IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Sve više država priključuje se upotrebi lokacijskih podataka i snimaka sa nadzornih kamera radi, kako navode, praćenja epidemije. Pogledajte na koji način su različite zemlje iskoristile ove informacije.
U više navrata je ovih dana najpoznatiji globalni simbol borbe protiv državnog ugrožavanja privatnosti građana, Edvard Snouden, upozoravao da vlade mogu pretvoriti privremene tehnološke mere suzbijanja pandemije u standardnu distopijsku budućnost.
Publikacija OneZero je sabrala primere kako se trenutno nadgledaju građani u preko 25 zemalja širom sveta, a na spisku je i Srbija.
Nemačka – Telekomunikaciona kompanija obezbeđuje lokacijske podatke institutu koji je zadužen za kontrolu širenja virusa. Takođe je puštena i aplikacija za pametne satove koja prati zdravstvene podatke korisnika.
Ekvador – Za kontrolu poštovanja policijskog časa koriste lokaciju sa telefona.
Austrija – Jedna telekokompanija obezbeđuje lokacijske podatke za grupe od preko 20 ljudi, kako bi se pratilo kretanje u zemlji.
Belgija – Tri telekokompanije daju podatke radi analize širenja virusa.
Brazil – Lokacijske podatke sa pametnih telefona prikupljaju različiti startup-i.
Argentina – Stanovnici koji su prekršili mere izolacije moraju preuzeti aplikaciju koja 14 dana prati njihovo kretanje. Takođe, posetioci zemlje u obavezi su da instaliraju aplikaciju koja prati njihovu lokaciju 14 dana.
Tajland – Na aerodromu se dobija SIM kartica koja od tog trenutka mora biti aktivna dve nedelje.
Indija – Podatke prikuplja od avionskih i železničkih kompanija. Koriste se digitalni i analogni kanali. Na aerodromu se dobija pečat sa datumom do kad traje karantin. U hotelima se sa otiska prsta prelazi na prepoznavanje lica.
Iran – Razvili aplikaciju za testiranje na COVID-19 koja ja prikupila više miliona lokacijskih podataka, pre nego što je dovedena u pitanje njena efikasnost.
Izrael – Korišćenjem podataka telekokompanija obaveštava one sa kojima su zaraženi bili u kontaktu.
Kenija – Organizovan je vazdušni nadzor širom granica države, kako bi se sprečio ilegalan ulazak ili uvoz namirnica.
Italija – Telekokompanija obezbeđuje vladi pristup toplotnim mapama i lokacijskim podacima sa telefona korisnika.
Norveška – U izradi je dobrovoljna aplikacija koja će pratiti podatke o lokaciji.
Pakistan – Uz nadzor lokacije i tekstualnih poruka obaveštava one koji su bili u kontaktu sa zaraženima u prethodne dve nedelje.
Australija – Ne prati se telefonska lokacija. Opcije za one koji moraju da budu u karantinu su postavljanje nadzornih kamera u kući ili nošenje nanogice.
Dubai – Koriste se nadzorne kamere, tablice vozila i podaci iz vozačkih dozvola kako bi se ispratilo da li se poštuje predviđena ruta.
Poljska – Stanovnici koji se nalaze u karantinu dobijaju poruke putem aplikacije Home Quarantine, sa zahtevom da pošalju svoju fotografiju u narednih 20 minuta i time potvrde da su kod kuće.
Rusija – Samo Moskva ima preko 100 000 kamera koje se koriste za prepoznavanje lica onih koji su u karantinu. Takođe, koriste i podatke o lokaciji sa mobinih uređaja.
Singapur – Postoji aplikacija koja ne prati lokaciju, već koristeći bluetooth obaveštava korisnike ukoliko su duže od 30 minuta na udaljenosti manjoj od 2 metra.
Južna Afrika – Koristi se lokacija sa telefona koju obezbeđuju telekokompanije.
Švajcarska – Ukoliko se više od 20 telefona nađe na prostoru manjem od 100 metara kvadratnih, vlasti dobijaju obaveštenje.
Južna Koreja – Za praćenje kretanja potvrđenih slučajeva virusa koristi se fuzija podataka korišćenja kreditnih kartica, lokacije sa telefona i snimaka sa nadzornih kamera.
Tajvan – Kroz kretanje izmeću telefonskih stanica prate se lokacijski podaci sa telefona.
Velika Britanija – Patentiran je softver za praćenje širenja virusa.
Kina – Koriste se svi mogući alati za praćenje: telefoni, nadzorne kamere, dronovi. Postoji aplikacija koja prema određenim kriterijumima korisnike smešta u kategorije, prema kojima onda oni dobijaju dozvole i zabrane kretanja na javnim mestima.
Hong Kong – Nanogica koja se uparuje sa telefonom je obavezna. Korisnik dobija jedan minut da obiđe celu kuću, kako bi se mapiralo ograničenje kretanja.
SAD – Podaci o lokaciji se prikupljaju najviše putem aplikacija koje imaju dozvolu da zahtevaju pristup istim od svojih korisnika. Oni koji odbiju karantin u određenim državama, dobijaju nanogicu.
Srbija – Nekoliko puta dnevno vrši se telefonska provera onih koji su u samoizolaciji. Nije potvrđeno, ali jeste rečeno, da se prati lokacija sa telefona onih koji su ušli u državu za vreme vanrednog stanja.
Ovo su primeri mera koje su zemlje u svetu sprovele radi kontrole širenja COVID-19. Ostaje pitanje šta će se sa prikupljenim podacima desiti kada prođe vanredno stanje i da li će praćenje prestati kada se pandemija završi.
Objavio/la članak.
četvrtak, 23. April, 2020.