Kako izgledaju programerske olimpijade na kojima naši srednjoškolci godinama osvajaju medalje?

Ovogodišnja Međunarodna olimpijada iz informatike (IOI) je održana od 1. do 8. septembra u Cukubi u Japanu. Srednjoškolci iz Srbije su kući doneli tri medalje i to jednu srebrnu i dve bronzane.

Ovogodišnji tim su činili Pavle Martinović (srebrna medalja), Aleksa Milisavljević (bronzana medalja), Tadija Šebez (bronzana medalja) i Aleksa Milojević, uz mentore Nikolu Milisavljevića i Ivana Stošića.

Srbija na IOI učestvuje od 2007. godine i naši timovi su do sad svake godine doneli po dve ili više medalja. Za ovih 12 godina učestvovanja, srpski srednjoškolci su osvojili čak 14 srebrnih i 21 bronzanu medalju.

Ono što nas je zanimalo jeste kako ova takmičenja izgledaju i posebno to kako znanja i veštine koje se na njima vrednuju doprinose kasnijem radu u industriji i kreiranju boljih inženjera.

Kako izgleda IOI?

IOI je takmičenje namenjeno srednjoškolcima na kom se svake godine u toku dva dana takmičenja nadmeću učenici iz celog sveta. Celo takmičenje čini 6 izuzetno zahtevnih algoritamskih zadataka, gde svakog dana takmičari dobijaju po 3 zadatka da reše i za to imaju na raspolaganju 5 sati.

Razgovarali smo sa našim olimpijcem, Aleksom Milojevićem i zamolili ga da nam pojasni celu strukturu takmičenja:

U toku oba dana dobijamo po 3 precizno postavljena algoritamska zadatka, čije rešavanje zahteva kreativnu ideju i poznavanje programskih jezika, kao što je C++. Rešenja takmičara se testiraju na unapred zadatim test primerima, gde se u obzir uzima odgovor koji program daje, vreme izvršavanja programa, kao i ukupna količina iskorišćene memorije.

Uprkos tome što na olimpijadu odlaze kao tim, svaki takmičar se rangira pojedinačno. Svaki zadatak je podeljen na podtaskove i u toku takmičenja takmičar može nebrojeno puta da pošalje svoje rešenje zadatka i nakon što ono prođe kroz sve testove prikazuje se broj poena koji dobija za to rešenje. Ukoliko smatra da može da završi još neki podtask ili poboljša svoje rešenje, on povlači to rešenje, ponovo pokušava i šalje novo rešenje na proveru.

Ukupan rezultat svakog urađenog zadatka se sabira i potom takmičari bivaju rangirani. Nasuprot ostalim olimpijadama, IOI zabranjuje rangiranje po državama.

Ove godine se takmičilo čak 87 zemalja, a ukupno je bilo 335 takmičara.

U odnosu na ukupne rezultate se određuju gornje i donje granice za svaku medalju te je ove godine bilo 29 zlatnih, 55 srebrnih i 83 bronzane medalje.

Koliko je teško doći do olimpijade?

Srbija ima tu sreću da svake godine ima sjajne timove koji već godinama donose po nekoliko medalja. Međutim, ono što je među najvećim izazovima je kako osvojiti sva takmičenja koja prethode olimpijadi i biti u top četvoro u zemlji.

Na Olimpijadi iz informatike svaku zemlju predstavlja četvoročlan tim, pa je konkurencija vrlo velika. Svake godine, organizuje se Srpska informatička olimpijada, po formatu slična Međunarodnoj olimpijadi, koja ima za cilj selekciju tima. Naravno, Srpskoj informatičkoj olimpijadi prethode niži nivoi takmičenja, poput državnog ili regionalnog takmičenja.

Koliko je učešće na IOI korisno pri daljem školovanju i poslu?

Srednjoškolci koji se plasiraju na olimpijadu dobijaju stipendiju ili budžetsko mesto za gotovo sve naše tehničke fakultete. Međutim, postavlja se pitanje na koji način učešće na olimpijadi pomaže budućim studentima pri daljem školovanju i poslu u smislu veština koje ovaj tip takmičenja podstiče i razvija.

Boris Grubić, koji je četiri puta učestvovao na Međunarodnoj olimpijadi i doneo dve srebrne i dve bronzane medalje, a poslednjih nekoliko godina radi u Facebooku, sa nama je podelio svoje mišljenje o benefitima koje učešće na takmičenjima pruža pri studiranju i potom poslu.

Konkretno znanje rešavanja algoritamskih zadataka sa takmičenja iz informatike ne pomaže mnogo prilikom studiranja (sem kod malog broja predmeta). Međutim, takmičenja donose mnogo drugih korisnih stvari. Prva koristna stvar, po mom mišljenju, je da zbog velike i jake konkurencije, takmičenja teraju učenike da puno i naporno rade.

Druga korisna stvar je što takmičari upoznaju najbolje đake iz kako svojih, tako i stranih zemalja, što može dosta da pomogne pri odabiru fakulteta ili kompanije. Na kraju, iako se korišćenje algoritama ne pojavljuje mnogo van takmičenja, način pristupanja i rešavanja zadataka koji se dobiju na takmičenjima je i te kako primenjiv na druge probleme, kako na faksu, tako i u industriji.

Već smo pisali o tome šta razdvaja softverske inženjere od kodera, a jedan od tih kvaliteta je zasigurno način razmišljanja koji razviju oni koji su se susretali sa zahtevnim algoritamskim zadacima na raznim takmičenjima. Kako Boris smatra, primena algoritama sa takmičenja iz informatike se ne pojavljuje u svakodnevnom radu u industriji, međutim algoritamsko razmišljanje je to koje biva izuzetno korisno kasnije.

Najveća korist od takmičenja se vidi u načinu razmišljanja, načinu pristupanja i rešavanja zadataka (npr. određivanje ograničenja i traženje slabih tačaka sistema, određivanje vremenske i memorijske složenosti, dobro testiranje koda, kucanje bez puno grešaka, nalaženje graničnih slučajeva, itd.).