CS183: Kako da u startu (ne) zabrljate startap

U ovom predavanju Piter Til govori o značaju sihronizacije interesa između svih igrača u ekosistemu jednog startapa. Iako u početku možda tako i ne deluje, ima puno osoba od kojih zavisi uspeh startapa a da nije reč o samim ko-osnivačima. Til počinje svojom maksimom koju su njegovi prijatelji nazvali Tilovim pravilom: Startap postavljen na krive

Ivan Rašić
12/11/2012

U ovom predavanju Piter Til govori o značaju sihronizacije interesa između svih igrača u ekosistemu jednog startapa. Iako u početku možda tako i ne deluje, ima puno osoba od kojih zavisi uspeh startapa a da nije reč o samim ko-osnivačima.

Til počinje svojom maksimom koju su njegovi prijatelji nazvali Tilovim pravilom:

Startap postavljen na krive osnove od samog početka se kasnije ne može ispraviti.

Tim

Tim je najbitnija komponenta svakog startapa, bitniji od poslovnog modela, ideje i ma čega drugog. Budite uvereni da će rani investitori biti najzainteresovaniji za vaš tim (pored ostvarene trakcije).

Njih će posebno zanimati koliko se osnivači međusobno poznaju, kako rade zajedno, da ili imaju neke zajedničke proizvode ili “ratne priče”. Da li vaš tim ima komplementarne veštine? Jesu li vam pogledi na svet usklađeni?

I najmanje pukotine u osnivačkom timu biće amplificirane kasnije.

1. Udeo kao podsticaj

Vaš prvi zadatak kao ko-osnivača jeste da nađete način da interese svih ko-osnivača, prvih zaposlenih i ranih investitora dovedete u paralelu.

Alat koji najbolje služi ovoj svrsi jeste udeo u startapu – prosto zbog toga što je udeo nešto zajedničko, u čemu svi imaju interes. Budući da svi profitiraju od porasta cene akcija/udela, svi daju sve od sebe da vrednost startapa poraste.

Stoga deluje intuitivno da zaposleni koji ima veći udeo u firmi ima i veći interes. Sledeći takvu analogiju, zaposleni koji vam najviše vredi treba imati i najveći udeo/platu/bonus. Međutim, ovo može biti kontraproduktovno, te budite obazrivi sa time. Evo i primera:

Founders Fund je iskustvom došao do pravila da CEO kompanije (bilo ko-osnivač, bilo samo zaposleni) nipošto ne sme imati veću platu od 150,000 dolara godišnje. Pored plate treba imati i izvesno učešće u udelu kompanije (što sigurno ima ukoliko je ko-osnivač startapa).

Po rečima Tila, ako CEO plata pređe tu neku granicu ($150k) CEO postaje manje zainteresovan za vrednost svog udela u startapu i profita koji na taj način može da ostvari. Drugim rečima, CEO se može opustiti i uživati samo u prihodima koje stiče svojom platom. Jasno je da ovakav pristup ne odgovara ni startapu, ni osnivačima, ni investitorima.

Ako biste kao investitor mogli da postavite samo jedno pitanje, pitajte kolika je plata CEOa u ciljanom startapu. Ako je veća od $150k, nemojte investirati.

2. Ulazak u posed udela (vesting period)

Dodeljivanjem udela osnivači nisu završili posao u pogledu podsticaja i usklađivanja interesa. Podjednako je bitan i tzv. vesting period odnosno period koji treba da protekne pre no što zaposleni ili osnivači konačno i bezuslovno ulaze u posed svojih udela.

Ovo praktično znači da će nakon inicijalnog dogovora o udelima titulari prava na udele polagati pravo na njih u načelu, i neće moći da vrše svojinska prava nad udelima (npr. da ih prodaju) pre nego da prođe ugovorom određeni vesting period.

Kao ko-osnivač, ne biste želeli (verujte na reč) da vaši ko-osnivači i/ili zaposleni u potpunosti uđu u posed svog udela momentom zaključenja ugovora. Potreban vam je vesting period za obe kategorije partnera. Zamislite situaciju gde osnivač ili zaposleni odluči posle kraćeg perioda da “napusti brod”. Budući da su potpuni i bezuslovni vlasnici udela, mogu ga prodati u ma koje vreme.

Prilikom formulisanja vesting perioda moguće su razne formulacije. Piter Til kaže da je neki standard da se udeli vežu na period od 4 godine, pri čemu zaposleni/ko-osnivači na kraju prve godine ulaze u posed 1/4 svog ukpnog udela, a nakon toga na kraju svakog narednog meseca “vestiraju” podjednake delove (tj. ulaze u posed 1/48 ukupnog udela).

3. Stock Opcije

Stock opcija (kod nas bi se izraz mogao prevesti kao “udeonička” opcija) je finansijski instrument koji vam daje pravo da kupite određeni broj/procenat startap akcija/udela u nekom budućem periodu po unapred fiksiranoj ceni (koja je nezavisna od tržišne cene). Stock opcije se takođe koriste kao jedan od instrumenata za usklađivanje interesa u startap ekosistemu, i podjednako važi sve gore navedeno u vezi vestiranja.

Stock opcije su jako interesantna tema za sve startape, osnivače, zaposlene i investitore, te će biti predmet posebnih članaka na Startitu.

Ili dobar sistem podsticaja ili soliranje

Izgradnja vredne kompanije je dugačak put na kome će vam trebati pomoć različitih igrača. Ukoliko ih uključujete, vodite računa da su vam interesi fokusirani na isti cilj. Način da to postignete je svakako podela udela ili stock opcija.

Ako to uradite kako treba, nećete imati problema. Ako u startu napravite problem lošim sistemom podsticaja, malo toga vam kasnije može pomoći.

***

Ovaj post je još jedan iz serije koju pravimo na osnovu beležaka sa predavanja Pitera Tila na predmetu Računarstvo 183: Startapi; pogledajte i prethodne

Ivan Rašić

Objavio/la članak.

ponedeljak, 12. Novembar, 2012.

IT Industrija

🔥 Najčitanije

Ivan Mojsilovic

utorak, 13. Novembar, 2012.

Glediste menja sediste sto neko rece :) Posto smo mi bootstrapped tesko mi je i zamisliti da bi ja mogao da imam takvu platu. Trenutno moja plata je ono sto ostane, ako ostane, i zbog toga mi je taj deo vrlo imaginaran :)

Ivan Rašić

ponedeljak, 12. Novembar, 2012.

Pronašao si se u tom primeru ili..? :)

Ivan Mojsilovic

ponedeljak, 12. Novembar, 2012.

Svidja mi se onaj deo da CEO nema vecu platu od 150K :)