Dušan Kosić, suosnivač SBANa: "Investitori i preduzetnici moraju paralelno da se razvijaju"

Ovaj maj će biti definitivno mesec za dobijanje investicije, a prvu priliku za to pružiće vam se na konferenciji FundraiseIT u organizaciji srpske mreže poslovnih anđela – SBAN, koja je takođe deo Startit Festa.

FundraiseIT je idealna prilika za povezivanje domaćih startapa sa VC fondovima i investitorima. Pored toga biće organizovane i trening radionice na kojima će učesnici imati priliku da razmene znanja i iskustva, a za kraj će se startap ekipe predstaviti investitorima u formi petominutnog piča.

Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa Dušanom Kosićem, koji je suosnivač i član menadžment borda SBANa.

Pročitajte šta je imao da kaže o konferenciji koju pripremaju, ali i o tome kako vide domaću startap scenu, kako su članovi SBANa do sada sarađivali sa startapima i koliko su investirali, ali i šta misle o akceleratorima i kako oni mogu ponekad da štete startapima.

Svake godine u Beograd dovodite dosta važne evropske i svetske poslovne anđele. Šta je ono čime ih privučete da dođu?

Jedna od najvažnijih aktivnosti SBAN-a  jeste povezivanje sa relevantnim partnerima, investitorima i preduzetnicima u zemlji i inostranstvu kao i njihovo predstavljanje u Srbiji sa osnovnim ciljem prenošenja dirktnog iskustva i znanja ljudima u našoj zemlji. Na taj način SBAN ostvaruje još jednu od svojih osnovnih misija, pored spajanja preduzetnika i investitora, a to je edukacija i promocija značaja preduzetništva u Srbiji.

SBAN je od svog osnivanja uspostavio jako bogatu mrežu relevantnih kontakata širom sveta, koju koristi za identifikaciju i privlačenje značajnih imena u Beograd, među kojima su dokazani poslovni anđeli, uspešni preduzetnici i predstavnici fondova rizičnog kapitala.

Razlog njihovog odaziva na naše pozive nažalost, još uvek leži u činjenici da SBAN ima jako blizak direktan odnos sa istim zbog kojeg se odluče na dolazak u Beograd. Međutim intenzivno radimo zajedno sa ostalim akterima u zemlji poput Startita na promociji postojećih kapaciteta i predstavljanju preduzetničkog ekosistema koji se u prethodnih nekoliko godina izdigao iznad embrionalne faze.

Cilj nam je da u bliskoj budućnosti motivišemo stvaranje što većeg broja uspešnih tržišno orjentisanih startap kompanija koje bi same po sebi, svojim kvalitetnim timovima i atraktivnim proizvodima bile magnet za privlačenje investitora i predstavnike investicionih fondova.

Koga biste izdvojili posebno od ljudi koji su već bili u Beogradu i kakvi su njihovi utisci o Srbiji i našoj startap sceni?

SBAN je u Beogradu ugostio preko 35 značajnih imena iz USA i EU. Svaki od njih je na specifičan način pomogao učesnicima da shvate iz prve ruke šta je sve to što može da ih zadesi na putu razvoja svoje kompanije ili projekta i koj su načini da se prevaziđu prepreke.

Zasigurno jedno od najpoznatijih imena među dosadašnjim gostima je Brad Feld, koji je nažalost već isplaniranu posetu Beogradu morao da odgodi, ali je učestvovao na prošloj FundraiseIT konferenciji i svoje savete i iskustva podelio sa učesnicima putem video linka. Brad Feld je osnovao TechStars Accelerator i FoundaryGroup VC fund.

Veoma značajno iskustvo i lične primere iz realnog preduzetništva startap kompanija  predstavio je i Gerald Heydenreich, koji je sa manje od 30 godina napravio izuzetno značajane međunarodne poslovne uspehe naročito u oblasti obrnute web aukcije te je proglašen za web preduzetnika godine u Nemačkoj. Trenutno kroz svoj inkubator OmnisMundi investira u mnoštvo startap kompanija.

Paolo Andrez, predsednik European Business Angels Netwrok (EBAN), je podelio sa nama u Beogradu planove daljeg razvoja Evropske Mreže Poslovnih Anđela kao i savete na koji način bi Srbija mogla i trebala da poboljša svoj odnos i podršku prema potencijlanim investitorima, poslovnim anđelima ali isto tako i prema preduzetnicima.

