IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
„Ne možeš da pristupiš stranici” iskočilo je na ekranu Milana Kragujevića. Razlog nije bila loša veza ili to što je stranica uklonjena, već kako je u istoj poruci operater objasnio „počev od 15. oktobra, na osnovu Zakona o igrama na sreću, nismo u mogućnosti da vam obezbedimo saobraćaj prema željenoj destinaciji”. O čemu se zapravo radi i da li je Srbija postala Kina?
AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA 😂😂😂🤣🤣🤣🤣🤣🤣 upomoć pic.twitter.com/tNvVMRQyce
— PHANTOM OF THE TELEKOM (@MilanKragujevic) October 27, 2020
Kako je kompanija Vip mobile, koju je Kragujević koristio, objasnila „jedini način za poštovanje Zakona i privatnosti korisnika u ovom slučaju je blokiranje pristupa internet stranicama koje su na spisku nadležne Uprave”.
2/2 Jedini način za poštovanje Zakona i privatnosti korisnika u ovom slučaju je blokiranje pristupa internet stranicama koje su na spisku nadležne Uprave. Izvinjavamo se ukoliko ste pretrpeli neprijatnost u pokušaju da im pristupite i nadamo se da ćete imati razumevanja. / Jovana
— vip_mobile (@Vip_mobile) October 27, 2020
U već pomenutom Zakonu jeste kao jedini organizator klasičnih igara na sreću navedena Državna lutrija Srbije, ali kako ukazuju u Share fondaciji, „novi Zakon o igrama na sreću praktično nema drugačije odredbe u vezi sa onemogućavanjem pristupa inostranim igrama na sreću u odnosu na stari”.
„Može se reći da je u pitanju tendencija da se specifičnim tumačenjem određenog zakona obezbedi neki osnov za blokiranje servisa na internetu, što se moglo videti i sa skorašnjim pokušajem da se blokira aplikacija CarGo. Takođe, pristup igrama na sreću ne omogućavaju samo operatori elektronskih komunikacija, te bi se širokim tumačenjem „onemogućavanja pristupa” na apsurdan način mogli obuhvatiti snabdevači strujom, kompanije koje izdaju platne kartice, banke i tome slično”, objašnjavaju u Share fondaciji.
Kako se u odgovoru ovog operatera na društvenim mrežama pokrenulo i pitanje da li operateri mogu da državnim organima dostavljaju podatke o korisnicima koji posećuju određene stranice, u Fondaciji kažu da u srpskom pravnom okviru ne postoji adekvatan pravni osnov.
O ovome je pre osam godina pisao i tadašnji Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, upozoravajući da je to „mali povod za veliko pitanje”. U februaru te 2012. je internet provajderima stigao dopis Ministarstva finansija (Uprava za igre na sreću), kojim se zahteva da hitno izvrše blokadu pristupa internet stranicama inostranih priređivača igara na sreću. Tada im je zaprećeno i kaznama, ali u Krivičnom zakoniku na koji su se pozivali postojale su samo kazne za neovlašćeno priređivanje igara na sreću, a provajderi svakako nisu ti koji te igre priređuju.
Zato je Šabić tada ukazao da u tom potezu ministarstva vidi „pretenzije da se interveniše u sadržinu sredstava javnog obaveštavanja”. Uz to je ukazao da bi tako nešto bilo protivno Ustavu:
„U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekivanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.“
Jasno je da bilo koji priređivač inostranih igara na sreću ne ruši ustavni poredak zemlje, te da nema nikakvog osnova da se pristup njima ograniči. Zato se ponovo pokrenulo pitanje, da li je ovo novi pokušaj cenzure ili je po sredi samo loše tumačenje zakona?
Izgleda da polako krećemo stopama Kine, Turske, UAE, Rusije i drugih država koje svojim građanima onemogućavaju pristup određenim internet sajtovima. U poslednjih 25 godina imali smo jedan od najslobodnijih pristupa internetu na svetu, velika šteta bi bilo da to izgubimo… https://t.co/6A2RujDPNT
— Slobodan Marković (@smarkovic) October 27, 2020