Ekspert iz Silicijumske doline: Srpskoj tech zajednici treba više povezivanja, a startapi propadaju jer ne osluškuju svoje kupce

Mišel Mesina je CEO konsultantske kuće “Explora International LLC” i jedan od autora knjige “Decoding Silicon Valley: The Insider’s Guide”, bestselera koji otkriva poslovne tajne i taktike najuspešnijih kompanija čuvene “doline”. (Podsetite se i intervjua sa Džonatanom Baerom, takođe jednim od autora)

Inače, ona je pionir nekih od trening programa za startapove, ali i investititore za američko tech tržište koji su otpočeli 2004.godine, a radila je na konsultovanju vlada i investitora i kompanija u 65 zemalja o tome kako da se ekosistem menja na bolje i raste kroz razne inovacije. Savetnik je i u Venture Growth Fund, i član odbora Impact Hub Beograd. Bila je i jedan od govornika na INAT samitu, koji je početkom juna održan u Beogradu, i tom prilikom je sa posetiocima podelila svoje poglede na suštinske razlike u poslovanju startapa i korporacija. Govorila je o razlikama u njihovom načinu razmišljanja, kako rešavaju izazove u poslovanju koji su potpuno drugačije prirode, kao i na koji način sarađuju sa ključnim stejkholderima, pokazuju fleksibilnost i tržišno prilagođavanje.

Sa nama je, kao ekspret iz Silicijumske doline, ali koji jako dobro poznaje i razume balkanski startap sistem podelila svoje viđenje srpske tehnološke zajednice:

Srpski tehnološki ekosistem se razvija i menja u pozitivnom pravcu u poslednjih nekoliko godina koliko dolazim ovde. Ipak, Srbiji je potrebno nekoliko startap uspeha “visokog profila”, koji bi pomogli da se profil cele zemlje izdigne na veći nivo, kao i da se poboljša reputacija Srbije kao dobrog mesta da se započne i izgradi kompanija.

Mesina kaže da je biti tehnološki preduzetnik i teško, i uzbudljivo, kao i da je preduzetnicima u ovoj struci potrebno mnogo podrške da bi uspeli. To je njena formula i za napredovanje srpske IT scene:

Još više povezivanja i unifikacije među članovima ekosistema pomogla bi svima da stvari krenu napred još brže. Da bi se ovo desilo,  to brzo, podrazumevaju se co-working i akceleratorski programi, naučni parkovi, asocijacije, da se investitori, korporacije i servisni provajderi ujedine u zajedničkoj misiiji, da pomognu da 5 do 7 startapova zaista uspe u narednim godinama. Tako da je možda bolje da, umesto da svaki partner ekosistema radi individualno na građenju uspeha samo pojedinih kompanija, doći do usglašavanja i izbora i startapova, koje bi zajedničkim snagama doveli do uspeha. Tako bi poboljšali sliku i reputaciju Srbije.

Pitali smo je i koja je to formula iz Silicijumske doline koju bi startapi širom sveta mogli da primene.

Jedan od osnovnih razloga što startapi propadaju je što nisu napravili dobru “tržište-proizvod” kombinaciju, što nisu napravili proizvod koji bi deo tržišta kupovao na redovnoj bazi, kako bi posao bio održiv. Tako da je volja startapa da priča sa mogućim kupcima, o njihovim željama i potrebama, a onda da testira proizvod baš na njima, i da na kraju, promeni ono što je potrebno nakon odgovora od korisnika – ključna u povećavanju šansi za uspeh. Napraviti proizvod koji tržište želi da kupuje znači osluškivati klijente svakog dana.

A to je ujedno i greška koju mnogi prave, smatra ona.

Najčešća greška koju vidim kada pogledam startape širom sveta, van Silicijumske doline u kojoj poslujem, je nedostatak dubinskog razumevanja o tome šta njihovi potencijalni kupci žele i šta im je potrebno. Preduzetnici i njihovi timovi moraju da se odupru izazovu da izgrade proizvod sve dok potpuno ne shvate koji je problem kojim njime rešavaju. Mnogo razgovora, mnogo slušanja, i mnogo pitanja sa otvorenim odgovorima pomaže timu da imaju empatiju za potrebe svojih budućih klijenata, samim tim i da im izgrade i ponude bolje rešenje.

Treći po redu INAT samit ove godine održan je 6. i 7. juna u Kombank dvorani, a gosti su bili predavači iz SAD-a, Kanade, pa do Austrije, Nemačke, Luksemburga, Srbije, Hrvatske, Italije, Izraela i Singapura.