Kako je 3D štampa našla primenu u lečenju steriliteta i vaskularnih bolesti

Prošlog meseca su naučnici sa Severozapadnog univerziteta u Evanstonu objavili studiju čiji rezultati medicinu vode korak bliže tome da uz pomoć 3D štampe reši problem neplodnosti kod žena. Naime, proces se sasatoji od štampanja skele od posebne vrste želatina – sloj po sloj na laboratorijske staklene pločice, u kojoj se zatim buše rupe i tako pravi mesto za folikule.

Ovakav sintetički jajnik su uspešno isprobali na prethodno neplodnim ženkama miševa. Nedelju dana pošto se novi organ povezao sa krvnim sistemom životinje oslobodio je jajne ćelije, a mišice su dobile zdravo potomstvo.

Ovo nikako ne znači da će već sutra ista tehnologija moći da se primeni na ljudima jer su ženski jajnici veći i složeniji organ, ali nas svakako vodi ka tome. Sledeći korak je testiranje sintetičkih jajnika na minijaturnim svinjama, a krajnji cilj je da se pomogne mladim pacijentkinjama koje su zbog jakih terapija protiv kancera ostale sterilne.

Ove godine velike stvari na polju bioštampe rade i naučnici Teksaškog univerziteta u Arlingtonu i Severoistočnog univerziteta. Oni razvijaju elastične materijale za 3D štampanje krvnih sudova kako bi lečili vaskularne bolesti kod dece (poput aneurizma ili arteriovenske malformacije).

Za njihov poduhvat najvažnije je da odaberu adekvatan materijal jer se deca razvijaju mnogo brže od odraslih, te dovoljno elastični krvni sudovi obezeđuju da oni umetnuti operacionim putem ne moraju previše često da se menjaju. Odnosno, zamisao je da se ti materijali pomešaju sa ljudskim ćelijama kako bi se što lakše vezali za postojeće krvne sudove.

Bilo da se radi o štampanju novih organa ili proteza, 3D implanti su sadašnjost. U poslednjih deset godina ova oblast je napredovala toliko da sada ima nove alate i mogućnost traženja novih primena. Cela industrija 3D štampe vredi više od pet milijardi dolara, a što se više bude razvijala tehnologija će biti sofisticiranija, proizvodi jeftiniji i pristupačniji obolelima.

Zato više nije novost 3D šampanje ušiju, vilica, poprečno-prugastih mišića ili ekstremiteta. Bioštampa je već zaslužna za to što je jedno novorđenče dobilo dušnik ili jednom pacijentu zamenjeno 75 odsto lobanje. Od avgusta 2015. godine odborena je i proizvodnja prvog 3D štampanog leka. A ove godine je i u Srbiji ugrađeno prvo veštačko rebro u saradnji Fakulteta inženjerskih nauka i Kliničkog centra u Kragujevcu.

Ono što je možda najveći izazov je nalaženje novih bioloških mastila i njihovo sintetisanje u laboratorijama kako bi bili pogodniji za štampanje različitih mekih tkiva i ortopedskih pomagala. Mastilo treba da prati složenu strukturu organa sa svim njegovim ćelijama i različitim funkcijama. U tom duhu se dešavaju pomaci i u štampanju pojedinačnih ćelija – jetre. srca, bubrega…

A onda, ko zna, možda jednog dana ne bude lista čekanja organa za transplantaciju? Ili ćemo u uglovima radnih soba slušati kako zuji štampač koji digitalnu sliku leka koji smo „skinuli” s interneta izliva u trodimenzionalni fizički objekat?