Domaća IT industrija i zvanično najzdravija privredna grana Srbije

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija i u toku prošle godine je rastao i imao skoro duplo veći izvoz od uvoza, čime mnogi drugi sektori i kompanije ne mogu da se pohvale, a što je jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja i doprinosa industrije.

Izvozni prihodi od ICT usluga u periodu 2008–2015. su utrostručeni, a od kompjuterskih usluga su čak četiri puta veći.

Prema informacijama Ekonomskog instituta, ovaj sektor odmah bi mogao da zaposli 30.000 IT stručnjaka, ali se u Srbiji za to edukuje između 1.000 i 1.500 ljudi.

Prema podacima NBS, ukupan izvoz ICT usluga u 2015. dostigao je 678,3 miliona evra, a njihov prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla je 317,4 miliona evra.

Ako prema ovom parametru pogledamo 10 preduzeća, koja su najviše robe prodala u svetu od januara do oktobra 2015. godine, videćemo da je to skoro 15 puta manje od ICT industrije — 26,6 miliona evra.

1. FIAT — izvoz: 1.53 milijarde; uvoz: 1.09 milijardi; neto izvoz: 170 miliona

2. Železara — izvoz: 319 miliona evra, uvoz: 262 miliona; neto izvoz: 56,4 miliona

Zanimljivo je da se sva medijska pažnja ka ovim kompanijama posvetila samo izvozu, ali ne i činjenici da su oni i veliki uvoznici i da im je neto izvoz prilično “mršav”.

Pored toga, u svom tekstu, Aleksandar Mikavica zanimljivo primećuje da se na top listi najvećih izvoznika ne nalazi ni jedna ICT kompanija, pa ni Siemens, koji postoji na listi Republičkog zavoda za statistiku.

Jedina dva proizvoda u Srbiji koja su imala bolji doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita su kukuruz (330,6 miliona) i smrznuto voće (318,2).

Realni podaci verovatno još bolji

Ukoliko znamo da postoji značajan broj neregistrovanih IT stručnjaka koji rade preko različitih freelance platformi, kao i činjenicu da se veliki broj domaćih startapa (od kojih su neke postale i velike proizvodno orijentisane kompanije) ne registruju u Srbiji, možemo reći da je potencijal i doprinos znatno veći.

Uprkos činjenici da je IT jedna od industrija u kojoj vladaju i najbolji uslovi za rad, podrška države skoro i da ne postoji, a čak i ako pitate kompanije iz ovog sektora, većina će reći da je tako i bolje.

Ali, ono što svima njima sigurno treba je pristup većem broju kadrova i mnoge su spremne da rade sa obrazovnim ustanovama na tome. Međutim, ni na tom planu ne deluje da država ima plan i inicijativu.

Ipak, nije sve tako crno. Na svetskom nivou više od 70% programera nema visoko obrazovanje, a u Srbiji je tad podeok na 50% što znači da ima mogućnosti da se uključi neformalno obrazovanje u priču. Za one koji nas prate, znaju da radimo na tome.