Frilenserima koji rade za inostrane klijente regulisan status — mogu da uplaćuju doprinose i da im teče radni staž

Frilenseri su od 15. decembra zvanično prepoznati od strane jednog zakona republike Srbije. Naime, u član 12 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, uneta je tačka 3a) u kojoj piše da su osiguranici samostalnih delatnosti od sada i:

Lica koja rade na teritoriji Republike Srbije za stranog poslodavca, koji nema registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za obavljen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu.

To, u praksi, znači da će moći da uplaćuju doprinose PIO fondu i da će biti i zdravstveno osigurani. Na taj način im je regulisan status, a teći će im i radni staž.

Kao što je Startit ranije pisao, Srbija je jedna od država sa najvećim brojem frilensera po glavi stanovnika, međutim, zakon ih do sada nije adekvatno tretirao. Samo jedna trećina je odlučila da se registruje u APR-u i da rade kao preduzetnici, kako bi ostvarili svoja prava na zdravstveno i socijalno osiguranje, a čak dve trećine njih je bilo „nevidljivo”. Pošto je ovo uzrokovalo niz problema, kako za njih, tako i za državu, istraživali smo šta su moguća rešenja.

Kroz medije je vest o uvođenju u Zakon specifičnog načina na koji posluju frilenseri dočekana sa odobravanjem. Tako su mnogi preneli ovu priču koju je prvobitno objavila Politika:

Jedna od frilensera kojoj će značiti ove izmene je i profesorka geografije koja već sedam godina čeka posao u struci, a od pre dve godine iz stana u Beogradu radi za poslodavca u Norveškoj. U opisu posla joj je da dobrostojećim klijentima iz celog sveta pronalazi najskrovitija mesta gde mogu da pecaju određenu vrstu ribe. Pri tome treba da ih smesti u obližnji hotel ili kuću i obezbedi im punu udobnost. Osim toga, treba im obezbediti i brod s kojeg će zabacivati udice, kao i kompletan pribor za pecanje.

Prema njenoj priči, ima tu raznih želja, ali kada prione na posao pronađe sve što treba, pa su zadovoljni i poslodavac i klijent, a i ona je zadovoljna uplaćenom zaradom. Ne može, kaže, da otkriva ime kompanije, jer joj je takav ugovor s gazdom, ali joj smeta što iako dobro zarađuje, nema u Srbiji regulisano ni zdravstveno ni socijalno ni penzijsko osiguranje — jednostavno radi na crno. Samo joj se novac uplaćuje na račun svakih 15 dana.

Naravno, uvek postoji i druga strana priče. U ovom slučaju, ona je mogla više da se čuje u komentarima zajednice. Uspeli smo da nađemo jednog domaćeg frilensera koji je pristao da izjavu za Startit o novom Zakonu. Marko Rakočević radi već više od tri godine kao frilenser, pre svega na dizajnu i razvoju veb sajtova.

Moje mišljenje o svemu je da još nema kvalitetnih i podobnih ljudi koji kreiraju zakone o frilenserima i kompletnoj IT oblasti u Srbiji. Država frilenserima i samoj IT industriji nije pružila ništa čime bi ih uopšte oporezivala u ovim količinama. Kod nas i dalje nema PayPal kartice, nema Stripe-a na pravom nivou, nemamo mogućnost za Revolut i mnogo drugih banaka i e-bankinga koji pruža frilenserima da budu u korak sa kolegama iz sveta.

Frilenser iz IT industrije je blago jedne države, a pogotovo države kao što je Srbija. Koristi intelektualne veštine i znanja za prodaju svoje usluge bez posredstva države da bi uneo veliku količinu deviza u državu i tu ih potrošio, a pritom pri svakoj kupovini u zemlji plaća PDV.

Zar nije već dosta državi dao? A šta je dobio od te iste države? Odgovor je ništa.

Nema povoljnost za kupovinu opreme u državi jer smo jedni od najskupljih (npr. distributeri Apple računara imaju višu cenu za 300 odsto od cena iste opreme u SAD, pritom SAD ima 1000 odsto viši standard kao i njihovi frilenseri).

Sve u svemu mislim da je uzaludno da država oporezuje frilensere uopšte.

Iako su izmene u Zakonu zvanično stupile na snagu 15. decembra, kada smo pozvali PIO fond da bismo razjasnili neke pojedinosti, rečeno nam je da još uvek nemaju nikakvih zvaničnih informacija.