Veliki plavi u borbi protiv bolesti — IBM stvorio rešenje protiv razvoja virusa

U saradnji sa Institutom za bioinženjering i nanotehnologiju u Singapuru, IBM-ovi naučnici uspešno su kreirali makromolekul (izuzetno veliki molekul sastavljen iz > 1000 atoma) čije specijalizovane osobine, kažu, ga čine nadmoćnim nad virusnim infekcijama.

Neke virusne infekcije prisutne su decenijama, ali bez pomaka u pronalaženju leka. Takođe, virusi su visoko prilagodljivi i brzo razviju rezistentnost na lekove, što već predstavlja zdravstveni problem globalnih razmera koji bi u budućnosti mogao samo da se pogorša.

Rad IBM-a i naučnika u Singapuru mogao bi da promeni pristup stvaranju novih lekova — do sada su naučnici pokušavali da tretiraju jedan po jedan virus, što je, kao u slučaju velikih epidemija poput nedavnog širenja Zika virusa, činjeno tek kada bi se bolest proširila po Zapadnom svetu. Sa novim pristupom, kažu da je moguće jednim rešenjem boriti se protiv nekoliko tipova virusa.

U pitanju je pristup koji utiče kako na virusne, tako i na ljudske ćelije; u prethodnim studijama, metod se pokazao štetnim po ćelije životinje, te su istraživači modifikovali polimer, koji je elektrostatičnim signalima sprečavao širenje virusa, monazama – vrstom šećera.

Ovako modifikovano rešenje i dalje je imalo uticaj na ćelije, ali bez toksičnih posledica i posle nekoliko meseci istraživanja na životinjama. Monaze se vezuju za zdrave imune ćelije, štiteći ih od virusa, a delovi molekula neutrališu pH nivoe virusnih ćelija, otežavajući njihovu reprodukciju.

Makromolekule su, za sada, testirali na virusima Ebole, gripa, enterovirusa 71 i marburga — ni jedan nije počeo da pokazuje znake razvoja rezistentnosti.

Istraživači kažu da bi se u kratkom roku njihovo rešenje moglo koristiti za dezinfekciona sredstva i deterdžente, a na dugi rok za razvoj vakcina za širok spektar oboljenja.

Od hardvera do vakcine

Kada je IBM pre nekoliko godina krenuo putem biotehnologije naišli su na skepsu. Pohitali su da objave rezultate hemijskih ispitivanja za svoj prvi proizvod, nešto naivniju verziju onoga što su sada razvili — hidrogel protiv mikroba.

Bez objavljenih mikrobioloških dokaza stvorili su utisak da kao računarska kompanija nisu svesni da biomedicinski razvoj zahteva više vremena, u poređenju sa brzim tempom tech industrije.

U nešto slično se upleo jedan od najperspektivnijih startapa Silicijumske doline, Theranos – o čemu smo pisali prošle nedelje. Ovo je, takođe, razlog zašto sa rezervom treba uzimati PR obaveštenja kompanija o spektakularnim otkrićima u polju biologije i medicine.

Međutim, IBM ozbiljno radi na razvijanju računarske biologije — oblasti koja nije još uvek postala “buzz” reč poput “big data” ili “IoT”. Ali hoće. I tu leži strategija ovog giganta, koji se tek pre koju godinu suočavao sa finansijskim poteškoćama.

IBM-ov sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji, Watson, omogućava naprednu obradu podataka, vizuelnu prezentaciju i prediktivne analize, a kompanija oko ovoga stvara ekosistem u koji želi da zatvori svoje korisnike. Među njima su uglavnom institucije i korporacije kojima je potreban čitav komplet alata koje IBM može da im ponudi u celosti.