Dušan Stojanović, osnivač TrueGlobeVentures, šveđanin našeg porekla, kao jedan od direktnih srodnika Nikole Tesle (sa majčine strane), proglašen od strane EBAN-a za investitora godine u 2013, je predstavio inicijativu restauracije Tesline laboratorije u USA, kao i osnivanje akceleratora motivisanog Teslinim likom i delom u našem regionu.

Mnogi drugi kao što su Samuli Siren, Igor Shoift, Roman Kikta su predstavili svoje vizije razvoja srpskog preduzetničkog ekosistema i svoje interese za investiranje u isti.

Koje učesnike nikako ne treba zaobići na ovogodišnjem FundariseITu?

Ove godine već imamo potvrđenih 8 gostujućih govornika. Nezahvlano je izdvojiti bilo kog od njih, obzirom na to da je svaki od njih u svom domenu postigao izvanredne rezultate i može da predstavi kvalitetne informacije učesnicima FundraiseIT konferencije. Takođe govornici će pokriti ražličite teme od mogućnosti finansiranja, strategije razvoja startap kopmanije, odnosa sa investitorima/fondovima i sl.

Svakako ne bi trebalo  propustiti priliku  za direktno upoznavanje sa govornicima nakon konferencije, i tako u direktnom kontaktu iskoristiti na najbolji mogući način njihovo prisustvo u našem gradu. Takođe, značjano je što ćemo ove godine prvi put predstaviti panel diskusiju sa svim relevantnim organizacijama uključujući SBAN, Startit, CEED, Poslovno Tehnološki Inkubator i druge koje se bave tematikom preduzetništva kod nas, te dati priliku svim učesnicima da upoznaju aktere sa kojim mogu da sarađuju na putu započinjanja i razvoja svoje kompanije.

Zbog čega verujete da startapi ne treba da zaobiđu ovu konferenciju?

Polazeći od ličnog iskustva razvoja kompanije koja trenutno angažuje više od 70 stručnjaka, suštinska potreba svake startap kompanije je širenje mreže relevantnih kontakta. Stoga se postavlja pitanje zašto bi startapi zaobišli bilo koju konferenciju koja je njima namenjena, a održava se u njihovoj neposrednoj blizini?

Pored toga što imaju priliku da čuju izuzetno korisne stvari od gostujućih govornika, dodatno će upoznati mnoštvo mladih talentovanih ljudi sličnih sebi, a takođe će imati priliku da čuju kako njihove kolege predstavljaju svoje kompanije potencijlanim investitorima. Posmatrano na ovaj način, ne postoji ni jedan razlog zašto bi startapi trebalo i da pomisle da zaobiđu ovu ili bilo koju drugu sličnu konferenciju, na kojoj mogu dosta da nauče i da ostvare kvalitetne kontakte.

Šta je osnovna misija SBANa?

Mi volimo da postmatramo misiju SBAN-a u malo širem kontekstu. Naime, od samog osnivanja pa do danas nastojimo da pomognemo razvoju sveukupnog preduzetničkog ekosistema u našoj zemlji. Od početka smo shvatili da ne možemo da odaberemo samo jednu od ovih strana, već moramo da paralelno radimo na razvoju, edukaciji i afirmaciji obe ciljne grupe, kako potencijlanih investitora tako i preduzetnika.

Činjenica je da se ekosistem razvija u dobrom smeru i da se u međuvremenu pojavilo još organizacija koje se prevashodno bave promocijom startapa i preduzetnika što je jako dobro, ali nam isto tako treba još veća pokretačka snaga kada je afirmacija pontencijalnih investitora u pitanju. Tržišni razvoj ove dve ciljne grupe mora da ide paralelno, u suprotnom postoji velika opasnost da pozitivna energija koja je kreirana u prethodnim godinama jednostavno iščezne.

Kvalitetni startapi bez mogućnosti da obezbede investiciju će biti primorani da odu iz zemlje u potrazi za istom, a u isto vreme investitori će bez kvalitetnih startapa izgubiti interesovanje za ovakav vid projekata u našoj zemlji.

Koliko imate članova i u koliko startapa su članovi SBANa do sada investirali?

SBAN, sa ciljem da se izbegne bilo kakav vid nepotrebne birokratije, nije struktuiran kao organizacija koja ima oficijelno registrovane članove. Razlog za ovu odluku je pre svega što se članstvo u sličnim organizacijama bazira uglavno na članarini, a za koju organizacija investitorima nudi set kvalitetnih projekata u koje mogu da investiraju.

