Tristan Polok, 500 Startups: Uber je mogao da nastane i u Beogradu

Sa Tristanom, serijskim preduzetnikom i članom najaktivnijeg mini VC fonda 500 Startups smo pričali o specifičnostima Silicijumske doline u kojoj trenutno živi i radi, pokretanju i akceleraciji startapa, ali i o njegovim opažanjima o našoj sceni i njenim nedostacima.

Vukašin Stojkov - 20. Maj, 2015.

Ovih dana u poseti Beogradu je nekoliko ljudi iz Silicijumske doline, a možda najpoznatiji od njih je Tristan Polok, serijski preduzetnik i rezidentni preduzetnik poznatog 500 Startups akceleratora, najaktivnijeg mini VC fonda na svetu. Tristan je ove godine predstavljen u okviru Forbsove liste 30 značajnih ljudi koji imaju manje od 30 godina, a u našoj prestonici provodi nedelju dana radeći sa domaćim startapima i zajednicom.

Tristan stoji iza startapa StoreFront — dvostrane tržnice za privremene prodavnice koji je u toku prošle godine omogućio otvaranje više od 1000 prodavnica, ali i iza SocialEarth, portala o društvenom preduzetništvu koji je 2012. godine prodat većoj medijskoj kompaniji 3BL Media.

quote

Razlog za njegovu posetu Beogradu je držanje Growth Rules radionica koje organizuje StartLabs za 10 domaćih timova, najvećim delom onih koji su već ušli u program ovog srpsko-američkog akceleratora. Sa Tristanom smo pričali o specifičnostima Silicijumske doline u kojoj trenutno živi i radi, pokretanju i akceleraciji startapa.

Kako je Tristan bio i na najvećem događaju domaće startap zajednice ove godine, Znam da možemo, ali i intenzivno radio sa domaćim timovima, podelio je sa nama opažanja i o našoj sceni.

Šta je toliko specifično kod  San Franciska, Slicijumske doline?

Minesotu, odakle sam poreklom, karakteriše veliki broj uspešnih preduzetnika i globalnih biznisa među kojima su BestBuy, Target i 3M, takođe dosta ljudi se odlučuje na preduzetništvo i dobro im ide. Međutim, ljudi mnogo češće igraju na sigurno, ne inoviraju mnogo i retko preuzimaju veće rizike.

U dolini je to, naravno, potpuno drugačije. Ljudi pucaju jako visoko i spremni su na rizike koji dolaze s tim.

Ono što je možda najveća i najbitnija razlika je osećaj hitnosti. To što osećate da svaki sekund treba da posvetite svom projektu i jurite da postignete što više u što kraćem periodu. Prosto svi tako razmišljaju, gotovo je zarazno, čim ste tamo ubacite se u taj mod jurcanja i trke. Mislim da nikada u svom životu nisam više uradio od te 2 godine koje sam proveo u San Francisku gradeći StoreFront.

Ljudi tamo ne rade mnogo toga drugog sem posla i spavanja. Prosto je tako, nemaš vremena ni za šta drugo, nove prilike non-stop iskaču i ne želiš da ih propustiš.

Šta kreira taj osećaj hitnosti?

Verovatno ga dobrim delom kreira samo okruženje i način razmišljanja preduzetnika oko tebe. Prosto svi rade na nečemu i trude se da što pre stignu gde su zamislili jer znaš da ka istom cilju jurca dosta drugih ljudi poput tebe.

Investitori definitivno dosta doprinose tome. Pritisak investitora je uvek tu — postizanje ciljeva, pokrivanje svih frontova, traženje novih sredstava, i potpuno je logično da doprinose da radite stvari brže nego inače.

Svoju ulogu tu imaju i akceleratori, kao što samo ime kaže. Kod nas u 500 Startupsu na demo danu je ove godine prisustvovalo 800 investitora. Svaki startap želi da tokom akceleracije postigne što više kako bi mogao da dobije što bolju ponudu od tih investitora, jer je pitanje koje se postavlja — šta si uradio za sve to vreme trajanja programa?

