Bil Gejts 2015: Pandemija će se sigurno desiti, a mi nećemo biti spremni

Po reakcijama mnogih država na širenje korona virusa očigledno je da nas je ova pandemija dočekala nespremne. Međutim, u istoriji čovečanstva je zabeležen veliki broj pandemija od kojih su neke uspele da pokose gotovo čitave generacije ljudi. Samo za života većine čitalaca ovog članka desilo se nekoliko pandemija, poput SARS-a, „Svinjskog gripa”, Ebole i HIV-a.

Pitanje je zašto nas je onda sve ovo dočekalo nespremne i šta bismo mogli da uradimo da se slične stvari ne dešavaju u budućnosti?

Isto pitanje je postavio Bil Gejts još 2015. godine na svom TED Talks-u. Samo godinu dana pre toga je svet, uz veliku dozu sreće, izbegao globalnu pandemiju Ebole. Tom prilikom je Gejts skrenuo pažnju na činjenicu da ulažemo ogromna sredstva u vojsku i ratnu opremu, ali da su naši najveći neprijatelji zarazne bolesti koje ubijaju približno 10 miliona ljudi godišnje.

Ono što je sprečilo katastrofalnije širenje Ebole je, sa jedne strane, zalaganje medicinskih radnika, ali mnogo više činjenica da se ovaj virus ne prenosi vazduhom. Takođe, oni koji su bili zaraženi su razvijali toliko jake simptome da nisu mogli ni da ustanu iz kreveta. Svet je imao i sreće da se Ebola pojavila samo u tri zapadnoafričke države i da je nekako izbegla urbana naselja.

Ipak, tada je primećeno da nismo spremni za borbu sa potencijalnom pandemijom virusa koji će imati nepovoljnije karakteristike. Nije se radilo čak ni o tome da je sistem loš, već da sistem nije ni postojao. Nije postojala spremna grupa epidemiologa koja je mogla brzo da ode u žarište i sprovede istraživanje. Informacije su se sporo širile i često su bile netačne. Budući da se radilo o siromašnim državama, nije bilo ni dovoljno medicinskih radnika i volontera na terenu.

Gejts je upozorio da sledeći put možda nećemo imati toliko sreće. Bio je neprijatno precizan u opisivanju onoga što može da se desi — predivdeo je virus koji se lako prenosi vazduhom, sa simptomima koji su toliko blagi da se zaraženi osećaju dovoljno dobro da sednu u avion i otputuju u drugu urbanu sredinu. Nešto slično se desilo sa „Španskom groznicom” koja se pojavila 1918. i odnela približno 33.000.000 života.

Predlog rešenja osnivača Microsoft-a je bio da se što pre dela i izgradi sistem. Našoj generaciji je olakšano to što imamo dostupnu tehnologiju kao nijedna generacija do sada: Imamo satelitske mape koje mogu da pokažu gde se ljudi kreću; Imamo napretke u biologiji koji bitno smanjuju vreme potrebno da napravimo lekove i vakcine.

Iako imamo sve ove mogućnosti, neophodno je napraviti sistem u kom će one moći da se koriste. Sistem sličan vojskama širom sveta koje imaju ljudske snage spremne za akciju u bilo kom trenutku.

Po Gejtsu, prvo što treba da uradimo jeste da unapredimo zdravstvene sisteme u siromašnim državama, gde je najveća verovatnoća da se desi izbijanje virusa. Drugo, treba da napravimo medicinske rezerve slične vojnim — lekare koji su spremni da se aktiviraju u bilo kom trenutku, veoma brzo. Zatim, treba da uparimo vojne i medicinske organizacije kako bismo omogućili brzo delanje. Treba i da pravimo što više simulacija — na koji način mikrobi mogu da se šire i koje rupe u bezbednosti postoje?

Naravno, treba da ulažemo više i u medicinska istraživanja. Iako u tom trenutku nije imao procenu koliko bi ta istraživanja koštala, napomenuo je da bi to sigurno bilo manje od potencijalne štete koja bi nastala ukoliko dođe do pandemije — ljudske i ekonomske.

Na kraju je dodao da nema potrebe paničiti, ali treba što brže nešto preduzeti, jer vreme ne radi za nas. Izrazio je i nadu da će epidemija Ebole upozoriti ljude na to šta može da nam se desi i da ćemo početi brzo da delamo. Međutim, izgleda da je bio previše optimističan.