Nemojte uzimati kredite za IT kurseve

Niko vam ne može garantovati da ćete moći da vratite pozajmljeni novac na osnovu toga što ste prošli kurs.

Pre neki dan smo naleteli na članak pod naslovom “Obezbedite izvesnu IT budućnost uz keš kredit“. Poenta je očigledna iz naslova — reklamiraju se keš krediti jedne banke i generalno IT kursevi (uz link jedne firme koja ih pruža) kao način otpočinjanja dobro plaćene karijere u ovoj industriji.

Međutim nema IT kursa koji vam može garantovati sigurnu, “izvesnu budućnost” sa IT karijerom. Uspešan rad zavisi od velikog broja faktora, afiniteta prema toj vrsti posla, radne etike, radoznalosti, opsega stečenih veština…

Svakako je tačno da je moguće ući u IT bez formalnog obrazovanja — više od polovine programera u Srbiji nema završen tehnički fakultet, a u svetu čak 69% njih je bez relevantne diplome. Ja sam kao nesvršeni istoričar izabrao da se bavim web dizajnom (kombinacijom dizajna i programiranja) i za nekoliko godina samostalnog usavršavanja sam imao sreće da dobijem posao da realizujem tadašnji sajt Novaka Đokovića, te mnoge druge kul projekte. Do toga sam došao uz mnogo rada i truda — ma kako klišeasto da to zvuči, tako to funkcioniše.

Međutim, to se nije desilo preko noći, i tako stvar funkcioniše i sa većinom kurseva koje ja znam — oni vam pruže osnovu, olakšaju ulazak, ali mnogo toga dalje zavisi od vas. Zbog toga je naše mišljenje da je uzimanje bilo kakvih kredita za upisivanje kurseva (uključujući tu i neke naše koji se plaćaju) potencijalno opasna stvar.

Ukoliko vam je finansijska situacija takva da ne možete iz džepa, relativno komotno, da uložite novac u obrazovanje, preporučujemo vam da ne pozajmljujete pare da biste upisali neki od ovih programa. Niko ne može da vam garantuje da će znanje i naplaćivanje tog znanja doći dovoljno brzo da biste mogli da te dugove i vraćate, i onda se možete naći u nezgodnoj situaciji da vam nagomilani stres otežava iovako kompleksan zadatak sticanja vrlo složenih novih znanja.

Mogao bi se napraviti i jedan kontra-argument. Uzimanjem kredita sebi može dodati ulje na vatru motivacije. Spaljenim mostom se možete dodatno primorati na to da što pre savladate što više gradiva i nađete što bolje zaposlenje zato što alternativa ne postoji… Ali bih rekao da je ova opcija realna samo za najveće avanturiste i hazardere, i nikako ne deluje preporučljivo za prosečne osobe.

Bolje rešenje od kredita

Umesto da se zadužujete — krenite sa samostalnim učenjem i vežbanjem.

Online kurseva u svrhu učenja IT veština je i više nego dosta, od kojih su mnogi zaista kvalitetni. Većina ih je besplatna, a oni koji se plaćaju su uglavnom pristupačni i ne prelaze 50-tak dolara (besplatni su vam dovoljni za start). Na raspolaganju vam stoji i veliki broj knjiga na razne teme.

Bukvalno sve što vas interesuje možete pronaći onlajn.

Pored toga postoje i IT organizacije i zajednice, a ljudi koji su aktivni u njima su i više nego spremni da pomognu početnicima. Možete ih sresti na događajima koji se često organizuju ili ih zamoliti za pomoć na grupama poput WordPress Srbija, DaFED, HTML/CSS/JS SrbijaIT početnici, i mnogim sličnim grupama na Facebooku.

Predstavljamo poslodavca
admin-ajax.php-3-1-1.png

Quantox

Tim iz cele Srbije.

Quantox je posvećen tim IT stručnjaka sa više od decenije iskustva u proizvodnji web i mobilnih aplikacija za klijente iz preko 15 zemalja širom sveta. Veoma samouvereno kreiramo apsolutno svaku vrstu digitalnog proizvoda, od desktop i mobilnih aplikacija, do uređaja za virtuelnu realnost.

Vukašin Stojkov

  • Friday, 30. December 2016.

    Ja bi dodao samo, nadjite dobrog mentora i radite kurseve sa udemy.com i tutplus sajtova.

  • Friday, 30. December 2016.

    Par ljudi me je kontaktiralo sa pitanjem kako da krenu i na to nadovežu da razmišljaju da plate te kurseve(isto sam razmišljao) . Pošto sam i ja početnik još uvek su mi sveži linkovi u bookmarku sa kojima sam krenuo, prosledim im, oni pokušaju i onda shvate da jednostavno im ne ide, nije interesantno, ne pronalaze se u tome. Uvek i svakog ću ohrabriti da pokuša, jer je zaista istina da do posla u ovom sektoru može da se dodje bez diplome. Samo jedan savet svima, preispitajte se do kraja da li ste zaista za to.