Kod nas imamo i posebne delove programa koje zovemo “pakao”. Npr. tokom “Marketing hell” programa preduzetnici za nedelju dana čuju sve o marketingu napakovano u nedelju dana, i to nije lako savladati, ali ako želiš da budeš uspešan pažljivo slušaš, upijaš, odmah zatim isprobavaš i primenjuješ na sebe, jer ako ne uradiš sve odmah nećeš stići kasnije.

Kako izgleda akceleracija u praksi?

Dakle deo akceleracije se već postiže u glavama preduzetnika samim ulaskom u akcelerator i prihvatanjem određenog načina razmišljanja.

U našem slučaju, u 500 Startupsu, imaš pristup Preduzetniku rezidentu poput mene, a dodeli ti se i jedan rezidentni haker distribucije / marketinga, i ako u radu sa njima zabušavaš prosto gubiš našu posvećenost.

Slično je i u Startlabsu, gde smo ovih dana držali zatvorene radionice sa timovima, pričali i 1-1 sa njima. Ako nisi 100% posvećen znatno gubiš na vrednosti koju dobijaš. Ušao si u jedno kolo koje nudi mnogo super opcija i naporno je da ih sve koristiš, ali ako to ne uradiš dugoročno si na gubitku.

Kakav ti je, najotvorenije, utisak o srpskim startapima?

Imao sam priliku da upoznam nemali broj njih — kako na Startlabsovim Growth Rules radionicama tako i na vašem događaju u subotu. Utisak mi je da ima mnogo pametnih i sposobnih ljudi sa zanimljivim idejama i mogućnostima ispred sebe, ali da prosto ne razmišljaju dovoljno “veliko”.

Problemi koje rešavaju mogu biti mnogo veći, kao da rešavaju samo njihov delić, ili izostavljaju mnogo veću ciljnu grupu. Kod nekih je tu prisutno i to da su rešenja dosta jednostavna, da ne žele da se uhvate u koštac sa nečim komplikovanim i velikim.

Generalno, mislim da treba da streme višim ciljevima. Nema razloga da to ne rade — sposobni su i vredni, i u sadašnjoj eri nema razloga da misle da iz Srbije ne može da se postigne nešto veliko.

Po mom mišljenju, Uber je mogao da nastane i u Srbiji samo da je postojao neko sa tom idejom, ambicijama, odlučnošću, pod uslovom da se u odgovarajućoj fazi poveže sa odgovarajućim izvorima kapitala. Nema više razlike gde pokrećeš ideje, važno je da su dobre i da je egzekucija izuzetna.

Nisu li mnoge velike kompanije nastale od malih ideja, Uber je krenuo relativno skromno?

Tačno, ali tu postoji razlika između vizije i iteracije. Svaka kompanija se razvija korak po korak, ali se one najveće izgrade kada od početka postoji velika vizija, kada žele da reše veliki problem. Ti procesi traju dugo, pogledajte Airbnb recimo, trebalo im je skoro deset godina da stignu tu gde su.

Kako misliš da može da se utiče na to da ljudi streme višim ciljevima?

To je verovatno delimično i pitanje mentaliteta i to svakako vi bolje znate od mene. Nije Srbija jedino mesto sa tim problemom, mislim da se nigde se razmišlja toliko ambiciozno kao u Dolini. U zavisnosti od toga koji su razlozi u svakoj zemlji verovatno je i rešenje drugačije.

Ali, ono što mislim da je možda osnovno što može tome da doprinese je povezivanje sa Dolinom — da čitaš ono što se čita tamo, da ljudi odavde idu tamo, da oni iz SF dolaze u Srbiju baš kao što smo Soso i ja sada ovde.

Treba da se upoznajemo i da ljudi u Srbiji čuju i vide kako razmišljamo i radimo i da im prenesemo deo te vizije, užurbanosti i vere u sebe. Startlabs dovodi ljude poput nas ovde i vodi svoje timove u SF, to je definitivno dobar početak.

*Naslovna fotka je sa http://www.tristanpollock.com/