"Bolje budi limar nego dizajner” i druge prepreke koje preskačemo na putu heroja

Treća wwvršac konferencija završena je uspešno u svom do sada najvećem izdanju, a kao i prethodne dve godine imali smo priliku da čujemo 12 ličnih priča o tome kako poslovati na globalnom tržištu iz bilo kog dela Srbije i tri načina za postizanje toga — frilensovanje, autsorsovanje i kreiranje sopstvenih proizvoda.

Za sve one koji nisu došli na konferenciju, a koji pucaju na ceo svet, izvukli smo 5 zajedničkih po(r)uka koje su se provukle tokom ova dva dana, a na koje se vredi svako malo podsetiti.

Svi heroji imaju iste priče i svi možemo biti jedan

Ako pogledate svaku priču o heroju, od starogrčkih mitova, preko Grimovih bajki do biografija stvarnih heroja današnjice, skoro svaka ima zajednički šablon i delove — Jedan normalan život do poziva na avanturu, koji prvo odbijamo, pa nas ipak ubede i krećemo na putovanje i sa izazovima, koje lako prolazimo do najvećeg od svih, koji ne ide baš tako lako. Ulazimo u malu krizu, ipak pobeđujemo, dobijamo nagradu i vraćamo se nazad.

U ovu priču uklopili su se i mnogi govornici koji su bili na bini ova dva dana — Martina Anđelković koja je na momente padala u nesvest od gladi, ali na kraju postala vlasnica svoje agencije, Bojan Stefanović sa krizom gde je sa vrha pao, pa se opet vratio kao Logoholik, pa i Mita Stojić, koji je platio da bi napustio savršeni posao svakog Vrščanina i otvorio svoju softversku firmu.

Svaki početak je skroman

Nešto što je postalo karakteristično za ovu konferenciju su lične priče, iskrene i otvorene, o čemu svedoči i nekoliko puštenih suzica na bini. Ovakav pristup pričama daje posebnu vrednost, jer omogućava mnogima da vidimo ljudsku stranu svakog uspeha i da shvatimo da niko nije počeo uveren da će pobediti i biti heroj.

To su nam pokazali i svi preduzetnici na bini, koji su počinjali frilensujući, volontirajući ili radeći za siću, ali i Radu Ticiu koji je razvio temišvarski startap ekosistem sa jednom, na početku malom inicijativom — učeći klince da programiraju kroz Coder Dojo. Sjajan je i primer Sonje Dakić, mame iza Daj Daj pelena, koja je sve htela u životu, sem da bude preduzetnica, ali na kraju je strast preuzela kontrolu.

Postoje ljudi koji će u vama prepoznati pravu ideju i podržati vas na bilo koji način. Postavljajte pitanja i tražite savete. #wwvrsac

— Ćuti malo, Tamara! (@Shaputalica) October 31, 2015

Preduzetnike u startu mnogi smatraju ludima i “da nikada neće uspeti”

Morate biti malo ludi da verujete u sebe kada niko drugi to ne radi. U mnogim ličnim pričama sa bine čuli smo da su sugrađani, komšije, pa i roditelji bili protiv preduzetništva i drugih ludih ideja. Tako je npr. Nenadu Mladenoviću iz Neopixa i rođeni otac rekao je da će pre “biti limar, nego dizajner”.

Zajedno sa ovim ide i mantra “uzmi ponuđeni zadatak, pa posle razmišljaj kako ćeš to izgurati”. Upravo ovaj moto je i Nenada, a i Jovanu Kostić i njegog partnera izbacio iz frilensinga u studio.

Zanimljivo je da još luđima smatraju one koji iz “sigurnog biznisa”, tzv. autsorsinga, pređu u startap, a pogotovo kada je taj startap pravljenje igara, možda i najnesigurnije vrste startapa. To je uradio Nikola Mitić, iz COFA Gamesa, a njihovu priču ste mogli da pratite i na Startitu.

Učenje, učenje i učenje prljanje ruku

Poveznica svih govornika leži u znanju i konstantnom učenju — praćenju svetskih trendova, pričanju i slušanju pametnijih od sebe, ali na kraju dana morate se i baciti u vatru. Dario Manesku je podelio vrlo iskrenu i inspirišuću priču o svom konstantnom razvoju, želji da nauči i uradi više dok ne bude spreman, ali i kako je zaokret nastao kada je izašao iz komforne zone težnje ka savršenstvu i obećao je da ćemo ga uskoro gledati u startap delu.

How many of you have learned to swim by reading a book? There are no answers, just experiences. @GaryWhitehill #wwvrsac

— Jelena Vasilev (@VasiRenton) October 30, 2015

U autsorsingu je najvažnija radna atmosfera i tim

Ovo je česta zamka u koju u svojim predavanjima upadaju kompanije iz ITa kojima je jedan od ključnih resursa za rast upravo zapošljavanje kvalitetnih ljudi, pa se to provuklo i na ovoj konferenciji. Najbolje kafe, radi se u papučama, ljudi obožavaju posao koji rade i šefovima su ubedljivo na prvom mestu, imaju se kućni ljubimci… S druge strane, ovim kompanijama je teže da privuku kadar, pa kada imaju priliku da ih više ljudi čuje, ne čudi da ih koriste. Međutim, ono što je važno izvući iz ovoga je upravo ono što je napomenuto i na panelu u okviru ovog bloka — domaće firme nisu konkurenti na tržištu klijenata, ali jesu na tržištu radne snage, što nas je još jednom podsetilo na činjenicu da je skoro pa jedini inhibitor rasta domaće IT industrije upravo nedostatak obučenog kadra.

Korporativna kultura je snaga firme, naročito u people biznisu kao što je outsourcing #wwvrsac

— Bojana Zamurovic (@justboyana) October 31, 2015

***

WWVršac zaista širi energiju optimizma i pokušava da motiviše mlade ljude da pokušaju da sami razviju nešto i ostanu u ovoj našoj zemlji, jer zemlja bez mladih je zemlja bez budućnosti. I ne mogu da završim ovaj tekst, a da ne povežem ovu konferenciju i sa našom misijom na kojoj već neko vreme radimo i pozovem vas da podržite našu Kickstarter kampanju i da probamo da neke nove mlade ljude motivišemo na još više frontova.