IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Dobra osnova, ali na njoj mora još da se radi, a pitanje je kako će biti rešeni podzakonski akt — to bi ukratko bio odgovor ljudi iz industrije na Nacrt zakona o digitalnoj imovini. Adekvatno je rešen način finansiranja startapova kroz tokene, ali porez se ne pominje. Šta treba zadržati, a šta izmenitu u postojećem nacrtu za Startit Dnevnik govore predstavnici industrije kriptovaluti i blokčejna.
„Mislim da je predlog zakona prilično pošten i u skladu sa potrebama industrije. U skladu je većinom sa sličnim praksama u Evropskoj uniji i može dosta doprineti tome da se poslovanju sa kriptovalutama i tokenima doda određena veća doza poverenja”, kaže Ivan Bjelajac izvršni direktor MVP Workshop-a.
Olakšana je indentifikacija korisnika, ali bi moglo još bolje
Ono što bi Bjelajac voleo da je bolje regulisano jeste indentifikacija korisnika (KYC/AML procesa), s čime je saglasan i Aleksandar Matanović izvršni direktor kompanije ECD.
„Za naše poslovanje, koje se pre svega fokusira na onlajn kripto menačnicu, vrlo je značajno to što indentifikacija korinika ne mora da se radi u fizičkom prisustvu, već je to omogućeno preko video poziva. Međutim, ima prostora da se taj segment dodatno olakša, što će biti i jedan od predloga izmena koje ćemo poslati. Trebalo bi da se iskoriste i neki drugi metodi provere indetnita, a da se to radi automatizovano, pomoću softvera, pre svega za manje iznose, kako bismo bili konkurentniji na tržištu, pošto taj način već funkcioniše u mnogim zemljama”, ukazuje Matanović.
Trebalo bi da olakša poslovanje s bankama
On za sada ne vidi nijednu ozbiljnu prepreku za njihovo poslovanje, koja je ovim Nacrtom postavljena. Možda to bude učinjeno kroz dodatnu regulativu koja sledi uskoro, ali veruje da će zapravo stvari biti olakšane.
„Nadam se da će nam olakšati poslovanje, da će banke biti manje podozrive prema kriptovalutama i kripto biznisima. Na svetskom nivou imamo taj problem da većina čak neće ni račun da nam otvori, jednostavno odbiijaju da imaju bilo šta s našim tipom biznisa. Trebalo bi da se lagodnije osećaju, onda kad ta oblast bude uređena”, veruje Matanović.
Startapi će imati mogućnost rasprodaje tokena radi finansiranja rasta
Ono što uviđaju svi naši sagovornici jeste mogućnost startapa da svoj razvoj finansiraju kroz kreiranje i prodaju takozvanih tokena. Kako podseća Marija Blešić iz kripto zajednice Belgrade Crypto, u prošlosti nije bilo moguće da iz Srbije održite zakonsku inicijalnu ponudu digitalne imovine (ICO).
„ICO je način finansiranja tako što kompanija/organizacija rasporoda deo tokena, koji su deo njihovog „proizvoda”, i taj novac koristi za finansiranje svog daljeg rada. Ovo je u 2017. bio veoma popularan način finansiranja, a sada će sasvim legalno moći i da se radi i iz Srbije.”
Korisnicima sigurnija i pouzdanija usluga
Blešić ukazuje i to što će zakonski odobreni pružaoci moći da pruže sigurnu i pouzdanu uslugu, što je važno iz ugla korisnika. Ono što je zajednica očekivala jesu i određene kaznene mere za osobe i organizacije koje ostvare imovinsku korist na štetu drugih lica, a koristeći insajderske informacije, manipulacije i širenje lažnih vesti na internetu.
„Ne toliko pozitivna stvar jeste navod da će prodavci proizvoda i usluga na malo morati da koriste berzanskog međuposrednika kako bi bili plaćeni u kriptovaluti. To praktično znači da će prodavcu biti plaćeno u kriptovaluti, ali će on dobiti novac u dinarima koristeći berzu”, ukazuje naša sagovornica.
Nacrtom nije rešeno pitanje poreza
Ono što u Nacrtu nije rešeno, a važno je za poslovanje, jeste pitanje poreza, koje bi u velikoj meri moglo da utiče na razvoj poslovanja kriptovalutama u Srbiji. U suprotnom bi umesto privlačenje stranih investitora i razvoja sektora, moglo da učini upravo suprotno.
Države su te koje svojom regulativom treba da se takmiče u privlačenju kompanija, jer u ovoj oblasti je lako otvoriti firmu u nekoj drugoj državi, čiji vam propisi više odgovaraju, iako u njoj niste fizički locirani.