Dva tipa softverskih inženjera i zašto je važno da ne budete onaj drugi

Softverska industrija je verovatno jedina industrija koja sama može da povuče celu našu ekonomiju napred, i zbog toga su nam pre svega potrebni proizvodi. A dobre proizvode ne mogu da prave loši inženjeri.

Tražeći na internetu sadržaj koji bi mogao poslužiti na jednom projektu koji pripremamo za one koji uče programiranje, naišao sam na stranicu koja za cilj ima nešto slično: Teach Yourself Computer Science ili u slobodnom prevodu “sam nauči računarske nauke”.

Pored toga što je informativna i daje dobre preporuke, zanimljiv je i deo u kom autori ilustruju razliku između dve vrste softverskih inženjera:

Zašto učiti računarske nauke?

Postoje dve vrste inženjera: oni koji razumeju računarske nauke dovoljno dobro da bi mogli da rade na izazovnim, inovativnim stvarima, i oni koji se samo provlače kroz karijeru jer znaju da koriste par alata.

I jedni i drugi sebe nazivaju softverskim inženjerima, i jedni i drugi slično zarađuju na početku svojih karijera. Ali inženjeri prvog tipa kasnije rade na poslovima koji nude mnogo više satisfakcije, bilo da je to komercijalni rad, uticajni open-source projekti, tehičko liderstvo ili značajan individualni doprinos.

Inženjeri prvog tipa nađu način da temeljno izuče računarske nauke, na konvencionalan način ili neprestanim učenjem kroz karijeru.

Inženjeri drugog tipa uglavnom ostaju na površini, fokusirajući se na specifične alate i tehnologije umesto na fundamentalne principe, učeći nove tehnologije kada ih trendovi na to nateraju.

Broj ljudi koji ulaze u industriju vrtoglavo raste, dok broj svršenih studenata računarstva manje-više ostaje isti. Ova prezasićenost inženjerima drugog tipa počinje njima samima da umanjuje šanse za zaposlenje, i ne dozvoljava im da se bave ispunjavajućim poslovima koje industrija nudi.

Bilo da stremite ka tome da postanete inženjer prvog tipa ili želite sigurnost zaposlenja, učenje računarskih nauka je jedini pouzdan način za to.

Zašto je važna svest o ovome

Uz kojekakve škole i kurseve koji se pojavljuju svakog dana, naša IT industrija kojoj fali kadra rizikuje da postane preplavljenja inženjerima drugog tipa.

Kvalitetnog obrazovanja u Srbiji ima, ali ne u dovoljnom obimu.

Ima i talentovanih i zainteresovanih ljudi koji žele sami da se osposobe, ali se njihovo samoobrazovanje često zasniva na nepouzdanim informacijama o domaćim firmama, i “ma rekao mi drugar, njegov brat od tetke programer” pričama.

Fali nam jedinstven izvor informacija koji bi trebalo da usmeri ljude u pravom smeru — pogotovo samouke i one koji su završili kurseve — kako bi vremenom mogli da postanu inženjeri “prvog tipa”.

Postavlja se pitanje — zašto bismo insistirali da ljudi uče stvari na određeni način? Po čemu je jedan način bolji od drugog, i zašto bismo se nekome mešali u lične i karijerne odluke?

Poznato je da je naša IT industrija okrenuta autsorsingu.

To u praksi znači da se nadmećemo sa Indijcima i sličnim “IT silama” u tome ko je spreman da radi za manju koricu hleba.

Sa druge strane, softverska industrija je verovatno jedina industrija koja sama može da povuče celu našu ekonomiju napred. Zbog toga su nam pre svega potrebni proizvodi, kako ne bismo izgubili i ovo malo što imamo kada se “IT sile” poput Indije uozbilje.

Problem? Kvalitetne proizvode ne mogu da prave inženjeri drugog tipa.

Zbog toga je važno da podstičemo mlade ljude da se temeljno i kvalitetno obrazuju, kako bi u budućnosti mogli da rešavaju probleme, prave dobre proizvode, pokreću startape.

Naš čuveni mentalitet nam ovde ne pomaže. Iako imamo nekoliko sjajnih visokoobrazovnih ustanova, mladima se kroz obrazovanje često usađuje u glavu da treba da čekaju da im neko postavi problem, pa tek onda da krenu da ga rešavaju.

Za napredak industrije — a samim tim i cele države — potrebno je da mladi inženjeri počnu da traže probleme i da ih sami sebi postavljaju.

Ovo je izazovno i teško, a gotovo je nezamislivo da se upustite u takve poduhvate bez temeljnog razumevanja principa na kojima se tehnologija, industrija, i moderan svet zasnivaju.

Kada sam prvi put pročitao tekst o dva tipa inženjera, setio sam se nečega što mi je rekao jedan prijatelj, inače inženjer i preduzetnik:

Ljudi kod nas završe fakultet i misle da znaju sve odgovore — u stvari ne znaju ni šta je pitanje.

Nažalost, to još u većoj meri važi za one samoobrazovane.

Šta ćemo uraditi po tom pitanju

Samoobrazovanje je važno i zaista sve možete naučiti samostalno, ali treba biti svestan rizika da se kroz samoobrazovanje prelako postaje inženjer drugog tipa. Početnici često ne mogu da prosude šta je važno a šta ne, pa tako u svom znanju ostave rupe koje je kasnije teško popuniti.

Želimo da podstaknemo svest o tome i da pomognemo svima koji žele da se pripreme za smislen rad u IT industriji, i upravo zato uskoro lansiramo stranicu “Programiranje za početnike”.

