Bil Gejts predstavlja Kovid-19 inovacije koje će učiniti 2021. godinu boljom od '20

Godina na izmaku je bila obeležena užasnim efektima koje je pandemija kovida-19 imala na društvo i ekonomiju. Više od 1,6 miliona ljudi je umrlo, 75 miliona je zaraženo, a ekonomija je pretrpela štetu od nekoliko desetina biliona dolara.

Međutim, Bil Gejts je na sajtu Gates Notes izdvojio ono što smatra dobrim vestima koje nas čekaju u 2021. godini. Uprkos tome što računarski modeli pokazuju da pandemija može da se dodatno pogorša u sledećih mesec dana, kao i vestima o novoj varijaciji virusa koja se pojavila u UK, on smatra da postoje dva razloga zbog kojih treba da budemo optimistični.

Prvi su da maske, distanciranje, i druge mere predostrožnosti mogu da uspore širenje virusa i spasu živote dok vakcine ne uđu u masovnu primenu.

Drugi razlog je taj što će na proleće 2021. vakcine i drugi tretmani (o kojima smo do sada uglavnom samo čitali) dostići nivo dovoljan da imaju globalni uticaj. Iako će i dalje biti neophodno zadržati određena ograničenja (poput javnih okupljanja), bitno će se smanjiti broj novozaraženih i smrti — bar u bogatim državama — i život će mnogo više ličiti na normalu koju smo imali pre pandemije.

Gejts je izdvojio inovacije vezane za kovid-19 koje bi sledeću godinu trebalo da učine boljom od ove.

Proizvodnja vakcina

Dobra vest je da farmaceutske kompanije na različite načine pokušavaju da kreiraju vakcine. Moderna i Pfizer razvijaju RNK vakcine, koje imaju prednost da se relativno brzo prave u velikim količinima, a i ne sadrže virus u sebi što znači da je nemoguće dobiti kovid-19 preko njih.

Mana je to što ne postoji mnogo fabrika na svetu gde ih je moguće napraviti, a neke od njih moraju da se skladište na veoma niskim temperaturama — manjim i od -70°C, što ih čini nepraktičnim za uslove koje imaju najsiromašnije države.

Kompanije AstraZeneca i Johnson & Johnson’s u svojim vakcinama koriste virus, a efektivne su oko 70 odsto (naspram 94 ili 95 odsto Pfizera i Moderne). Ipak, naučnici kažu da je ovaj procenat sasvim dovoljan. One nemaju druge mane Moderne i Pfizera, što ih čini pogodnim za siromašne države.

Sada je već veliki broj kompanija u igri da napravi svoju vakcinu, što daje jak razlog za optimizam jer povećava šanse da brže dobijemo najefektivnije rešenje.

Sledeći problem koji se javlja je kako napraviti ogromne količine doza koje su nam neophodne — procenjuje se čak i do 10 milijardi?

Gejtsova fondacija je pokušala da reši ovaj problem tako što je uparila kompanije iz bogatih država sa onima iz siromašnih koje su specijalizovane za proizvodnju bezbednih, visoko kvalitetnih, i pristupačnih doza u velikim količinama.

Tako je, na primer, britansko-švedska AstraZeneca postigla dogovor sa najvećim proizvođačem vakcina na svetu — Serum Institute of India. Ukoliko njihova vakcina dobije autorizaciju, siromašnije zemlje će dobiti svoje doze. Ukoliko ne bude odobrena, Gejtsova fondacija je pristala da pokrije deo troškova kako indijska kompanija ne bi snosila sve sama.

Distribucija vakcina

Nakon što se proizvede toliki broj vakcina, neophodno je distribuirati ih širom sveta. Ovo predstavlja i logističku i finansijsku prepreku. Svetski eksperti za isporuke i prevoz robe će morati da nađu način da prevezu ove vakcine na različita mesta na planeti, a da pritom održe pravu temperaturu na svakom koraku.

Dok će državne vlade biti odgovorne za distribuciju u okviru svojih granica, Gejts smatra da će bogate zemlje morati da pomognu finansiranje organizacija kao što je GAVI, koja ima fenomenalan rekord imunizacije dece u siromašnijim područjima.

Još jedna dobra vest je da su se direktori 16 farmaceutskih kompanija obavezali da će vakcine biti dostupne svima na pošten način.

Today 16 CEOs signed a communique that includes commitments to help ensure equitable & effective global allocation of #COVID19 interventions. These companies deserve immense credit for their unprecedented agreements. Incredible to see this momentum building. pic.twitter.com/HNMkfHUJJl

— Mark Suzman (@MSuzman) September 30, 2020

Testiranje

Testiranje na virus se vrši iz tri različita razloga. Jedan je kada osoba pokazuje veliki broj snažnih simptoma, pa doktor mora da odluči kako da je leči.

Drugi je kada neko pokazuje blage simptome, ili ih ne pokazuje uopšte, ali je možda bila izložena virusu. U ovim slučajevima je bitno da se uradi test kako bi se osoba izolovala i zaustavilo širenje virusa. Zbog toga je bitno da se rezultati dobiju odmah, jer u suprotnom gube veliki deo smisla.

Ovde je odlična vest da nekoliko kompanija radi na brzim testovima koji bi mogli da budu proizvedeni u desetinama miliona. Već su počeli i da se pojavljuju testovi koje ljudi mogu da koriste kod kuće, bez slanja uzorka u laboratoriju. Dakle, funkcionišu slično kućnom testu na trudnoću.

Treći razlog za testiranje je „osmatranje bolesti”. Ovo se odnosi na zvaničnike koji iz prve dve informacije mogu da vide broj slučajeva zaraženih na određenoj lokaciji i brzinu kojom se šire. Na taj način mogu da naprave strategiju kako da zaustave širenje virusa.

Gejts veruje da ćemo svi mi zajedno jednog dana moći da kažemo kako je 2021. godina bila bolja od 2020. Ovo unapređenje možda neće biti ogromna, ali će biti primetno.