Kako na našem tržistu još uvek nemamo dovoljno veliki izbor kvalitetnih startap kompanija, odlučili smo se da organizacija funkcionise do daljneg na osnovu sponzorstava nekih od članova. Naš fokus je da imamo što veći broj neformalnih članova i partnera koji će da budu deo SBAN aktivnosti te da u datom momentu postanu pravi poslovni anđeli.

U ovom trenutku imamo preko 30 aktivnih neformalnih članova u Srbiji, najčešće vlasnika uspešnih kompanija koji su uključeni u sve SBAN aktivnosti i koji su izrazili potencijlano interesovanje da investiraju u startape, a neki od njih su to već i uradili.

Kroz SBAN je do sada realizovano 7 ko-investicija u ukupnoj vrednosti od oko 370,000€. Sve kompanije su jos uvek u ranoj fazi razvoja ali njihovo pojavljivanje na tržištu se očekuje uskoro. Neki od primera su startapi FinQueste, 10Minutes, Niuland.

Kada su u pitanju neformalni izvori finansiranja, moramo da imamo u vidu da su i podaci o visini i tipu investicije dostupni isključivo ukoliko relevatni partneri imaju interes da sa istim izađu u javnost. Takodje, ovo se odnosi samo na projekte direktno predstavljene na našim investicionom događajima i investicije ostvarene direktnim posredstvom SBAN-a.

Na svakom tržištu postoji i jedan nevidljivi deo investicionog tržišta gde investitori ulažu u startap kompanije van posredstva i znanja same Mreže. Nekoliko naših investitora je upravo tako investiralo u projekte, čak i ako su bili predstavljeni na investicionom događaju. Ovo je primer gde treba da radimo i dalje na edukaciji samih investitora, da dele informacije i da zajedno investiraju u ovakve projekte.

Na koji način poslovni anđeli sarađuju sa startapima u Srbiji?

Kao što anđeli imaju dva krila, tako bi i poslovni anđeli trebalo da pored finansijske podrške pruže mentorsku, logističku i organizacionu podršku novoj kompaniji. Međutim, definitivno Srbija nema, tj. ima veoma malo ljudi koji jesu i mogu da budu pravi poslovni anđeli.

Primetićete da ja u većini slučajeva koristim termin potencijalni anđeli ili potencijalni investitori, a isto tako potencijalni preduzetnici. Naime, mi smo u fazi kada u zemlji tek stvaramo poslovne anđele a isto tako i prvu generaciju tech. preduzetnika, što nije proces koji će da se završi preko noći.

Svi već dobro znamo i po nekoliko različitih definicija poslovnih anđela, ali suštinski poslovni anđeo se postaje tek kada osoba ima dovoljno vremena, finansijskih kapaciteta i entuzijazma za podršku razvoju novog projekta ili proizvoda. Na ovaj način posmatrano, jako mali broj ljudi u Srbiji je u mogućnosti da deluje kao pravi poslovni anđeo. Međutim i ovaj segment preduzetničkog ekosistema se iako sporije, razvija u dobrom smeru.

Svedoci smo da sve veći broj, naročito vlasnika IT kompanija,  želi da pruži podršku kao i da preuzme određen nivo rizika kada su u pitanju nove preduzetničke inicijative, naročito u oblasti IT i tehnolgije.

Najčešći model saradnje je da vlasnici IT kompanija kroz svoje interne kako tehničke tako i finansijske resurse pokušavaju da pomognu novom startapu da kreira minimalan tržišno opravdan proizvod a da posle toga zajedno rade na njegovom plasiranju na tržište.”

Često govorite da naši startapi još nisu spremni za investiranje poslovnog anđela – šta je razlog za to?

Veliki broj startapa sa kojima smo se susreli u proteklih pet godina su doživljavali svoj projekat kao veoma jedinstven u svetu, a nažalost vrlo brzo bi se uverili da to nije slučaj, jer nisu posvetili dovoljno vremena kvalitetnom istraživanju. Takođe brojni preduzetnici iako sa interesantnim idejama nisu dovoljno edukovani u poslovnom smislu.

Naime, većini naših startapa je potrebna preduzetnička edukacija bar osnovog tipa. Ogroman broj njih se nalazi na nivou ideje, i smatraju da im je odmah potreban novac da bi nastavili da je realizuju, što svakako nije slučaj. Takođe, dosta veliki broj njih je smatrao da je ideja ono što je bitno, dok realnost pokazuje da su implementacija i tim koji stoji iza projekta mnogo bitniji i kao takvi značajniji za investitora.

