Da li se domaći IT radnici plaše povratka u kancelarije, ili jedva čekaju?

U razgovoru sa domaćim IT radnicima pokušali smo da saznamo da li žele da se vrate u kancelarije i postoji li bojazan da bi njihovo zdravlje bilo ugroženo, bez obzira na preventivne mere.

Deo sagovornika priznaje da su nove navike previše prijatne da se lako ostave, drugi su ravnodušni, pojedini strahuju, dok su neki objasnili kako se nikad nisu ni odvikli od kancelarije. Kada je reč o zdravlju, glavno pitanje je u kojoj meri je rizična cirkulacija vazduha u zatvorenom prostoru.

Da nije bilo dadilje ne bi bilo ni remote rada

Naš prvi sagovornik je projektni menadžer jedne beogradske IT firme i on smatra da su za kvalitetan rad od kuće najzaslužnije dadilje. Kako objašnjava iz svog iskustva, bez nje rad od kuće ne bi bio moguć, jer ne bi bilo nikoga da čuva mlađe ukućane. 

Takođe smatra da se u prethodnom periodu pokazalo da kancelarijski sistem igra važnu ulogu, pošto su se tokom radnog vremena pojavili novi izazovi ‒ prekid radnog vremena da bi se stiglo u radnje pre zatvaranja ili snabdeli roditelji, problemi sa fokusom i planiranjem sastanaka i drugih poslovnih obaveza.

„Ustrojstvo koje kancelarija pruža mi je nedostajalo, pa sam se trudio da barem 4-5 sati dnevno provedem u kancelariji. Mislim da nam je, kao bićima navike, važan kontekst u kom se neka radnja obavlja, a kontekst posla je kancelarija, barem za nas koji nismo non-stop radili od kuće i pre ovoga. Bio sam toga svestan i nisam ni želeo da se „prešaltam” na drugu frekvenciju, a i osećao sam da ću redovnim odlascima tamo sačuvati neki normalan ritam i rituale koji će mi pomoći da mi celo ovo sumanuto stanje lakše padne”, navodi on uz razumevanje da je u njegovom slučaju ta pogodnost bila ekskluzivna, pošto radi u kompaniji koja nije u potpunosti zabranila dolazak u kancelariju.

Kancelarija može ili mora da čeka

Drugi sagovornici primećuju izmene radnih navika usled perioda provedenog kod kuće. 

„Navikla sam se da radim od kuće i bilo mi je jako lepo, rekla bih da sam trenutno zbog toga u komfornoj zoni”, objašnjava naša naredna sagovornica koja se bavi marketingom i HR-om u jednoj beogradskoj IT firmi. Podelila je mišljenje da joj bez obzira na komfor povratak neće biti težak. Na pitanje da li postoji bojazan od takvog načina rada, konkretno u zdravstvenom smislu, vrlo je jasna ‒ ne strahuje i misli da je njena kompanija obezbedila više nego dovoljne preventivne mere.

Iz razgovora sa analitičarem jedne organizacije koja se bavi razvojem ekosistema saznajemo da je u najvećoj meri ravnodušan, pošto misli da osnovna funkcija kancelarije i dalje nije moguća: „Kancelariju koristimo kao mesto za interne i eksterne sastanke i međusobnu koordinaciju. Ako ne možemo da organizujemo sastanke, bilo zato što bi bilo previše ljudi na malom prostoru ili zato što nisu još svi raspoloženi za direktan susret, ti procesi još nemaju smisla”. Primećuje da nije zabrinut zbog povratka na radno mesto, pošto je očigledno da se virus povlači.

Nasuprot prethodnim sagovornicima, programerka jedne beogradske IT firme je objasnila da postoji bojazan od povratka na staro radno mesto, pošto se život neobjašnjivo brzo vratio na stanje pre virusa .

„Nije mi jasno kako je moguće da smo se tako brzo otvorili nakon kompletnog lock down-a. Koliko se Srbija brzo zatvorila, toliko se brzo i otvorila. Ne ulivaju mi poverenje ni priče o drugom talasu, a kako imam dvoje male dece, radije bih radila od kuće nego da ih dovodim u opasnost tako što ću deliti prostorije sa svojim kolegama. Radim u velikoj firmi i kontakt je neizbežan, budući da je u pitanju poslovna zgrada”, objašnjava ona.

Na pitanje koji su joj planovi za dalje podelila je da ima mogućnost rada od kuće i u junu, i da je to period u kom će pokušati da smisli kako da nastavi posle.

Potrebno je više informacija o upotrebi klime

Kada je reč o funkcionalnosti kancelarije, pogotovo u poslovnim zgradama, razgovarali smo sa jednom direktorkom programa za razvoj startapa u Beogradu. Ona je naglasila da je jedan od većih problema to što nije sasvim jasno u kojoj meri je rizična upotreba ventilacije i klime u kancelariji. Pretpostavlja da bi bilo dobro da bude više informisana o tom problemu, a ukoliko se ispostavi da postoji opasnost, njene preferencije su usmerene na ostanak kod kuće. U jednom od prethodnih razgovora naši sagovornici postavili su isto pitanje, centralna klimatizacija bila je jedna od tema gde su pozvali nadležne da pruže više informacija. 

Tom prilikom bilo je i reči o upotrebi gradskog saobraćaja. Jedna domaća kompanija pokušaće da smanji njegovu upotrebu, čak i ako se ispostavi da je potrebna organizacija privatnog prevoza. Naša sagovornica potvrđuje da joj ta vrsta transporta ne nedostaje i da je jedan od glavnih razloga što želi da ostane kod kuće.

„Ne radujem se povratku, jer mi se osladila pomisao da ne provodim mnogo vremena svakodnevno glaveći se u beogradskom saobraćaju. Suštinski sam shvatila da 90 odsto posla mogu da radim od kuće jednako kvalitetno ili čak kvalitetnije. Zbog toga planiram, čak i kad se situacija vrati u normalnu, da dosta češće radim remote i da u tom balansu između kancelarije i home office-a izvučem najbolje iz oba”, objašnjava ona.

Pre nekoliko nedelja razgovarali smo sa pet domaćih IT kompanija kako bismo saznali da li su spremne i kada očekuju potpuni povratak u kancelarije. Mišljenja su različita, isto tako i načini na koji adaptiraju prostor ‒ od nabavke nove opreme do stolova prenetih u prostrana dvorišta.