  • Friday, 30. December 2016.

    Bravo Vukasine. Kao neko ko je takodje samouk u potpunosti se slazem sa ovim sto si napisao. Bolje uloziti u nekoliko subskripcija za sajtove sa tutorijalima i uz to poceti da radis na nekim projektima (mogu biti i licni i jos bolje opensource). Pomoc zajednice takodje moze biti velika kada su u pitanju popularne platforme. WP zajednica recimo okuplja preko 3000 ljudi na fb grupi, ima aktivan sajt, a na mesecnim okupljanjima konstantno belezi preko 100 ljudi (napuni startit)…

  • Friday, 30. December 2016.

    Ali kako naci mentora.Pomozite ako znate nekoga

  • Friday, 30. December 2016.

    Kao neko ko ovo radi prilicno dugo i redovno intervjuise potencijalne kandidate za posao mogu da kazem da je placanje kurseva bacanje para. U najboljem slucaju ti ce vas kursevi nauciti samo osnovama. Jos ne znam ni za jedan koji ljude uci kako da se sami snadju i nadju informacije, a to je ono sto je zaista vazno. Programeri su specificni zato sto nikada ne prestaju da uce. Ako neko ne zna sam da nadje gde da nauci onda nece nikada biti dobar programer i cim se izmeni tehnologija ili platforma vrlo brzo ce ostati bez posla.

  • Friday, 30. December 2016.

    @dezareo — Dragane, pošto si se već javio, bi li podelio s nama šta smatraš za dobrog mentora, kako izgleda takav odnos, i imaš li saveta kako ga pronaći?

  • Friday, 30. December 2016.

    Interesantna tema i kao neko ko drži nastavu iz programiranja, mogao bih da dam svoje mišljenje. Pre svega, generalno se slažem sa stavom da ukoliko je neko u finansijskom škripcu nema mesta uzimanju kredita za kurseve, zato što kursevi najčešće ili prolaze osnove i malo više ili prolaze samo najnovije koncepte. Sa druge strane prilikom pohađanja bilo kakvih kurseva je važno znati ko ih drži, dakle koja je to osoba, kakve reference ima, gde radi ili je radila, koji su to projeki na kojima je učestvovala i koji su ljudi koji su procenili kvalitet rada te osobe pre nego što ti kao potencijalna mušterija nešto ne odabereš. Ovo je po meni sve veoma važno pre nego što se odlučiš da investiraš u bilo koji program. Pre svega toga, je ključno pitanje svrhe, jer iz nje proizilazi motivacija za rad. Dakle, šta ja to stvarno, stvarno želim i šta ja postajem kada sam “programer, web dizajner, data sciene analyst i td….” ? To je pitanje pitanja, da osoba u sebi ili da kažem iz sebe pronađe dovoljnu motivaciju i razloge zašto uopšte ući u IT. Takođe, uloga mentora je veoma važna. Za početak to može da bude, brat, prijatelj, ortakov stariji burazer ili sestra ili neko ko želi da podeli informacije sa tobom a pri tome ima relevantno iskustvo iz industrije. Dakle, potrebno je da osoba stvori big picture o tome kako izgleda taj posao, da proceni da li je to za nju (npr. ako ne podnosiš matematiku, data science možda nije najbolji izbor) i potrebno je opredeliti se za početak jednu od svih mogućih stvari (teško je u IT-u biti tarzan na 10 ostrva). Kada utvrdiš koja je to IT oblast kojom želiš da se baviš, važno je sa jedne strane doći do relevantnih izvora, a sa druge strane ponovo naći nekog mentora koji je u tome, i prešao je put koji ti želiš da pređeš, tako da može da te uputi na reference koje su aktuelne, kao i ono što se direktno traži u industriji. Takođe važno je da čovek iznađe uzora ili da kažem rollmodel čiji put želi da sledi, dakle ne potrebe za ponovnim izmišljanjem točka već pronađi nekog ko je tamo, koje odličan, vrhunski u tome što radi i da bi ti bio vrhunski radi ono što i on radi (to može za početak dok se ne stekne neko znanje da bude i mentor, može i kasnije ako se odlučiš da je mentor baš taj roll model – suština priče je da ne odabereš mediokritet jer se to može naći na svakom koraku, odaberi kvalitet, integritet i autentičnost). Na kraju čak i preko Interneta možeš da stupiš u kontakt sa nekim ko smatraš da je relevantan u oblasti u kojoj želiš da postaneš majstor, svaki čovek ako mu se dovoljno dobro priđe, pokaže poštovanje i ako je normalan i bez sujete, daće ti uputstva za dalji rad i gde treba da ideš. Što se tiče kurseva, ne bih po default-u odbacivao sve, jer se možda vremenom pojave (ili su se već pojavili ljudi) koji imaju znanje i kapacitet da osobu prevedu na drugu stranu i u takve programe vredi investirati, i nikako ne poceniti moć žive reči, kao i uticaja i harizme koje predavač može da ia. Takođe, potpuno je nerealno očekivati da će od jednog investiranja doći do potpune promene. Razvoj je često po ciklusima, malo plato, malo napredak. Moje neko mišljenje bih završio sa tim da je motivacija ključ svega i ukoliko dovoljno traje čovek će pre ili kasnije pronaći svoj put, šta je 1/2 godine spram onoga što je ispred tebe ili onoga što jesi i šta postaješ time što si “developer, designer i td…”. Jedan od korisnih linkova može biti:
    http://www.learnvisualstudio.net/2013/01/26/career-advice-for-19-year-old-programmer/

