Full Stack Startap — manje posrednika, više kontrole nad korisničkim iskustvom, više tržišta

Posle Full Stack Developera, Full Stack Poslodavca pojavio se još jedan koncept “full stack” koncept u startap svetu – Full Stack Startap. Tradicionalni pristup tehnoloških startapa je da licencira postojećim kompanijama svoju novu tehnologiju, dok se ovaj novi pristup odnosi na izgradnju kompletnog (end-to-end) iskustva koji zaobilazi postojeće kompanije ili posrednike. Ovaj trend je krstio Chris Dixon početkom 2014. na svom blogu kao Full Stack Startap.

Za razliku od vertikalne integracije gde je celokupni lanac dobavljača u vlasištvu jedne kompanije. Full stack startap pruža celokupno iskustvo potrošaču time uključujući i netehnološke komponente.

Klasičan primer je Apple:

Apple korisnicima pruža celokupni iskustvo jer sam radi na dizajnu, softveru, uslugama, harvderu i stoga nezavisno od drugih kompanija može da proizvede za svog korisnika tačno ono što on zahteva.

Sa druge strane, Microsoft je godinama proizvodio samo operativni sistem i aplikacije oslanjajući se na partnere koji su obezbeđivali hardverske komponente zbog čega je često kaskao za Appleom u mnogim segmentima.

Poslednjih godina su se pojavile kompanije poput Nesta koji pruža spoj hardvera, softvera i dizajna koji dolazi upakovan u jedan proizvod. AirBnb je daleko više od obične aplikacije za rezervaciju smeštaja, danas između ostalog npr. šalje fotografe na lokacije koje su izložene na sajtu.

Ovih Dana nas je Elon Musk podsetio da se i Tesla kreće u ovom pravcu. Ako uzmemo samo Tesla Motors kao primer, on može biti još jedan primer full-stack startapa jer za razliku od onog što smo imali prethodnih godina, gde proizvođač obično pravi samo bateriju ili neku komponentu, Musk je odlučio da napravi ceo automobil.

Međutim, nije se tu i zaustavio, Tesla već uveliko pravi solarne ploče koje proizvode struju za električni automobil, a od ovog vikenda i kućnu bateriju(akumulator) gde će se ta struja skladištiti i odakle će moći da se puni Tesla automobil, tesla televizor i bilo koji drugi elektronski uređaj.

Evo i interesantnog podcasta u kome se u više detalja diskutuje o full stack startapima uz mnogobrojne primere.

Koje su prednosti full stack startapa?

Prednost u ovom slučaju je definitivno fleksibilnost, tj. mogućnost maksimalnog prilagođavanja proizvoda prema korisnikovim potrebama jer je celokupni proizvod pod njihovom kontrolom.

Tu svakako dolazi do izražaja i mogućnost za preuzimanje znatno većeg parčeta tržišta nego u prošlosti.

U dobrom delu slučajeva zaobilaženje posrednika i nezavisnost od drugih kompanija takođe može biti značajna prednost.

Koji su glavni izazovi za osnivače ovakvih kompanija?

Izazov je u tome što osnivači treba da svojim kompetencijama pokriju niz oblasti preko prodaje, softvera, dizajna, hardvera, sklapanje partnerstava, rad sa dobavljačima itd.

Pored toga, potrebno je za osnivače da budu i dovoljno objektivni da odrede koje su te oblasti u kojima su zaista dobri, a koje su one koje zahtevaju dodatnu regrutaciju.

Kako to izgleda ovde?

U Srbiji još uvek nema  mnogo ovakvih primera (ili mi ne znamo za njih), ali ovakav način građenja biznisa najviše primenjuje Strawberry Energy, koji radi i proizvodnju i distribuciju, ali još uvek nisu dovoljno veliki da bi se videlo da li će se graditi u tom smeru. Ozbiljnih igrača poput već gorepomenutih nema, što je sasvim prirodno imajući na umu mladost startap scene, međutim nema razloga da u budućnosti neka od postojećih ili novih kompanija ne izraste upravo u full stack priču.