Startup Sabantuy: Domaći startapi vide priliku i na istočnim tržištima

Tokom prošle i ove nedelje u Srbiju je došla grupa ruskih investitora u okviru turneje Startup Sabantuy, koja po prvi put izlazi iz Rusije, a Srbija im je prva i za sada jedina stanica na starom kontinentu.

Više od 70 startapa se prijavilo za njihovu posetu Beogradu i Novom Sadu od kojih je njih 30 dobilo priliku da se predstavi pičem i na 1-1 sastancima. Glavni utisak bio bi zapravo drugačiji pogled na ulaganje ovih investitora i fokus na istočna tržišta domaće ekipe.

Novac sa zapada, prilike na istoku

Domaća scena je u potrazi za investitorima dominantno gledala ka zapadu, dok je najveći deo finansiranja došao prevashodno iz regiona. Međutim, ono što nisam mogla da ne primetim tokom posete je da nemali broj startapa kao svoje dominantno tržište gleda upravo istok.

Razlozi za to su višestruki — zadovoljavanje onih tržišta koji sličim proizvodom nisu poktiveni, izlazak pred manje sofisticirane potrošače, iskorišćavanje političkih tenzija između zapada i istoka (pre svega Rusije i Kine). Tako npr. Aspen planira da svoj cyber security alat plasira baš na istočna tržišta, jer Kina i Rusija ne dozvoljavaju da tu zaštitu obavljaju npr. kompanije iz SAD. Drugi startapi žele da plasiraju proizvode slične onima koji već postoje na razvijenim tržištima i prvi zapljunu istok.

Ovo ne čudi mnogo imajući u obzir da je Azija mnogoljudno tržište čija kupovna moć raste iz godine u godinu. U prilog za razvoj biznisa svakako ide priča braće Samver iz nemačke i njihovog Rocket Interneta, koji su izgradili ogroman biznis kopirajući postojeće proizvode i plasirajući ih na neopslužena tržišta.

Vodeće azijsko tržište svakako je Kina sa 1,35 milijardi stanovnika (od kojih će 75% za 10 godina živeti u urbanim sredinama) i sa 7,5% projektovanim godišnjim rastom bruto domaćeg proizvoda.

Rusija je, takođe značajno tržište, sa najvećim brojem korisnika intereneta u celoj Evropi (69 miliona, a kako je ovo samo 55% stanovništa, očekuje se da će broj još rasti) i 22 miliona stanovništva koji kupuju onlajn i to sa budžetom od 630$ mesečno.

Što se tiče investitorskog kapitala, država je imala prilično jaku ulogu u njihovom razvoju pre svega kroz Russian Venture Company, državni fond koji je u poslednjih 8 godina formirao 12 različitih fondova sa približno 900 miliona dolara pod upravljanjem, ali i Skolkovo fond koji je zadužen za razvoj infrastrukture startapa i privlačenje rano-faznih investicija, ali i investiranje, a ukupna sredstva kojim upravlja je 2.5 milijardi evra.

U toku prošle godine došlo je do pada ulaganja od strane države i rasta privatnih investitora, seed ulaganja i poslovnih anđela, od kojih je nekoliko njih posetilo i našu zemlju.

Na Startup Sabantuj događajima u Srbiji izabrana su 3 pobednika koji su pozvani na pred-akceleratorski program u Rusiju.

• Tender5 — dvostrani internet servis koji se bavi povezuje one kojima su potrebni izvođači radova sa samim izvođačima
• BalkanViator — višejezički servis za informisanje i povezivanje autobuskih ruta na Balkanu
• DryTools — alat za ubrzano programiranje (generisanje koda)
• Naratio — softver za game developere i scenariste

* primedba autora: Posebno ponosni što su dve ekipe nikle iz naših programa (Startap akademija i Potkrovlje)

Ruskim investitori fokus na izvodljivosti

Utisak je da investitori koji su u Srbiji ovih dana drugačije razmišljaju od onih npr. u San Francisku. Njihov osnovni kriterijum je realnost biznisa i deluje da preferiraju one koji kreću polako, tržište po tržište, ali na svakom zarađuju i potvrđuju ideju.

Najbolji primer ovoga je bio i jedan od pobednika Tender5, koji se trenutno fokusirao na srpsko tržište na kome ostvaruje rast

Koji put je bolji ne vredi raspravljati, jer postoje argumenti na obe strane. Pitanje se svodi na to da li je bolje imati više manjih, ali održivih biznisa ili svega nekolicinu super velikih. Na kraju krajeva, to je i lična odluka preduzetnika i investitora koja zavisi i od afiniteta prema riziku.