Početnicima bi trebalo da da bolju sliku o tome šta sve računarske nauke obuhvataju, kao i resurse i savete za učenje.

Trudićemo se da ne bude samo još jedan “spisak 200+ besplatnih kurseva i knjiga”, već smisleno objašnjenje zašto je svaka od podoblasti računarstva važna, koji poslovi postoje i šta svaki od njih podrazumeva, kako naći takve poslove u Srbiji.

Poslužiće i onima koji nisu potpuni početnici, pogotovo ukoliko žele da se osposobe za neko novo zanimanje u IT-u.

Otvoreni smo za sugestije i želimo da čujemo šta mislite. Cilj nam je da stranica vremenom počne da sadrži sve više sadržaja i preporuka koje su stigle od ljudi iz zajednice, odnosno vas.

Zato, ukoliko imate neki predlog, savet, ili jednostavno postoji nešto što biste želeli da vidite na stranici, slobodno nam se obratite putem mejla: programiranje@startit.rs

Imajte u vidu da nećemo moći da prihvatimo sve sugestije, ali trudićemo se da svima odgovorimo u najkraćem mogućem roku.

Ukoliko želite da prvi saznate kada stranica bude lansirana, kao i da dobijate obaveštenja kada dodamo sadržaj na nju, možete se prijaviti putem ove forme.

Predstavljamo poslodavca
admin-ajax.php-3-1-1.png

Quantox

Tim iz cele Srbije.

Quantox je posvećen tim IT stručnjaka sa više od decenije iskustva u proizvodnji web i mobilnih aplikacija za klijente iz preko 15 zemalja širom sveta. Veoma samouvereno kreiramo apsolutno svaku vrstu digitalnog proizvoda, od desktop i mobilnih aplikacija, do uređaja za virtuelnu realnost.

Aleksa Vidović

  • Tuesday, 24. October 2017.

    Svaka cast, jedva cekam! Ja sam upravo jedan od tih, samoukih, koji ne umoljivo srlja u tu “drugu” grupu IT-ijevaca. I bas mi je potreban neko ko bi mi ukazao na koja temeljna znanja da se fokusiram. Internet je dzungla a ja nemam vremena da prostudiram sve kngige sa nekog IT fakulteta.

  • Tuesday, 24. October 2017.

    Bilo bi super ako bi pored saveta za početnike ubacili i odeljak sa nekim naprednijim stvarima. Neke korisne savete ili male trikove velikih majstora. Inače svaka čast za tekst i inicijativu.

  • Wednesday, 25. October 2017.

    Computer science distilled je dobar pocetak. Teorije taman da ne bude previse nekom pocetniku

  • Wednesday, 25. October 2017.

    Ovaj tekst je potpuno pogrešan uključujući i naslov.
    Zašto?
    Zato što ovi drugi jednostavno nisu inženjeri.

    Doktori se ne dele na doktore i medicinske sestre.
    Arhitekte se ne dele na arhitekte i zidare.

  • Wednesday, 25. October 2017.

    @Boris U pravu si, o ovim dvema grupama bi bilo adekvatno govoriti kao o inženjerima i tehničarima. Ja sam se ipak držao terminologije koju su koristili autori teksta koji me podstakao na razmišljanje i pisanje ovog članka.
    O politici davanja imena zanimanjima vezanim za razvoj softvera vode se brojne rasprave koje uglavnom završe bez poente. Ono što je važnije jeste suština koju sam pokušao da prenesem — treba nam više ljudi koji znaju šta rade.

  • Thursday, 26. October 2017.

    Ovo je dobro i podsetilo me na jedan stariji tekst, probajte Googlati “zašto ne vredite koliko mislite”. Ovo je mnogo precizniji tekst, dok je onaj kojeg sam se setio malo opširniji.

  • Friday, 27. October 2017.

    Mislim da ce u buducnosti i postojati IT inzenjeri i IT tehnicari, definitivno postoje IT poslovi za koje nije potrebno advanced znanje npr. algoritama ili matematike. Pre svega mislim da ce se promeniti definicija pojma – programer. Danas programerom zovemo i naucnika na MIT i klinca koji pravi sajtove u word pressu, a do pre 15 ak god su i sistem administratore po drzavnim firmama oslovljavali sa programer :)

  • Tuesday, 31. October 2017.

    Pobogu ljudi, programiranje je samo alat, da li ste dobar ili los programer je potpuno nebitno. Vecina programera u Srbiji su web developeri. Jedan u hiljadu uspe da ubode nesto sto je koliko toliko potrebno a ostali rintaju i uce gomilu jezika i frameworkova kako bi imali osecaj da nesto korisno rade. To moze apsolutno svako. Sama ideja studiranja programiranja je van svake pameti. Ljudi ucite matematiku, fiziku, elektrotehniku i sl. i osmislite ideju… Ideje se najskuplje prodaju. Napravite poluproizvod i onda odlucite da li ce te da ga razvijate ili da se od njega penzionisete. Opet ponavljam, programiranje je samo alat, ono na sta se potrosi jedan dan nakon mesec dana razmisljanja. Nemamo mi izlaz iz outsourcinga kad niko nista ne zna i niko nista ne moze da smisli. A to je sasvim ocekivano kad se ne stice apsolutno nikakvo prakticno znanje na fakultetima, a slobodno vreme se provodi uceci novih beskorisnih frameworkova. Citajte savremene naucne radove iz oblasti koja vas interesuje, a Python mozete nauciti za vikend.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu