IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Glasovi protiv vakcinacije postaju sve glasniji poslednjih nedelja, jer situacija je idealna za širenje raznih teorija zavere. Među njima se posebno izdvajaju oni koji zahtevaju da im se objasni šta se nalazi u toj vakcini.
Doktorantkinja biomedicinskih nauka Isidora Stankovic nudi odgovore na takva pitanja u publikaciji „Nauka u Srbiji”. Prenosimo njen tekst u celosti.
Šta je uopšte RNK?
RNK je poruka koja služi da našoj ćeliji kaže kakav protein da stvori. Svi proteini u našim ćelijama nastaju prevođenjem (translacijom) RNK molekula, a sami RNK molekuli nastaju u procesu prepisivanja (transkripcije) našeg DNK u RNK.
U svakom momentu jedna ljudska ćelija sadrži više od 5.000 različitih RNK molekula koji joj pružaju informacije o tome kakve proteine treba stvoriti. Nakon što se RNK „pročita” i protein stvori, RNK molekul se ne zadržava u ćeliji, već se razlaže. Dakle, RNK molekuli su kao poruke koje smo krišom razmenjivali na časovima u školi i koje su nestajale ako bi iko od profesora tražio da ih pročita.
Šta sadrže RNK vakcine i kako štite od virusa?
RNK vakcine protiv koronavirusa (Pfizer, Moderna) sadrže RNK molekul tj. informaciju kako napraviti S protein koronavirusa. Ovaj RNK molekul se nalazi u mehuru lipida tj. masti. Lipidni mehur štiti RNK i omogućava mu da uđe u našu ćeliju — kada se RNK nađe u ćeliji, naša ćelija od te RNK informacije stvara S protein koronavirusa, prepoznaje ga kao strano telo i nakon toga stvara imuni odgovor koji će se izboriti protiv tog proteina. Nakon vakcinacije, kada se sledeći put organizam susretne sa koronavirusom koji ima S protein, on već ima razvijen imuni odgovor na njega.
Bitne informacije:
- RNK vakcine (Pfizer, Moderna) ne sadrže adjuvanse, metale, konzervanse, stabilizatore i druge. Sve što ove vakcine sadrže su RNK molekuli i lipidne čestice (sve naše ćelije sadrže masti). Zbog toga što vakcine ne sadrže konzervanse i stabilizatore, RNK molekul je podložan razgradnji, zato je neophodno čuvanje ovih vakcina na jako niskim temperaturama.
RNK informacije omogućavaju stvaranje jednog proteina koronavirusa. Ceo koronavirus sadrži 29 različitih proteina, tako da ne postoji mogućnost da RNK molekul stvori ili izazove virus.
Ilustracija preuzeta sa Washington Post teksta, prevod — Isidora Stanković
Da li su RNK vakcine bezbedne?
Česta sumnja koju čujem kod onih koji komentarišu RNK vakcine je da nijedna RNK vakcina do sada nije odobrena i da ne znamo dugotrajne efekte.
U stvarnosti, terapije koje se baziraju na RNK molekulima se koriste od 1998. godine.
Poznati lek koji se bazira na RNK tehnologiji je i spinraza koji se koristi kod spinalne mišićne atrofije (SMA), dok se ostali odobreni lekovi bazirani na modifikovanim RNK molekulima mogu pronaći u ovoj studiji. Pored toga, postoji još bar desetak kliničkih studija u kojima se koristi specifično iRNK molekul u obliku vakcine za mnoge bolesti, od kancera do infekcije zika virusom.
Zašto je ovo važno? Zato što su na istom molekulu bazirane i vakcine za koronavirus. Drugim rečima, samo zato što je RNK tehnologija nepoznata široj javnosti, ne znači da je nepoznata i naučnicima.
Što se tiče nuspojava kod primene Pfizer ili Moderna vakcine, nakon što su iste testirane na 43.448 ljudi (Pfizer) i 30.400 (Moderna), nije bilo opasnih neželjenih efekta. Jedini neželjeni efekti koji su opisani u kliničkim testiranjima su temperatura, bolovi u mišićima, zamor, ali svi ubrzo nestaju nakon primanja vakcine. Ovi „neželjeni efekti” su zapravo dobre vesti — oni znače da imuni sistem reaguje i stvara odgovor na S protein.
Važno: Nakon primene Pfizer vakcine u Velikoj Britaniji zabeležena su 2 slučaja privremenih neželjenih reakcija kod osoba sa istorijom anafilaktičkih šokova (jakih alergijskih reakcija na različite izazivače), koji zbog isti nose injekcije adrenalina sa sobom i ne primaju bilo kakve vakcine.
Kako smo uspeli da napravimo vakcinu tako brzo?
Ovde postoje dva odgovora — prvi, porodica koronavirusa se istražuje desetinama godina i imali smo mnogo informacija o njima — s obzirom na to da je ovaj koronavirus strukturno manje-više sličan ostalima, vakcinu je bilo mnogo lakše napraviti.
Drugi razlog: imali smo neograničeno novca i resursa. U uslovima kada nema pandemije, većina vremena koje se obično utroši na odobravanje nove vakcine ili leka (od 5–20 god.) ode na papirologiju, podnošenje zahteva raznim agencijama, traženje novca za istraživanja i testiranja, regrutovanje volontera. Većina kliničkih testiranja lekova ili vakcina se ne prekida jer su neefektivna, već zato što ponestane novca. U ovoj situaciji, svima „gori pod nogama” da se rešenje što pre pronađe i dešava se nesvakidašnja situacija koja ubrzava naučne rezultate: naučnici imaju neograničene resurse i ljudstvo, volontera za klinička testiranja ima na pretek, sve regulatorne agencije se bave koronavirusom na prvom mestu.
Zbog toga, svi uslovi koje inače postoje kod višegodišnjih testiranja — 3 ili 4 kliničke faze, desetine hiljada ispitanika (različitih godina, pola, rasa), testiranje bezbednosti i efikasnosti zadovoljene su u ovom slučaju u roku od godinu dana, što je neverovatan naučni poduhvat.
Takođe, RNK vakcine se u odnosu na „tradicionalne” vakcine (koje sadrže ceo inaktiviran virus) prave mnogo brže u laboratorijama zbog čega ćemo moći da napravimo milijarde doza za kratko vreme.
Pitanje da li su RNK vakcine bezbedne i efikasne je apsolutno pitanje koje treba postaviti i bez koga se iste ne mogu davati. Efikasnost i bezbednost vakcine proučavale su i proučavaju ne samo kompanije koje ih prave već i mnoge regulatorne agencije svuda u svetu koje su sastavljene od naučnika, kliničara, farmaceuta i za sada se svi slažu da su ove vakcine i bezbedne i efikasne. Sami naučnici koji ove vakcine proizvode objavljuju rezultate kliničkih testiranja u vidu naučnih studija, tako da će svi podaci i svi detalji biti dostupni svima na uvid.
Da li su RNK vakcine efikasne u sprečavanju infekcije?
Znate onu staru: „slika govori više od hiljadu reči”? Na slici ispod nalaze se rezultati kliničkih testiranja dve RNK vakcine, od dva različita proizvođača. Na grafikonima y osa prikazuje učestalost slučajeva koronavirusa, dok x osa predstavlja dane nakon vakcinacije. Kod Pfizer/BioNTech grafikona crvenom linijom su predstavljeni nevakcinisani, a plavom oni vakcinisani. Učestalost slučajeva koronavirusa u vakcinisanoj populaciji opada otprilike 10 dana nakon vakcinacije.
Autor slike Dr. Eric Topol
Kako vreme dalje odmiče, slučajevi infekcije koronavirusom u nevakcinisanoj populaciji nastavljaju da rastu, dok kod vakcinisane populacije takvog porasta nema.
Isti zaštitni efekat vakcine se primećuje i kod RNK vakcine u donjem (Moderninom) grafikonu, osim što su autori ovde koristili plavu boju za nevakcinisanu grupu tj. volontere koji su dobili placebo tretman, a crvenu da predstave one koji su vakcinisani.