    ili

    http://www.learnvisualstudio.net/2013/05/17/net-developer-career-advice-getting-started-later-in-life/

  • Saturday, 31. December 2016.

    “u svetu čak 80% njih je bez relevantne diplome” Odakle dolazi ovaj podatak? Može li mi neko dati izvor. Hvala

  • Saturday, 31. December 2016.

    Evo jednog zanimljivog sajta za ucenje web programiranja: freecodecamp.com Mislim da ga niste spominjali do sada. Prelazi se front end, back end i data visualisation, lagano uvodi u materiju a moze vremenom dosta da se nauci. Na kraju su tu i projekti za usavrsavanje znanja, a sve je besplatno.

  • Monday, 2. January 2017.

    Ko nije sposoban da, u 21. veku kada je Internet dostupan svima, sam nauči, taj ne treba ni da se bavi IT jer nema nikakve šanse da uspe.

  • Monday, 2. January 2017.

    Kako pronaci mentora? Mentor je neko ko predstavalja relevantu licnost u okviru neke zajednice, npr. php zajednice. Njega mozete pronaci tako sto ceste da posecujete mesto na webu gde je taj covek aktivan (ranije je to bila ekipa koja odgovarala na pitanja korisnika u okviru specificne grupe na forumima). Odnos Mentora i njegovog ucenika se definise na taj nacin sto ucenik pita mentora kad negde “zapne” i tako sto dobija konkretne zadatke da nesto resi (neki zadatak). Meni su mentorisali neki ljudi u proslosti a takodje i ja sam mentorisao drugim ljudima. Pre svega to mora da bude neki fer i prijateljski odnos a nakon toga onaj koji trazi pomoc mentora mora da pokaze da se trudi i da radi ono sto mu mentor kaze.

  • Thursday, 5. January 2017.

    Znam mnogo njih koji su odjednom odlucili da se bave front-endom i programiranjem. Resili da “uloze” u sebe i uplate sebi IT kurs. Zavrsili su te kurseve, dobili “diplomu” ali i dalje ni da mrdnu od nabubanih html tagova koje ne znaju ni kako da iskoriste. A naravno da ih je strah da neki projekat preuzmu na sebe jer znaju da ne mogu da ga zavrse.

  • Friday, 6. January 2017.

    Povodom komentara oko izbora predavača za kurseve. Činjenica je da kvalitet kursa zavisi od kvaliteta predavača. Tako je u školi, tako je i sa IT kursevima, čak i kada je sam kurs definisan od strane kompanije, a ne od predavača. Problem je u drugome. Veoma je teško naći predavača koji je zaista i nešto postigao na projektima. To nije lako naći ni na univerzitetima, a kamoli na IT kursevima koji su pre svega napravljeni da kompanije zaradi novac. Jer ruku na srce veština predavanja je vezana najviše za što bi Ameri rekli “soft skills” što većina zaposlenih u IT sektoru širom sveta uglavnom nema previše. Ako već morate da idete na kurs, onda se raspitajte od ljudi koji su ga već pohađali da li im je išta pomogao i ko je bio po njima najbolji predavač. Danas je to sa Internetom dosta lako. I iskreno, nemojte misliti da je fakultet beskoristan pored kurseva. Svrha fakulteta je da vas nauči da učite i kako da pristupite problemu. Ne da vas obuči da radite nešto konkretno. To je na vama. Kada budete imali 5 i više godina iskustva (barem u SAD) niko vam neće ni pogledati šta ste završili. Gde ste i šta radili će govoriti za vas. Ali kad se probijate kao početnik, šta ste i gde završili itekako znači. Ljudi sa kursevima i samouci se jako teško probijaju, čak i ako su geniji, osim ako imaju tu sreću da traže posao kada je jako teško naći nekoga. Srećno!

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu