Gejts očekuje korisne terapije u lečenju COVID-19 do kraja godine

Na Startit Dnevniku pratimo aktivnosti Bila Gejtsa, koji je u centru svetske javnosti od početka krize prouzrokovane korona virusom. U razgovoru za Vox podrobnije su sagledane neke od njegovih pređašnjih nedoumica i kroz još jednu analizu spomenuti su problemi testiranja, lečenja i razvoja vakcina. Nije novost da će na vakcinu još morati da se sačeka, ali će do tada postojati brza i jednostavna rešenja u vidu terapija.

„Da li je neka terapija jako korisna može brzo da se zaključi, na uzorku od 100 pacijenata. Daleko brže i jednostavnije od istraživanja vakcina”, objašnjava Bil Gejts.

Među terapijama, koje bi, ukoliko se pokažu uspešnim, zaživele do kraja godine, Gejts izdvaja jednu koja je zasnovana na ispitivanju antitela u krvi oporavljenih pacijenata. 

Najznačajnije su inovacije za masovnije testiranje i praćenje kontakata 

„Kada govorimo o inovacijama na prvom mestu je omogućavanje masovnijeg testiranja. Bilo bi dobro da testiramo sve ljude koji idu na putovanja kruzerom, posećuju tematske parkove, ili rade u skladištima. Sad smo miljama daleko od toga.”

Napominje i da bi trebalo uvezati tehnologije praćenja kontakata koje su neophodne za zaustavljanje zaraze. Učestali problem prilikom testiranja bio je manjak reagenasa i štapića za uzimanje brisa.

U razgovoru je ponovljeno ono što je Gejts nedavno izjavio prilikom intervjua za TED – bilo kakav uzorak brisa, ukoliko se u adekvatnom roku donese na analizu, sasvim je upotrebljiv. 

Za dve godine tri milijarde vakcinisanih? Gejts tvrdi da je moguće

Gejts kaže da je vrlo moguće za dve godine vakcinisati tri milijarde ljudi. Njegova fondacija finansira Koaliciju za inovativnu pripremljenost prilikom epidemije (CEPI) koja pronalazi nova rešenja bazirana na izučavanju RNA i DNA lanaca. Ova istraživanja  pokazuju određene prednosti, ali su nesigurna, jer nisu korišćena za pravljenje vakcine.

„Unese se deo virusa kako bi ga imuni sistem prepoznao kao strano telo i doneo odluku da li će u narednim susretima sa njim odmah proizvoditi antitela. Uglavnom se unosi deo virusa, ponekad i ceo virus ali u smanjenoj količini, kako se ne bi razmnožio.”

Rano je prognozirati stanje zemalja u razvoju

Kada je reč o epidemiji u zemljama koje su u razvoju, mišljenja je da se trenutno ne vidi realno stanje. Da li je dovoljno ljudi testirano? Da li su ljudi uplašeni i ne idu na testiranje? Da li su potencijalni prenosnici, deo stanovništva koji putuje, izbegli mešanje sa ostatkom populacije ili se posledice tek očekuju?

Gejts se nada da navedeni faktori neće promeniti situaciju koja je u ovom trenutku povoljnija od prognozirane.

„Njihova populacija se sastoji od starosnih grupa koje su u manjem riziku da imaju fatalan ishod ukoliko se zaraze, ali istovremeno situaciju otežavaju problemi neuhranjenosti, zagađenosti vazduha i visokog procenta zaraženih HIV-om”, zaključuje na kraju razgovora o stanju zemalja u razvoju.

Glasnost Bila Gejtsa ne jenjava danima i izaziva buru komentara, što potvrđuje i snažna reakcija publike na pređašnje tekstove Startit Dnevnika. Podsetimo se da je u prethodne dve nedelje Gejts predstavio potencijalni model rada u kancelarijama (po uzoru na rad Microsofta u Kini) i ponudio nekoliko konkretnih saveta kako prilagoditi poslovanja novim okolnostima, a mnogobrojne teme koje nisu obuhvaćene ovim tekstom možete pročitati na njegovom blogu.