Obzirom da je investiranje u ranim fazama razvoja kompanije od izuzetno velikog rizika za investitora, kompanije moraju da urade sve kako bi smanjile taj rizik, a to će najbolje uraditi ako pokažu i dokažu da za njihov proizvod ili uslugu postoji interesovanje na tržištu pa tek onda da se upuste u potragu za investitorom. Velika većina startapa koji su prisutni u Srbiji i koji dolaze na nase događaje su u najranijoj fazi razvoja, bez dokaza koncepta, bez prvih klijenata, često i bez kompletnog tima, a samo sa dobrom idejom.

Svima koji se i najpovršnije upoznaju sa trendovima u oblasti rizičnog kapitala postaje jasno da u ovoj fazi razvoja projekat finansiraju osnivači, porodica i prijatelji (takozvani FFF – friends, family and fools,  izvor sredstava), a tek posle nekog inicijalnog dokaza na tržistu, te kompanije (a ne timovi) mogu da potraže investicioni kapital, ili od poslovnih anđela ili od fondova rizičnog kapitala.

Napravljen je ogroman pomak u kvalitetu projekata koji dolaze, u njihovom stadijumu razvoja, edukaciji preduzetnika. Ne možemo da uporedimo ovo što sada imamo sa onim sa čime smo krenuli pre 3 godine, to bih naveo kao najveći uspeh SBAN-a jer smo na neki način kao jedna od prvih inicijativa, pored SEE ICT-a ovog tipa pokrenuli ceo taj ekosistem u Srbiji sa partnerima.

Kakav je vaš stav po pitanju akceleratora u koji ulaze domaći startapi?

Nažalost mi u Srbiji do skoro nismo ni imali akceleratore, tek od skoro se pojavio StartLabs i nadam se da će ovaj primer poslužiti za otvaranje što većeg broja kvalitetnih akceleratora. Stoga su naši startapi bili primorani da najčešće idu u dva bugarska akceleratora ukoliko nisu imali priliku da odu u neki od akceleratora u Berlinu, Londonu ili San Francisku.

Akceleratori predstavljaju preko potreban alat ukoliko želimo da omasovimo startap scenu. Smatram da kvalitet akceleratora zavisi od ljudi koji ih vode, te da najveća vrednost koju mogu da pruže pored finansijske jeste umrežavanje sa relevantnim partnerima, investitorima i predstavnicima fondova koji su spremni da, nakon završetka programa u akceleratoru koji obično traje od 3-6 meseci, osiguraju dalje finansiranje i razvoj kompanije.

Startapi bi trebalo dobro da evaluiraju program interesnog akcelratora, pre svega sposobnost i kredibilitet tima koji vodi akcelerator kao i korist koju može da im obezbedi u zamenu za udeo u njihovoj kompaniji, pa tek onda da donesu odluku.

Treba obratiti pažnju na to koliko je kompanija koje izađu iz određenog akceleratora uspešno kompletiralo novu rundu finansiranja od strane eksternog kapitala (van tog akceleratora). Mali broj kompanija to uspe, često vidimo da posle tih 3-6 meseci kompanija ne napravi značajniji tržišni rezultat, a procena njene vrednosti bude značajna (često i više od milion eura) kako bi akcelerator napravio povrat uloženih sredstava, a onda takva kompanija nije interesantna ni fondovima jer nema tržišni dokaz vrednosti, a ni poslovnim anđelima jer je procena vrednosti u ranoj fazi izuzetno velika.

Od akceleratora u Evropi kao jedan od najuspešnijih izvdvojio bih Startupbootcamp, koji je krenuo iz Berlina a sada ima ogranke u vise gradova u Evropi. Oni zbog velike mreže investora i mentora imaju izuzetno veliki procenat kompanija koje su podržane u narednim rundama finansiranja i neke u kojima su napravili uspešne izlaze tzv exits.

Mislim da timovi ne treba da ulaze u akcelerator u suviše ranoj fazi te da je potrebno naći balans između razvoja projekta i dodate vrednosti akceleratora jer na kraju, kako u svetu rizičnog kapitala kažemo, investicija poslovnih anđela ili VC fondova je kao brak između preduzetnika i investitora, ali sa unapred planiranim razvodom.

Preduzetnici bi trebalo da vode računa o tome da investitor ili akcelerator postaje njihov nezaobilazni partner u narednih nekoliko godina i da će sa njim prolaziti kroz mnoge teške situacije te da mora da postoji konstantna sinergija između njih za vreme tog perioda.