IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Google je pre tri godine uključio svoje inženjere u projekat koji je imao za cilj da transformiše viziju Star Treka u stvarnost.
O biotech startapu, Theranos, koji je uzeo veći zalogaj od onoga što može da podnese, pisali smo pre nekoliko meseci kada su u toku bile istrage s ciljem da dokažu istinitost obećanja koje je startap dao svojim korisnicima — kroz analizu kapi krvi iz prsta uradićemo više od 300 testova.
Osnivačica startapa Elizabet Holms je po završetku istrage dobila zabranu upravljanja laboratorijom ili sličnom ustanovom u naredne dve godine, a startap je objavio da poništava sve rezultate prethodne dve godine testiranja obavljenih njihovom inovativnom Edison mašinom.
(Uprkos ovome, Elizabet je juče predstavila novu mašinu za analiziranje krvi).
Sa slabom naučnom potporom, a nošeni potrebom Doline da izrodi proizvod koji će spasiti čovečanstvo, Theranos je bio veličan kao revolucija zdravstvene nege, sve dok novinari Wall Street Journala nisu posumnjali u ispravnost testova i pozvali na istragu.
Iako su nečiji životi ovako dovedeni u pitanje, ne čudi bezbrižni zanos u koji se upuštaju startapi u pokušaju da sašiju carevo novo odelo. Bez sumnje, mnogi bez zle namere i veruju da to mogu ispuniti.
Recimo, Google je pre tri godine uključio svoje inženjere u projekat koji je imao za cilj da transformiše medicinu tako što će naučnu fantastiku legendarnog Star Treka pretočiti u stvarnost.
Između ostalog, i poznati uređaj Tricorder, koji je posada Enterprajza generacijama kroz seriju i filmove koristila za preglede stanja organizma.
http://fooyoh.com/files/attach/images/1097/899/819/014/scifi3_1.gif
Google-ovo odeljenje za prirodne nauke, Verily, trebalo je da spoji tehnologiju sa onim što Google najbolje radi: sakupljanje velikih količina podataka, i tu moć da kanališe ka rešavanju ozbiljnih zdravstvenih problema.
Imali su čime da hrane svoju veru i ego: iz razvojnog centra Google X prethodno su protekla dve hvaljene Google mašine: autonomno vozilo i Google Glass.
Kako je profesor biosenzora i nanotehnologije na Northwestern univerzitetu, Čed Mirkin, rekao STAT-u, časopisu koji je sproveo opsežno istraživanje o delatnostima Verily-ja:
Bila je to tipična arogancija Silicijumske doline. Nauka tako ne radi.
Jedan od Verily-jevih proizovda, inspirisan Tricorderom, trebalo je da na bazi nanočestica pomogne u ranoj detekciji raka.
Kako prenosi STAT, direktor kompanije, Endrju Konrad, objasnio je da bi visokorizični pacijenti progutali pilulu ispunjenu magnetnim nano česticama osposobljenim da se uhvate za ćelije raka, a potom i ispuste svetlost. Narukvica koju bi pacijent nosio, čitala bi potom fluorescentne signale i obaveštavala laboratoriju o rezultatima.
https://www.statnews.com/wp-content/uploads/2016/06/Keyart-1-1024×576.gif
Google zbog ove ambicije sve češće porede sa Theranosom. Izrastao na uspehu kôda, pokazuje svoje nepoznavanje principa na kojima se zasnivaju biološka ispitivanja — nekoliko zaposlenih u Verily-ju je reklo da čelnici kompanije nisu prihvatili da je biologija složenija i manje predvidiva od pisanja koda.
Iza reči čelnika u intervjuima naziralo se više pitanja nego odgovora. U intervjuu koji je pre dve godine dao online časopisu Backchannel, Konrad je rekao:
Mnogo toga smo već uradili, ako smem biti skroman. Dovoljno da dobijemo samopouzdanje da će raditi.
Na pitanje da li će se nakon laboratorije obaviti i ispitivanja na životinjama, Konrad je rekao da nema potrebe:
Nema potrebe u ovom slučaju, ishodi su dobro poznati. Mislim da imamo dokaze koji pokazuju da je koncept verodostojan, možda čak i moguć. Ali i dalje moramo da prođemo dug put i zato ulazimo u partnerstva sa MIT-jem i Stenfordom.
Bolnice, lekari i ostali počinju da razmišljaju kako će ovo raditi. U jednom trenutku ćemo pronaći velike partnere koji će ovo preneti na naredni korak.
Rekla bih — odgovori nisu ubedljivi i sigurni. Komentarišući ovu izjavu, cenjeni bloger u sferi medicine, Derek Louv, napisao je:
Aha. Kao podsetnik za ubuduće, kad god neko pokuša da vam objasni kako nova biomedicinska tehnologija radi tako dobro da nije potrebno testirati je na pacovima, bežite glavom bez obzira.
Skeptičan je bio i Dejvid Volt, profesor biomedicine i hemije na Univerzitetu Tafts.
Ukazao im je na izazove sa kojima će se susretati Tricorder tim.
Tačna detekcija neverovatno retkih ćelija tumora senzorima na daljinu zahtevala bi “pravu transformaciju u našim trenutnim mogućnostima”, rekao je. Uspostavljanje dugotrajne cirkulacije nano čestica bilo bi teško, jer bi ih telo sprovelo kroz krvotok ka jetri i drugim organima.
Ćelije raka isto mogu da ubiju nano čestice, uništavajući njihovu moć detekcije. Magnetno praćenje bi moglo stvoriti čepove koji će preusmeriti krvotok, rekao je Volt, a Tricorder bi zahtevao godine testiranja na životinjama i ljudima, uprkos Konradovim suprotnim ubeđenjima.
Verily i Google su u međuvremenu zaboravili Tricorder, a departman je ove godine napustilo nekoliko desetina menadžera, naučnika i inženjera, navodno, zbog Konradovog vođstva koje im ne uliva sigurnost.
No, ovo ih izgleda ne usporava u naporima da se igraju sa pretvaranjem naučne fantastike u realnost: juče je obznanjeno novo partnerstvo Verily-ja sa britanskim farmaceutskim gigantom GlaxoSmithKline, koje će izroditi novi biznis usredsređen na bioelektroniku u medicini.
Verily i dalje ostaje jedan od bitnijih odseka Google-ovog Alphabeta koji, kako smo pisali, ulaže milijarde dolara u eksperimentisanje. No, treba ostati svestan stvarnosti na preseku biologije i tehnologije, koju hladne glave predočava Derek Louv — a tiče se takozvanih vaporware proizvoda (ukratko, obećanje — ludom radovanje).
Vaporware je u tradiciji Silicijumske doline, a nije nepoznat koncept ni u biotech svetu, gde ipak ne ide tako daleko kao što ide blizu San Hosea.
Nema softwarebetatrials.gov sajtova, NDA ugovora kada odlučite da lansirate novu aplikaciju, nema savetodavne komisije koja će vam reći šta nije u redu sa vašim UI dizajnom ili kako vaši algoritmi brzo konvergiraju.
Ovo je drugačiji svet, i treba tako da ostane; vredelo bi ovo imati na umu.
Objavio/la članak.
utorak, 2. Avgust, 2016.
ik
sreda, 3. Avgust, 2016.
Dobar clanak i steta sto ih nema vise na ovu temu, mozda jos i malo prostijim recnikom pisano, jer vecini obicnih ljudi ali nazalost i "strucnjacima" ovo i dalje nije jasno. A situacija je vrlo jednostavna, sve trenutne primene tehnologije, najnovije ili kakve god, mogu biti aplicirane samo na one stvari, pojave, nauke, koje su vec dovoljno istrazene i imaju strogo odredjena pravila ako se misli unaprediti tu nauku, stvar, pojavu, ili napraviti konkretan proizvod za nju. Otud taj raskorak u velikim ocekivanjima ljudi i nemogucnosti naucnika da te zelje isprate, a hajpovanje i davanje laznih nada od strane megacorp je sve jace. Da bi se neko IT znanje (tehnologija) primenilo konkretno u medicini, vestackoj inteligenciji,..., prvo se sama ta nauka (medicina, AI) mora razviti i podici na visok nivo, istraziti, definisati, za sta je potrebno vremena. Da, tehnologija ce pomoci u razvoju medicine, AI,..., naravno, ali postupno, kao i uvek sto je to bilo, sada svakako brze nego ranije, ali ne moze preskociti korake koje IT giganti pokusavaju (apsolutan pregled i kontrola ljudskog tela npr, nervnog ili bilo kog drugog njegovog sistema) jer neke takve stvari ne postoje ni na najnizem nivou da funkcionisu trenutno. To sto se ta cinjenica nekima ne svidja ili im se zure, ili porede pisanje code-a sa ovim stvarima je u najmanju ruku smesno a na duze staze vrlo opasno jer za razliku od racunara, ljudsko telo nema reset button i steta sto tu pilulu sam Endrju Konrad nije progutao da pokaze njenu bezopasnost po coveka . Ne, pisanje code-a nije isto kao lecenje raka ili dijagnoza ljudskog organizma, iz prostog razloga sto code sluzi samo kao apstrakcija za dosadne probleme koje znamo resiti ali ih prebacujemo na teret racunara da to uradi umesto nas, a ovo drugo ne znamo resiti jos uvek pa otud ne mozemo ni code napisati. Simple as that.