Da li treba da preselite svoju agenciju u Crnu Travu, opštinu koja je „šampion preduzetništva”?

Najmanju srpsku opštnu Crna Trava mogli bismo da proglasimo srpskim Mauricijusom, jer zbog najmanjih poreza brojni preduzetnici tamo registruju svoje poslovanje. Sa manje od 1.000 stanovnika opština ima više od 500 preduzeća, ali samo na papiru. U stvarnosti tamo možete naći malu pijacu, jednu kafanu, dve prodavnice, građevinsku školu i propali hotel, piše nova.rs.

Zbog ove prve činjenice ju je istraživanje NALED-a proglasilo šampionom preduzetništva u 2020. Tokom prethodne godine u Crnoj Travi je registrovano 78 novih privrednih subjekata, a taj trend se nastavlja i puni budžet jedne od najsiromašnijih opština. 

„U našoj opštini je najniža stopa oporezivanja, te se oni odlučuju da registruju firmu kod nas. Prošle godine naplatili smo oko 8,5 miliona dinara, a u toku ove godine već 4,5 miliona”, kaže rukovodilac Odeljenja za privredu Vatroslav Slavković. 

Kako je prosečna starost preostalog stanovništva 70 godina, čak i da neko zaista otvori firmu tamo, ne bi imao koga da zaposli. No, ovakvom poreskom politikom, koja omogućava opštini da radi na infrastrukturi, a da ne mora da se zadužuje, otvaraju brojne mogućnosti. 

Meštani zbog blizine Vlasinskog jezera vide turistički potencijal, ali ko zna kako bi Crna Trava za nekoliko godina mogla da izgleda. Možda od „ofšor zone” ovo mesto postane još jedan od centara u težnji privrede da se decentralizuje i nađe sebi najpovoljnije uslove za poslovanje. Neko baš optimističan bi rekao da je San Francisko počeo da gubi svoju Silicijumsku dolinu tokom pandemije, pa eto prilike za Crnu Travu. 

Svakako, ono što se ovde postavlja kao pitanje, jeste da li bi opštine trebalo da počnu da se takmiče u boljim uslovima za privredu i kroz niže poreze? Određene su to počele da rade pre nekoliko godina, a kako je NALED ranije uvideo poslovanje u ekstrazonama može da uveća paušalni porez do 50 odsto, dok u seoskim područjima ta obaveza može da padne i do 20 procenata.

Naravno, poslovanje u ekstrazonama ima svoje prednosti. Već pomenuta Silicijumska dolina je prilično nepovoljna u smislu troškova, ali broj kompanija omogućava ljudima da budu brzo, lako i konstantno integrisani u sve tehnološke tokove. Međutim, već godinama se širom sveta dešava decentralizacija, koju je pandemija dodatno ubrzala, tako da je verovatnije da će se svet sastojati od više manjih centara. 

Decentralizacija je počela i u Srbiji, posle Zrenjanina i Subotica je odlučila da se brendira kao IT centar. Pitanje je šta je potrebno da bi Crna Trava ove preduzetnika iz papira APR-a preselila na svoje ulice? Međutim, doseljavanje tolike količine ljudi bi povećalo troškove opštine, pa je malo verovatno da bi i porezi ostali na sadašnjem nivou.