Instagram prestiže Twitter kao izvor vesti za mlade — da li će sličice postati glavni izvor informacija za sve?

„Vidite šta se dešava, a o ovome mediji ne pišu”, česta je rečenica na društvenim mrežama. U polovini tih slučajeva novinari odmah vide da je u pitanju obmana, za preostalih 40 odsto im je dovoljno nekoliko klikova da to shvate. Na kraju im ostaje samo deseti deo toga, koji moraju ozbiljnije da provere, a budu srećni ako od tih preostalih bar jedna priča zadovolji osnovne kriterijume za objavu. 

Upravo to je jedna od osnovnih razlika između medija i društvenih mreža, koje su i sami korisnici svesni. Zato u informacije na društvenim mrežama veruje 26 odsto ljudi, dok objavama državnih organa i medija poverenje daje 59 procenata, pokazuje istraživanje Reuters Institute Digital News.

Najzanimljivije zapažanje u ovom istraživanju jeste rast upotrebe Instagrama u svrhu infomisanja. Taj trend je pre svega uočljiv u dobi 18-24 godina, a skoro četvrtina u tom uzrastu se na toj mreži informisala o aktuelnoj pandemiji. Instagram koristi više od trećine ispitanika, a dve trećine mlađih od 25. 

Instagram diše za vratom Twitteru

Svojim rastom u ovom periodu, počeo je da diše za vratom Twitteru, kao društvenoj mreži na koju ljudi odlaze zbog vesti. Istraživanje pokazuje da samo jedan odsto više ispitanika po informacije odlazi na Twitter, nego na Instagram. 

Razlog za takav porast može se pronaći u samoj prirodi tih mreža, ukazuje BBC. Korona virus, rasni protesti u Sjedinjenim Američkim Državama, klimatske promene, ali i dešavanja u našoj zemlji se mogu mnogo bolje prikazati slikom, nego cvrkutom.

Pročitaj i: 

Koliko zabrana putovanja i priča u stranim medijima je dovoljno, da bismo se ozbiljno odnosili prema epidemiji?

To nije ništa novo, novinari štampanih medija već decenijama znaju da čitaocima moraju da rečima opišu sliku, da im prenesu atmosferu. Sada za opis te atmosfere ne morate da čekate jutro, dobijate je odmah, uživo s telefona nekog učesnika. Naravno, od interesa onoga ko taj telefon drži u ruci zavisi koliko će ono što vam prikazuje biti nepristrasno.

Slika brže daje više informacija

Ono što Instagram čini popularim jeste činjenica da veliki broj informcija možete da dobijete brzo kroz fotografije i video snimke i sami donosite zaključke, verujući ustaljenoj zabludi da fotografija i snimak ne mogu da lažu.   

Zanimljivo je da je poverenje u medije povećano tokom pandemije za više od 10 procenata, u odnosu na izveštaj iz 2019. godine. No, pitanje je postavljneo u aprilu, pa možda nije najrelevantije upoređivanje, a obuhvatilo je ispitanike u 40 zemalja. 

U Srbiji 65% ne veruje u zvanične informacije

Istraživanje koje je Valicon radio u Srbiji u junu, pokazuje da 65 odsto ne veruje u informacije o korona virusu koje stiže iz zvaničnih institucije. Taj broj je danas moguće i veći, jer je u međuvremenu BIRN objavio podatke, koji unose dodatnu sumnju u ono što se objavljuje. Svemu su naravno doprinele i društvene mreže, ali ne u ograničenom broju karaktera, već piksela. 

Međutim, većina za ono što je na mrežama videla, potvrdu traži u medijima, a od njih želi objektivne i nepristrasne informacije iz proverenih izvora, pre mišljenja i stavova.