vrši se telefonska provera onih koji su u samoizolaciji. Nije potvrđeno, ali jeste rečeno, da se prati lokacija sa telefona onih koji su ušli u državu za vreme vanrednog stanja. 

Ovo su primeri mera koje su zemlje u svetu sprovele radi kontrole širenja COVID-19. Ostaje pitanje šta će se sa prikupljenim podacima desiti kada prođe vanredno stanje i da li će praćenje prestati kada se pandemija završi. 

Tomislav Jelesijević

Objavio/la članak.

četvrtak, 23. April, 2020.

IT Industrija

🔥 Najčitanije