Država organizuje besplatne IT obuke za 5.000 nezaposlenih: Šta može da krene po zlu?

Besplatne onlajn IT obuke za 5.000 mladih ljudi, nezaposlenih i studenata, rezultat je sporazuma između Ministarstva za rad, Ministarstva prosvete, i kompanije Semos Education. Sve zvuči kao dobar potez, dok se ne pogledaju ranija iskustva države u organizovanju IT prekvalifikacija.

Programom su predviđene obuke za softverske developere, IT administratore, kao i obuke u oblasti analize podataka i veštačke inteligencije. Semos Education je poznata kompanija u sferi onlajn IT edukacije koja postoji 25 godina i organizuje mnoštvo obuka. U Srbiji je od 2019. godine, a do sada je sarađivala s nekoliko velikih i poznatih kompanija u zemlji. Dakle, njihova ekspertiza ovde ne deluje sporno, iako bi moglo biti sporno to što je tako veliki posao dat samo jednoj kompaniji. Međutim, sporne su mnoge druge stvari, koje nadležni nisu naučili, uprkos gorkom iskustvu.

Startit Dnevnik je detaljno pisao o efektima IT prekvalifikacija u Srbiji od 2017. godine, kada su počele. One su prelazile iz ruke u ruku različitih državnih institucija, a rezultati su takođe bili šarenoliki. Godinu dana kasnije država je odlučila da Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) treba da vodi taj program. 

Ubrzo nakon toga je bio raspisan tender za izvođače obuka. Na tom tenderu, jedna škola dobila je gotovo sve obuke, o čemu je tada pisao Startit Dnevnik. Nakon toga, počeli su da se otkazuju programi, a NSZ ih definitivno ukida u januaru 2019. godine, navodeći da je razlog za to mali broj polaznika koji su našli posao nakon prethodnih obuka, pa 775 polaznika ostaje na cedilu. 

Taj podatak koji je NSZ izneo, nije bio ni potpun, ni tačan. Pokušali su da odgovornost za svoj neuspeh i loše sklopljen posao prebace na desetak organizacija i kompanija koje su prethodno vršile prekvalifikaciju. Štaviše, gotovo paralelno je obuke radio i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), i gotovo 35 odsto njihovih polaznika je nakon obuke pronašlo posao na IT pozicijama. 

Kako bi taj procenat bio visok, jako je važan način selekcije polaznika, a potrebno je i da čitav proces bude organizovan na jasan i transparentan način, objasnio je Vladimir Trkulja, jedan od suosnivača Startita koji je vodio program IT prekvalifikacija: 

„Mislim da je država u saradnji sa UNDP-jem pre više godina imala zaista odličan pristup IT prekvalifikacijama – kroz jedan demokratski i transparentan proces angažovani su relevantni implementatori (organizacije, kompanije, fakulteti) prekvalifikacija, sve je organizovala međunarodna organizacija sa striktnim i nezavisnim procedurama. Rezultati su bili odlični. Sistem je bio razrađen, mi kao implementatori smo dobijali listu kandidata koji su već prošli neke osnovne testove, a mi smo se na intervjuima fokusirali da „izmerimo” njihovu motivaciju i želju da postanu programeri, i posvećenost tome da na tom putu istraju. Tako smo birali polaznike, proces je i za polaznike i za nas bio naporan. Često smo tražili da nam UNDP dostavi šire liste polaznika (ne samo one u gradovima gde smo radili prekvalifikaciju) jer nismo bili zadovoljni ponuđenim kandidatima. Naravno, i sam kurikulum prekvalifikacija, i predavači koji su ga osmislili i realizovali, i kompanije koje su prihvatile najbolje polaznike na prakse su izuzetno bitni elementi uspeha programa.

Smatram da je pristup koji sam opisao bio mnogo adekvatniji za obuku ljudi koji treba da rade u jednoj vrlo konkurentnoj i dominantno usmerenoj ka rezultatima industriji (IT industriji), gde se ljudi dominantno zapošljavanju na osnovu znanja koje poseduju. Svi naredni programi prekvalifikacija, naročito onaj koji je NSZ organizovao mi liče na socijalni program koji se loše završio.”

Na prvi program prekvalifikacija se prijavilo više od 8.000, a na drugi više od 12.000 ljudi. Vrlo je verovatno da će ove godine broj prijavljenih biti još veći, a pitanje je kako će biti izabrano 5.000 onih kojima će stečeno znanje zaista značiti. Takođe je upitno kako će se sve to završiti, s obzirom na to da se pominju IT obuke, ali ne i saradnja s kompanijama u kojima bi polaznici radili praksu, kako je bio slučaj kada je UNDP vršio obuke.

To što verovatno ne treba da sumnjamo da će Semos Education imati dobre kurseve, nije dovoljno da budemo sigurni da će oni zaista pomoći nezaposlenima u traženju posla u IT industriji. Koliko god IT profesionalci biti traženi, napraviti prvi korak i naći prvo zaposlenje nije nimalo jednostavno, pogotovo kada su u pitanju prekvalifikanti bez iskustva. Ukoliko ne postoji saradnja s kompanijama u kojima bi mogli da pokažu svoje stečeno znanje i ukoliko nije sigurno da će obuke proći samo oni koji zaista žele da uđu u IT industriju, malo je verovatno da će ovo biti uspešna prekvalifikacija u pogledu zaposlenja, a ne samo još jedan pokušaj države. 

„Država treba da razmisli u kojem smeru vodi priču o IT prekvalifikacijama, jer je već ozbiljno narušila teško stečeni pozitivni ugled IT prekvalifikacija kao relevantnog i uspešnog programa neformalnog obrazovanja programera. Takav program je i građanima i IT industriji potreban, jer formalno obrazovanje ne može da isporuči dovoljno kadrova. Gledajući tempo reformi, sva je verovatnoća da to neće moći ni narednih 10 godina. Neformalno obrazovanje programera kroz transparentan i demokratski organizovan proces je dobar način da država adresira ovaj problem, ako time već želi da se bavi” zaključio je Trkulja.